Svet

EO

Svet i3.5. 1996.

BOMBE NE POZNAJU NACIONALNOST: Fatmir i Arsim Hetemi, ranjeni od eksplozije u VOL Reci

su, inače, pokupili sa radnog mesta u piceriji "Asteriks" ı onda Je, po njegovoj priči, usledila doza batinanja.

O smrti policajca Bučića pojedini Albanci maju ı drugačiju verziju. Tvrde, naime. da je on poginuo u saobraćajnoj nesreći na putu prema Prištini. Opet, navode ı mogućnost da je zatvorenica iz Kosovske Mitrovice Dragana Nešić (po zvaničnoj verziji ubijena u terorističkom napadu) podlegla od batina u zatvoru, a onda Je iskorišćeno njeno mrtvo telo... "Albanci nikad ne bi pucali u ženu a, takođe, objasnite nam u kem se to zatvoru zatvorenice prevoze u devet sati uveče”, kategorični su.

U Dečanima, pak, Šiptari su pronašli i svedoka. Izvesni Nim Muškolj, navodno, razgovarao je sa trojicom napadača pre njihovog upada u srpski bife "Čakor". Muškolj je i pred policijom izjavio da su maskirani mladići govorili — pola na srpskom, pola na albanskom! Rekli su mu, po toj priči: "Beži, ubićemo i tebe".

Vlasnica "Cakora" Kosara Stešević u prisustvu jednog policajca u civilu na pomenute navode odgovara kanonadom optužbi.

"Izmišljaju Šiptari. Tri puta su napadali moju kafanu za šest godina od kada je držim. Dva puta kamenjem gađali su prozore, a jedanput su pucali iz pištolja. Ovaj moj prvi komšija – Šiptar – bacio je kamen u sobu gde mi je spavalo unuče. Kad sam mu to rekla a četiri oka, smejao se i govorio da nije on. Tako je to ovde. Sve imaju od Srbije, Srbija ih drži, a Srbiju ne priznaju. Ako su manastir Dečane pre 800 godina digli Šiptari, ja ću da se selim odavde. Ali nisu - tako da ne idem nigde. Kuku mene, grdnu! Tri leša da mi iznesu iz kuće", kroz suze. ali ı kroz bes, priča gospođa Stešević dok stojimo ispod slike Slobodana Miloševića, koju nijedan od pedeset ispaljenih metaka nije pogodio tako se nalazi odmah na ulazu.

"OVDE SE SALJU

U napadu na "Čakor" poginuli su Blagoje Okuka, Đorđe Dragić ı Stana Radusinović. Na tepihu su još vidljivi tragovi njihove krvi. Stana, izbeglica iz Albanije, sahranjena je sutradan na lokalnom srpskom groblju. Zivela je sa mužem – invalidom — u izbegličkom naselju smeštenom u zgradi nekadašnjeg dečijeg odmarališta. Iza sebe je ostavila troje punoletne dece. U "Cakoru" Je radila kao čistačica, ı kobne večeri krenula Je da pokojnom Okuki i Dragiću odnese čašu vode. Sasekli su je rafali. Ostala je na mestu mrtva. Tri napadača, od kojih je Jedan pucao sa ulaznih vrata (mlad, srednjih godina, u maslinastoj "napumpanoj" Jakni) a dvojica sa spoljne strane, proslavili su svoj krvavi pir pucajući dok su se povlačili između visokih zidova.

Tog dana porodice poginulih Okuke ı Dragića odneli su njihove posmrtne ostatke u Trebinje gde su dva dana kasnije sahranjeni. Obojica su na Kosovo stigli bežeći iz Krajine. Mislili su da će ovde imati više sreće, kažu meštani dok izlazim iz "Cakora". Pokazuju okolne kuće. Sem Jedne — sve su albanske. U Dečanima danas živi samo dva posto Srba...

Kao grom iz vedra neba u Prištini, gde se tenzija polako spuštala na normalu, odjeknula je sutradan vest o smrti trinaestogodišnjeg Nedžata Hetemija od eksplozije u Velikoj Reci. U privatnoj ambulanti "Priština" Nedžatov brat od tetke Fatmir ı osmogodišnji Arsim dovedeni su na previjanje. Naprava je očigledno imala u sebi hemijske supstance, Jer svi prisutni uključujući ı mene "plaču" dok ım birurg Daljit Ljimani obrađuje rane. Ovog puta u "igri" je verzija da je bomba izbačena iz kola. U policiji. međutim, tvrde da se takve naprave nalaze na đubrištima širom Kosova, ı da ih Albanci poseduju u velikim količinama još od "pobune" ız 1981. godine. Kome verovati?

NAJGORI KADROVI" ·

POLICIJA RADI SVOJ POSAO: Dnevna soba Ahmeta Aljiua u Štimlju posle policijskog pretresa

· Na sahrani nastradalog mališana preko tri hiljade ljudi je plakalo. Kolega iz Frans presa uspeo je da slika leš dok su ga prali od krvi. Očevici kažu da je Nedžatova utroba bila razorena. Obilazim naselje izbeglica iz Hrvatske ı Bosne koje se nalazi odmah pored poljane na kojoj je

· dečak sa braćom čuvao krave kad je

"puklo". "Niko nas ne dira, niti mi koga diramo" — kaže Slavko Uzelac, jedan od stanara. Demantuju, uglas, da su oni umešani u smrt mladog Hetenija. "Ali ti slobodno napiši ovako. Mi smo ti svi ovde 90 posto ludi, i ako se išta dogodi ovde će početi" — dere se kroz prozor krupni brkajlija, bivši ratnik sa Banije.

Najnovija smrt prošla je gotovo nezapaženo bar među žiteljima Prištine. Kafići su i dalje prepuni, do jedanaest, naravno.

Nekoliko momaka, Srba, priča mi da je čitav problem Kosova u činjenici da se "ovde šalju najgori kadrovi". Uz grohotan smeh prepričavaju mi kako je gradonačelnik Sojević, prilikom posete patrijarha Pavla Prištini, Njegovu Svetost oslovio sa "dragi druže Pavle". Drugi put, za Uskrs, čestitajući na nekoj proslavi okupljenima, rekao je: "Povodom Uskrsa, svima vam Želim vaskrs!" Najbolje je prošao princ Aleksandar Karađorđević koga Je, po priči mojih sagovornika, Sojević nazvao "kraljem". "Eto, to ti je tipičan primer prosečnog srpskog funkcionera na Kosovu" — kaže jedan od prisutnih.

RASTE ARKANOVA POPULARNOST ~.

Slične priče čujem ı od ranije pomenutog funkcionera: "Kad sam čuo da Zivorad Igić ide u Albaniju za ambasadora, ja sam mislio da me zajebavaju. Pa on, iako Je dobar čovek,i uz fo vrlo pošten, ne bi tamo izdržao dva dana".

Među srpskim žiteljima glavnog kosovskog grada trenutno Je, pored pomenutih, najaktuelnija tema bila —

selidba dvojice uglednih prištinskih lekara u Beograd. Dr Dragan Karalejić ı dr Milorad Barozaović, naime, spakovali su se, tvrdeći da odlaze zbog poslovnih razloga. Kosovski Srbi, međutim, sećajući se osamdesetih godina, kada su se prvo iseljavali intelektualci, pitaju se šta ih čeka.

Portparol Stranke srpskog, Jedinstva Kosmeta Duško Albijanić uopšte, čini se, ne razmišlja o selidbi sa ovih prostora. "Ako bude trebalo", kaže, "branićemo svaki pedalj Kosmeta, kao što smo nekada branili Krajinu i Republiku Srpsku". Inače, kroz prostorije SSJ (u kojima na jednom zidu piše: "Zabranjujem svima koji nisu članovi stranke da telefoniraju iz prostorija stranke. Zabranjujem članovima da zovu inostranstvo iz prostorija stranke. Željko Ražnatović Arkan") dok ćaskam s Albijanićem, prolazi mnogo ljudi, što nesumnjivo potvrđuje reči mog sagovornika da je Arkanova popularnost ovde izuzetno velika. "Kad predsednik dođe u Prištinu, ljudi ga zaustavljaju na ulici, pitaju sve što ih interesuje" — kaže Albijanić.

Petog dana od mog dolaska situacija na Kosovu se potpuno smirila. Ovog puta, izgleda, južna pokrajina Je imala sreće... Vraćajući se za Beograd, razmišljam o realnosti reči koju je uvodničar "Zerija", nedeljnika na albanskom, napisao u poslednjem broju: "Ko kontroliše situaciju na Kosovu ili ko može da kontroliše kada ne postoji vlast, zakoni, nema države. Albamski vrh poziva na moralnu vlast nad Albancima Koja ističe iz dana u dan zajedno sa iluzijama da će zapadna Evropa podržati pravedno rešenje. Kosovo je problem koji čeka rešenje, reći će Rugova na poslednjoj turneji po Zapadu, dok pet ili šest pijanih i naoružanih građana mogu da izazovu konflikte i sve pošalju u pizdu materinu (doslovno — p.a.), pogotovo istrošene konstatacije tipa – Kosovo je problem koji čeka rešenje".

~.