Svet
Svet 1.4.1996.
O NL Suetislav Stojanović
azgovarati sa DeJanom Cukićem, Jednnn od najTS jie anennan sa ovih prostora, predstavlja pravo zadovoljstvo. Stiče se utisak da mu ne treba ni postavljati pitanja već ga pustiti da sam ispriča priču koja će biti zanimljiva čitaocima. Povod za razgovor je HjegoOv najnoviji album "4 1/2" u podnaslovu "Ja bih da pevam" koji ljubitelji njegove muzike željno iščekuju već dva ipo meseca, jer toliko je prošlo od izbacivanja spota "Volim kad si tu".
"Najveći problem diskografske industrije kod nas je što je fehnologija prešla na pofpuno novi medij a fo Je kompakt-disk. Novi! (smeh) Sad vidiš koliko kasmimo za svetom tako da ı dan-danas u ovoj zemlji ne postoji fabrika za izradu Ci)-a, mada i ovako smanjena zemlja je ogromno (ržište. Bez obzira da li radiš projekat za državnu kuću, kako sam ja doskora radio, ili za privatnu firmi, kao što je slučaj sa ovim CD-om, uvek se suočavaš sa istim problemom a to je da zavisiš od stranog partnera kada će ga poslati, u
kolikom tiražu itd. Western
International Trade, firma za koju sada radim, trudi sc da iznađe „najbolje rešenje i u tom fraženju već je prošlo dva ipo meseca kako je materijal gotov, pa · ja praktično ne smem da kažem da je ploča izašla, iako publika već zna dve numere zahvaljujući spotovima koje smo izbacili ranije. Međufim, CD se u prodaji „pojavljuje · tek sada." :
+ Dok je većini muzičara san da snimi album za PGP, jer zna se šta to podrazumeva, fi si se odlučio za nezavisnog izdavača. Zašto?
Sve što sam u životu Uuradio ı postigao, verovatno bi trebalo da zahvalim PGP-u za koji sam radio toliko dugo, mada, moram reći, prvu ploču sam uradio za zagrebački "Jugoton". Iskreno govoreći, vremena su se promenila. Jednostavno, na ovakvom tr-žištu koje funkcioniše po nekim novim zakonima, ne radi se samo o smanjenju tržišta, već se ı drugačije posluje, PGP kao džinovska firma, čini mi se, sporije se ı teže kreće. Među nama mije ostalo nimalo zle krvi, Ja sam se tamo uvek osećao kao kod svoje kuće, što Je možda ı bio problem. Bez obzira na sve to, mislim da PGP trenutno nije konkurentan, dovoljan je samo podatak da svaka njihova kaseta na tržištu košta 25 dinara, a ispred SKC-a možeš naći kasete koje su izdali privatni izdavači za 15 dinara. To je i realna tržišna cena za Jednu kasetu,
+ Sta slušaoci mogu očekivati ako odvoje tih 15 dinara za tvoju kasetu?
_ Deset Je pesama na ploči koja sc zove "4 1/2", pošto Je Ja ruCunanı kao Čeivrlu ıipo
ploču. Krajem 1992. godine je izašla kaseta ı CD koja Je bila presek moje karijere sa nekm novim pesmama ı ta kompilacija je postavila pred mene visoke standarde. Pomislio sam da bi bilo idealno da svaki novi projekat bude neka vrsta "najvećih hitova”, tako da Ja ambiciozno sinem da tvrdim da ova ploča, s ob-
zirom na činjenicu da su Da
njoj pesme koje sam komponovao tokom poslednjih pet godina, predstavlja neku vrstu "Best of"-a. Pripremajući ovu ploču, imao sam jedan autorski album mojih pesama, jedanealbum svojih pesama Je mmao Dragan Mitrić, klavijaturista, ı razmišljao sam o albumu koji bi u potpunosti bio posvećen obradama starih pesama. Na kraJu smo sve to iskombinovali tako da je na "4 1/2" pet moJih pesama, dve su Mitrićeve ı tri obrade. Uradio sam većinu tekstova, jedan tekst je uradio Bora Đorđević, Džoni Stulić je pisao tekst za "Mokre ulice”, a jedan je od mog prijatelja Nikole Cuturila. On već godinama živi u Engleskoj ı za tu priču, koju ova ploča na neki način pokušava da ispriča, ı to o svemu ovome što nam sc ızdešavalo za ovih pet godina bilo je interesantno imati tekst nekog ko spada u one koji su otišli ı koga to negde strašno boli.
+ Finansijski efekat izdanja je nesumnjivo bitan i za tu svrhu je vrlo značajna politika izbacivanja spotova. Koliko si ti vodio računa o fome,s obzirom na to da se prvi spot pojavio ncuobičajeno rano, čak dva ipo meseca prc izlaska plo-
Verovatno da većina muZzičara smišljeno izbacuje spotove, alı što se spolova sa
moje ploče tiče... oni su se Jednostavno dogodili. + Možda si bio nestrp-
- ljiv?
Moguće je ı to. Možda mi je dosadilo da gledam
svoje stare spotove na televi-.
zaji. U jednoni trenutku su se publika ı mediji počeli okretati nekom rok-zvuku, tako da sam odjednom gotovo svakodnevno bio u situaciji da vidim svoje spotove od pre 4— godina ı možda je to bio razlog da budem nestrpljiv ı izbacim nove spotove pre izlaska ploče, ali bez obzira na sve, sigurno ne bih pustio nešto na silu. Interesantna Je priča oko pesme "Volim kad si tu". Jednom prilikom, baš u Novom Sadu, u "Piping" klubu, na probi pred nastup sam počeo da sviram "Love The One You With" od Stivena Stilsa ız 1969. godine, ovi moji su se priključili i tu se napravio fenomenalan "groov", ı to nam se jako dopalo. Odmah sam uradio prepev, ušli smo u studio našeg, pitariste Vlade Negovanovića, gde je urađen ı ceo album, i snimili |je: Taj spori ritam našeg rada ı činjenica da smo imali potpunu slobodu ı mir u studiju su možda ı uticali da toliko vremena prođe od prethodnop, projekta. Bukvalno, svaka pesma je imala po nekoliko verzija tako da dok nismo bili potpuno sigurni da je to ona prava, nismo prestajali da je doterujemo. Ali neke, kao "Volim kad si tu", izašle su odmal, kliknule iz prve. Kad nešto tako ispadne. pa Još snimiš spot Za četiri sata, izmontiraš ga za naredna četiri, bez ikakve [rke, sve je Jasno, ČISIO 1 VeSelo. ı onda Je glupo da ga čuvaš ı kalkulišeš, već ga pusuš — pa šta bude. Bila bi politika da smo Jc čuvali. Ista
priča je ı sa pesinom sa Džonijem Stulićem koja je nastala za pola sata. Džoni je banuo u studio da pozajmi gitaru, oslušnuo šta radim i upravo je rađena jedna pesma koja je već bila "za odstrel" pošto nije naročito dobro zvučala, onda je on, kako to Džoni ume, energično reagovao: "Kakav ti je OVO tekst, šta se ti baviš politikom, to je bez veze, ti st čovek optimista, ovo je ljubavna pesma". Krene tu neka polučarka, reč po reč, krene divno druženje ı za nekih pola sata napravismo pesniu koju smo snimili za dvadesetak minuta a spot za narednih _pola sata, a rezultat se može videti.
+ Kakav_je utisak ostavio na tebe Štulić?
Džoni je čovek koji živi u svom svetu, ali moje radno iskustvo sa njim je fenomenalno, jer je on genije. Cak ı u trenutku rada na pesmi mi je stalno ponavljao kako on ne može više da piše pesme, ali sam primetio da je ı njemu prijalo to naše druženje 1 zajedničko stvaranje. Stulić možda najbolje oseća kolika je muka stvoriti nešto tako da je bio najsrećniji kada je ta pesma bila gotova ı samo je rekao: "Eto, msam uzalud dolazio", jer napravili Smo pesmu. Ona može nekome da se sviđa, nekome ne, nije bitno. Za nas ona ima neku magiju koju smo obojica osetili ı koja Je izašla. Najlepše od svega je što mi je konačno pošlo za rukom da odvojim bitno od nebitnog. a najbitnija je pesma. Da postoji muzika ı da postoji tekst koji je primerem muzici. Komponujući tu pesmu, pevao sam nekakav tekst na engleskom koji je bio ljubavni, nešto "Um in a mood [or love". e kad sam krenuos
„Džoni Štulić mi je rekao "Ovaj tekst | fi mište me valja",
pitao: "Malko ti se zove žena?"
I,faukoje „| meistaco sfih |
da pišem tekst. zalutao sam u neku poluangažovanu pesmu i onda dolazi Stulić ı pokazuje svoju genijalnost koju mi je sasuo u lice: "Ovaj tekst ti ne valja ništa, ovo Je ljubavna pesma, ova melodija je stvorena za ljubavni tekst, kako ti se zove žena?", ja mu kažem ı — eto pesme. + Ne čini fi se da previše "štulićevski" zvuči? To je najčešća kritika koju ja čujem i kad žele ı misle da će me omalovažiti ı uvrediti, kažu: "Pa, ti se tu uopšte ne čuješ”. Sve Je to zbog toga što je nastala spontano. Da smo mi seli, pa smišljali politički program o tome kako da ta pesma postane hitduet, onda bih Ja pevao prvu strofu, on drugu... ali to nije bilo tako. Mi smo sedeh u studiju za stolom, on je pevao vodeći glas, ja sam "udenuo" svoj glas u prvoj
strofi za tercu više, u drugoj
za tercu niže, i to Je bilo to. Za moju karijeru Je izuzetno značajna obrada Džonijeve "A šta da radim" za koju on, jadan, ni kinte nije dobio, tako da sam imao ı neku moralnu obavezu prema njemu i da Je rekao da želi tu pesmu samo na njegovoj ploči, ja bih se složio. Ali on je "opasan", samo je rekao: "Znaš, kod nas na Zapadu, prvo ide ime autora teksta a tek onda autor muzike, fiftififti, je PP važi? To je pesma posvećena tvojoj žemi, pa nek ide samo na tvojoj pločU" Ali, biće ı na jednoj od njegovih kompilacija. Meni je drago što sam ga "navukao" da se malo vrati na neki svoj fazon i ova pesma podseća na njegovu početnu, meni najdražu fazu. Ako sam ja bar malo doprineo da se takav muzičar kao što je Štulić vrati muzici, onda suDer! + Na aaa koncertu u "Studiu M", učeš ćem celog benda, ta Dee je dobila novu dimenziju, nekako je „drugačija i i meni se lično više svidela.
Tu koncerinu verziju, kao ı uostalom ceo taj koncert, publika će moći da čuje na živom albumu koji bi se na jesen pojavio. Odavno u meni postoji želja da uradim jedan "Živi" album ali sam želeo da se nakupi što više materijala, jer ne volim albume snimljene samo na jednom koncertu. Ali, taj koncert u "Studiju M" je bio toliko dobar ı toliko mi je lično drag, pored toga Što odlično zvuči, da će verovatno "živi" CD biti samo sa tog koncerta.
+ Neki izvođači, opet, opravdavaju svoj neuspeh komplikovanošću svoje muzike i muzičkim neobrazovanjem te iste publike.
Ne verujem ja u to... kad smo kod komplikovanja, Ja sam svojevremeno jako voleo simfo-rok, muziku od koje nema komplikovanije. To je bilo, u stvari, totalno bez veze, je P da? U to vreme sam prezirao stvari koje su radili "T-Rex", "Slade"... bendovi koji su svirali bazični rokenrol, a mi smo slušali Yes" ı Emerson: Eačc ı Palmer". Sad puškom ne bi mogao da me nateraš da preslušam neki album "Yes"-a iako sam to obožavao, ali zato kad čujem. rec1mo, Bolana na radiju, pojačam ı veoma mi prija. Kada sam prvi put izašao pred publiku, u tom trenutku sam zavoleo "Bijelo dugme”, a sećam se da sam u listu Šeste beogradske gimnazije pisao protiv "Bijelog dugme-
La
_