Svet

Sa petom ženom je proživeo najduže. čak sedamnaest godina u braku koji Je razveden pre dve godine. upravo u vreme koje se poklapa sa početkom Javnog manifestovanja nove ličnosti – Brankice, što Je podrazumevalo šminku, dugu kosu ı žensku garderobu.

"Nijednu svoju ženu ja nisam oterala, pa ni ovu poslednju. Uostalom, već dugo smo Živele kao sestre, ona je bila bolesna, a ja sam vodila svoj život. Viđala sam se iskijučivo s muškarcima, jer sam konačno shvatila da ne mogu drugačije", priča Brankica i nastavlja. "Imam dečka, Samira, sa kojim sam već osamnaest meseci. On je mlad, sedamdeseto godište, ali je jedini koji me razume. Zivi u Bijeljini sa roditeljima i sestrama. Svi znaju za mene, odlazim povremeno kod njih, ponekad i prenoćim. Samirova porodica je siromašna i ja ih pomalo pomažem, kad i koliko mogu, jer, eto, istrošila sam se. Operacija, lekovi i injekcije su me koštali oko sedam hiljada maraka. Ne žalim, konačno sam ono što sam u duši oduvek i bila, jer su analize pokazale da je odnos hormona u organizmu 25:75% u korist ženskih hormona. Uskoro će možda i Samir doći da živi sa mnom, tako Je obećao — čim postanem Žensko. bićemo stalno zajedno a nc povremeno kao do sada. Ma, ako nc bude hteo on, biće neko drugi. U poslenje vremc sam imala dvojicu prosaca, ali nisam Još za udaju. Treba prvo da sc oporavim, a mora i faj čovek da mi se sviđa. Efo, Samira Kad vidim, dobijem neku drhtavicu, neku tremu, sva se uzncmirim, kao da mi je šesnaest godina, a ne pedesetdevet."

Razgovor:se na trenutak prekida, ler Je Brankica sa radošću prihvatila da je fotografišcino. Odlazi u sobu da se "dotera”, da bi me već nakon pola minuta Zaverenički pozvala da se posavetujemo o garderobi. Na njoj jc crni čipkani "bodi". na kome bi joj pozavidela svaka žena. Sa zahvali osmehom prihvata komentar da sa tako uskun bokovima ı ravnun stomakom ncodoljivo podseća na Liudu Evans. Pol je nu koniplet koji nmua naieru da obuče. sugerišem Joj da skupi kosu u puuđu.

Brijanje (malje Još nisu potpuno nestale s lica ı pored redovue upotrebe hormonskih tableta), popravljanje šminke na očima ı poslednji izvežbani potez ružem po usnama. okončava pripreme. Nekoliko poza, nekoliko bljesaka blica,

"VOLELA BIH DA SE SLIKAM ZA TELEVIZIJU": Brankica sa novinarkom "Sveta"

završavamo, Žželun da nastavimo razgovor. Medutim, Brankica msistira da napravimo Još dva smmika, Jedan u beloj, kratkoj ı drugi u roze, dugoj spavaćici, u poluležećoj pozi. Zašto da ne?

Konačno zadovoljna, uz jaku crnu kafu, Brankica nasvalja da priča: "Nije baš sve uvek teklo glatko. Pre dve godinc, taman kada mi je pcta žena otišla, počela sam otvorcno da pričam o svojoj želji da promenim pol. Ratno vremc jc bilo,

Pomislim

muci mnom, onaj jedan viče Došli smo rana zarasla.! Ja od straha dobijem neku snagu, gurnem ih, istrčim onako U Spuvcićici, mc Ulicu i shrinem zapomcsccži"

dosta sveta je navraćalo u moju kuću i, tako. navrati kod menc ncki Radiša , iz Borova (borio sc ovdc kod nas, u Bosni), pa kad je čuo šta mi je želja, obeća da će sve sredifi. Prodam ja dyc krmačc i tri krave, dani mu na riukc hiljadusedanisto maraka i sve se nadam. Navraća Radiša, stalno priča o tome, tc kupio mi hormonske injekcije, te nabavio mi protezu — kakvu, bolan, protezu? valjda onu za prsa, šta li? – te uplatio mi je operaciju tamo u nckom selu kod Bačke Palanke i sve tako, dok nisam shvafila da me laže i da ništa nije uradio, niti će mi pare vratiti. Nek? mu je na čast! Uvek Je Brankica imala, imaće opet, neće propasti zbog tih maraka."

Na pitanje kako komšiluk, rodbina ı meštani reaguju na to što se sa njom ı Oko nje dešava, Brankica kaže: "Kako ko. Neki se smeju, neki se čude, a većina ih je već navikla na mene ovakvu. Onaj ko je obrazovan, koji nešto zna, taj se ne smeje, taj misli da sam hrabra. Samo ovi primifivci, što ni dana škole nemaju, oni mi se rugaju i smeju. Ja imam samo četiri razreda škole, ali sam odavno shvatila da svkao ima pravo da proživi ovaj život onako kako želi, pa što ne bih i Ja? Imam rođenu sestru tu, u jednom selu, petnaestak kilometara odavde, ona se Jako ljuti na mene što sam uvek htela da budem žena. U junu prošle godine svrafila Je da me obiđe i, naravno, zatekla me je obučenu u haljinu (onako lepu, na glokne), sarmu sam savijala i spremala kolače k'o svako žensko, kad ona — briznula u plač. Ne može da se pomiri sa mnom ovakvom, a Ja Joj

- drukčija ne mogu biti. Moja kćerka je

druga priča. Zivela je kod mene do Jjedanaecste godinc, a onda ju Je majka odvela u Sloveniju, gde je završila osnovnu i srednju školu, sada je saobraćajni milicioner u Ljubljani. Redovno me je posećivala, često smo sc čule telefonom, sve najnormalnijc. Međufim, od mog poslednjeg poziva iz bolnice pred opcraciju, ona sc više nije javila ni da pita kako sam. Zbog toga sam jako nesrećna, jer sam ja nju avck podržavala u svemu, čak sam Joj u ovoj kući krevet pripremala da dovcde svog

5.2.1996. Svet

"Preksineć negde iza ponoci, neko mi lupe nca vrata i viče ”Brankice, ožvori! a je možda Temiri ali nepoznaž mi

islil ı je | sjlas i ja se ucužim. Oni i dalje lupaju i dozivaju. Zaprežim

: 7 >»him da ću pozva?ži miliciju, mašim se šelefonu, ali oni = dvojicu muškarcica u vojničkim uniformamic, nikad ih u živošu nisam videla = razvale vraža, ofmu mi slušalicu i iščupaju gajšcan iz zida. Prešeći se neaevili

momka. Svc Je to ona, izgleda, zaboravila, ali neka. ima i ona dete, ko zna Šta će od svoga dočekati."

Kao pravi virtuoz u skakanju sa temc na teme. Brankica ostavlja iza sebe ueprijatna podsećanja na stvarnost ı prelazi na vedrije priče – o šminkanju, parfemim:, nakitu. A naktta, bogami, ma. Teška zlatna ogrlica. dve debele uarukvice.

"Moja kćerka je druga priča. Zivela je kod meme do jedanaeste

odine, a onde ju je moejke odvela u Sleveniju, gde ie završile osnovnu i srednju školu, sada je saebrećajni milicioner u Ljubljani. Redovno me je

eseciveila, često smo se ćule telefonom, sve neajnormalmije. Medđu?fim, od mog porlednjeg oziva iz,

olnice pred operaciju, ome se više nije javile mi da piše kako sam"

jedino prstenje na rukama nedostaje, jer su šake težačke, velike ı takav komad nakita bi morao posebno da se napravi. Ali zato ima dovoljno jarkocrvenog laka za nokte.

Brankica kaže da bi volela da se pojavi u nekoj televizijskoj emisiji, da otvoreno, O svemu, vezanom za njen slučaj, razgovara i nada se da će neko zainteresovan napraviti priču o njoj za najširi TV-auditorijum. Usput napominje da smo mi prvi uoviari koji su je posetili ı drago joj je što smo došli čak iz Novog Sada "po ovom kijametu”. ~

"A mogli ste i da mc ne zateknete. Noćila sam wu Bijeljini, straha sam sc nakupila. Znate kako je — samo žensko

a še upozncimo, dc vidimo kelco ži je

nigde nije prispclo, zato moram imati muškarca u kući. Preksinoć, negde iza ponoći, neko mi lupa na vrata i viče "Brankice. otvori!! Pomislim da je možda Samir, ali nepoznat mi glas i ja se ućutim. Oni i dalje lupaju i dozivaju. Zapretim da ću pozvati miliciju, mašim se telefona, ali oni — dvojica muškaraca u vojničkim uniformama, nikad ih u životu nisam videla – razvale vrata, ofmu mi slušalicu i iščupaju gajtan iz zida. Preteći se nadvili nada mnom, onaj jedan viče "Došli smo da te upoznamo, da vidimo kako ti je rana zarasla.” Ja od straha dobijem neku snagu, gurnem ih, istrčim onako bosa, u spavaćici, na ulicu i stanem zapomagati. Komšija me čuo, pozvao miliciju i već posle desetak · minutak stigoše osmorica u kombiju, inferventni vod, ali napadači su već bili pobegli. Odneli su mi desetak gaćica, novih, belih, i jedan parfem, pare nisu našli. Da nisam pobegla, ko zna šta bi se sa mnom desilo, mogli ste i mrtvu da me zateknete. Oni su došli sa namerom da me maltretiraju, možda i siluju, a to bi bilo strašno, jer evo, pogledajte, doktor je napisao da su mi seksnalni odnosi strogo zabranjeni do sledeće kontrole, 5. februara. Sad svaku noć idem kod nekog da spavam. Bojim se sama da zanoćim. Moram naći nekog da živi sa mnom, sama više ne mogu. Naći će se, valjda, neko i za mene, (godine nisu važne, može biti mlad i stariji) eto, rešila sam, prepisaću mu ovu manju kuću sa placem i dvadeset duluma zemlje, imaće zašto da me pazi, pa će biti dobro i njemu i meni. Najviše bih volela da to bude Samir, iako mi zameraju što je Musliman. Meni to nikad nije smetalo, nego, ne znam, "oće li on hteti da živimo do kraja zajedno.” Pred kraj naše posete, odnekud ız kredenca Brankica izvuče metalnu kutijicu sa poasuljem za gatanje. Naravno. palo je jedno "razbacivanje pasulja”. sa, moran priznati, iznenađujuće dobrim "pogađanjem". Uostalom, upravo su transvestiti poznati po tomc, zar ne?

esa,

MreNayciWyisipigaArie Jade OiJayrae

ž djina alkal pi airži re