Svet

majs-

tor svoga zanata, ekskluzivno za "Svet" priča o tetoviranju, poslu kojim se bavi a koji Je poslednjih godina, ıako sa neodobravanjem većine, veoma prisutan u našim životima ı postaje deo naše svakodnevice.

#*% Kažite nešto kratko o istoriji fetoviranja.

- Skoro na svakom kontinentu mogu se pronaći neki nepobitni dokazi o postojanju ukrašavanja tela tetovažoem. Najstariji potiču tamo negde iz Kine, nekoliko bi-

ljada godina unazad. Nju ·

ujedno smatraju ı kolevkom tetoviranja. Japan Je to preuZeO ı Već postojeći kvalitet doterao do savršenstva a na-

Jbolji prinier za to je njihova”.

mafija. Jakuza po zadatku dobija šaru, znači on mora da je zasluži a oni su definiUvno Išarani po celom telu ı lo su Dajbolji ı najkvalitenji radovi na svetu. Oni su do dau-danas zadržali laj neki "tradicionalni bačir rada sa bauibusovim firskama ı prirodmin bojama Čiji sastav predstavlja tajnu koju om. kao uostalom ı u bilo kom drusom poslu. ljubomorno

čuvaju. Oni čak imaju i muze] za tetovažu. Za njega

sam čuo pre nekoliko godi-

na. Do njega je Jako teško doći Jer nije za Javnost ı time Japanci pokazuju ne samo svoju ekscentričnost već i neki monopol koji drže u ovom poslu, u svetu. U tom muzeju su razapete i kože mrtvih, ı ljudi mogu da vide umetničko delo tetovaže koje je urađeno na tom čoveku za njegova života, a tetovaže koje se tu nalaze su u pravom smislu reči umetnička dela koja su radili pravi virtuozi. U Africi postoje isto prapočeci tetoviranja od kojih su se neki održali do danas, u nekmi plemenima. Oni nisu imali boje nego su zasecali kožu ı onda su taj deo držali. ja ne znam na koJi način, da tako sraste da u stvari on reljefno pravi oblik. To je morala da bude velika površina: obično su to radili ili na grudima ili na leđima ı iz toga obično ispadne neka muaska ıli nešto u tom fazonu. Dosta su zanitnivi Maori sa Novog Zelan„da Xkolnih ostrva. Njima je "utradiciji da tetoviraju lelo i

gi

lice ı različitim crtežima su

označavali pripadnike nekog staleža ili profesije itd. Evropljani su stupili u kontakt sa tetovažama tek n srednjem veku, postojalo je ono ı nešto ranije ali tetoviranje tu doživljava ekspanziju tek za vreme Marka Pola ı njegovih putovanja na Istok odakle su njegovi mornari to pokupili ı počeli prvo sebi pa onda ı drugima da tetoviraju. Danci su dosta interesantni u tome, kao ı Holanđani.

I njihovi moreplovci su to preneli odande s tim što su om došli do tog nivoa da im je to prešlo u tradiciju. Njihove kraljevske ı plemićke porodice su stavljale deci porodični amblem na odredeni deo tela tako da su peneracije njihovih kraljeva i plemića bile istetovirane.

#+ Nešto o savremenom mefodu rada?

Speldinp ı Rodžers iz Njujorka su još dvadesetih godina ovoga veka došli na ideju da naprave mašinice za tetoviranje. Oni su najjači u ovom poslu, u Americi, a oni vole za sebe da kažu da su najjači ı u svetu. Qodinama radeći ovaj posao oni su došli do toga da trenutno

maju najbolje boje prirodnog porekla, veoma postojane ı njihovim korišćenjem nema nikakve opasnosti od neke infekcije ili nečeg sličnog. Ja koristim samo srpski alkohol ı gazu, sve ostalo nabavljam od njih.

Ipak ı pored postojanja tih mašinica veliku ulogu u ovom poslu igra čovek koji to radi. Zbog toga ne znači da je ovaj savremeni metod rada bolji od tradicionalnog metoda sa bambusoyvim trškama. Sve zavisi od taienta čoveka koji se ovim poslom bavi.

+ Gde i kako si naučio da ftetoviraš?

Radio sam kao kamiondžija ah Los Anđelesu četiri podine. Pored toga, pošto sam se izmedu ostalog, bayio crtanjem, počeo sam se Zanimati za tetoviranje. Počeo sam da radim kod jednog ti-

a koji ma radnju u Nord Tolivudu ı to tako Što sam prvo išao po kafu, pa čislio radnju ı instrumente da bih na kraju počeo sa njun da tetoviram. Nešto kao šegrt, pa kalfa, pa majstor. Probao sun prvo na veštačkoj koži ali to se ne može porediti sa

radom na pravoj. Prvi put sam uhvatio mašinicu kada je taj tip radio cela leđa jer se velike površine najlakše rade i tako je to počelo. Ono šio je presudno da bi čovek uopšte ı počeo da se bavi ovim poslom su te neke predispozicije. Sa Jedne strane moraš biti nadaren crtač a sa druge moraš imati sigurnu ruku: znači ne može da radi neko ko se trese ili nešto slično jer to ostaje za ceo ŽIvot ı tu nema nikakve zajebancije. Znači Jedino talenat i kvalitetne boje ı oprema uopšte mogu 8garantovati kvalitet crteža.

+ Nešto o samom postupku? Postoje 1, 3, 5, 7, 14 iga-

la za jednokratnu "upotrebu i iS

to je ujedno ı najveći broj igala koje ja koristim istovremeno. Znači, prvo ide Jedna igla da bi se postigla neka osnovna linija, pa više, za popunjavanje ili prostije rečeno farbanje površina. Te

“igle moraju unapred da se

pripreme ı to se radi isključivo ovako: zalemim ih ı onda ih stavim u ultrazvuk-sterilizator koji ıh mehanički očisti od svih masnoća ı od tog,

ALEKSANDAR

ANTELJEVIĆ - PANKER vlasnik najstarijes jugosiovenskomn salona za tetoviramje, čovek koji je nekada hu Los Ršndelosu radio kao Ramiondzžija, u razgovoru za "Svet" tere da ti nieova maistorsizu radionicu Ogiaze sui sžaležzi - OB pošiticara i glumaca, do manekenki i Kizi:

lemljenja. Zatim ih stavljam u drugi stenhzator, koji se inače koristi u medicini, i tu se nalaze dva sata na temperatur: od 180 stepeni Celzijusovih. Sve mora da bude perfektno čisto i uz korišćenje rukavica ı kvalitetnih boja nema teorije da dođe do neke infekcije ih bilo čega sličnog. U samom procesu rada postoji način tzv. iscrta– vanja iz ruke. To znači da ti kada dođeš kod mene ı kažeš hoću baba-rogu Ja ti Je nacrtam. A mnogo ustaljeniji način Je da potražiš sliku po mojim katalozima ili je nađeš negde drugde ili je sam nacrtaš. Ja onda po toj odabranoj slici napravim preslikač, zalepim ga kao ovi klinci što iz žvake lepe po sebi svašta, ı po njemu uradim tetovažu. Upravo zbog takvog postupka sve Je srazmerno, znači nema veći nos, manje oko... sve je onako kako treba. + Koliko u proseku traje izrada jedne slike?

Sve zavisi od slike. Koliko je velika ı komplikovana toliko ı traje. Ako je neka manja slika recumo, veličine kutije cipareta ı ako nije pre-

više komplikovana, ako nije neki portret ili nešto slično, sam proces rada, a tu izuzZimam samu pripremu za rad, traje 2—3 sata. A sve to diktira cenu. Kod mene Je slika od 50 DEM pa na gore s tim da Je ta cena prilagođena našim uslovima. Na Zapadu se cene kreću od 200 DEM pa naviše. Znači ja sa njima mogu da se takmičim samo u tome čiji je rad bolji, a nikako u ceni, upravo Zbog, situacije u kojoj se mi nalazimo. I 50 DEM je puno za naše uslove s obzirom da su prosečne plate 100150 DEM alit kada gledaš sa druge strane, koliko ja plaćam opremu i boje, to je Jednostavno neki minimum ispod kojeg ne mogu ići Jer u protivnom bih propao.

+ Ko sve ukrašava telo? U tetoviranju nema nikakvog pravila. Nema staleža, nema hijerarhije, nije bitan obrazovni profil, jednostavno svi se šaraju. [ političari i glumci i profesori ı

a

f'

a Wobdia,