Svet

Svet !3.5.1996.

ya CIR Jasmina ONOJ

onja Liht, naš sOciolog, i

Džordž

Soros,

: Š američki multimilijarder jevrejs-

ko mađarskog porekla, zaJedno će kao privatna lica osnovati novu Fondaciju "Otvoreno društvo” ako dozvoli srpsko Ministarstvo kulture. Osnivački ulog iznosi 300.000 nemačkih maraka a Sonja Liht, nekadašnji predsednik Izvršnog odbora Soros fonda za Jugoslaviju, koji Je odlukom Vrhovnog suda prestao da postoji, govori ekskluzivno za "Svet" o koniroverzama koje prate sudbinu Fondacije Džordža Sorosa. * Kakav je sada status Soros fonda u SRJ - da li fond "Otvoreno društvo" postoji ili ne?

Da bi se odgovorilo na ovo, neophodno je malo hronologije. Nama je 26. maja 1995. godine stiglo rešenje Ministarstva za kulturu Srbije kojim je poništena registracija Soros fonda Jugoslavije. Pošto je reč o upravnom postupku, nama je bila

ostavljena mogućnost tužbe Vrhovnom sudu Srbije. 23. februara ove godine dobili smo rešenje Vrhovnog suda, koje je 1 izvršno ı konačno, i kojim se potvrđuje brisanje iz registra. Argumentacija Suda bila je siromašnija od argumentacije u rešenju Ministarstva. Najviše se, naime, insistiralo na tome da Fond nije ni mogao da bude registrovan, jer po postojećem zakonu fondove ne mogu da registruju strana pravna lica. Suosnivač može biti samo strano fizičko lice. Džordž Soros, dakle, kao predstavnik "Fonda za otvoreno društvo” nije mogao da registruje fond u SRJ, ali je to eventualno mogao kao Džordž Soros, privatna ličnost. + Pre Sorosa kod nas je bila vrlo aktivna Fulbrajtova fondacija. Ona je registrovana međudržavnim ugovorom SAD i SFRJ. Da li postoje neke paralele između ovih fondacija?

Mi nismo u to previše ulazih. Pažljivo smo proučili Zakon o zadužbinama i fondacijama i videli da u njemu uopšte ne postoji paragraf po kome pravna lica ne bi mogla biti suosnivači, odnosno u Zakonu se izričito kaže da može strano fizičko lice, ali se ne kaže da ne može pravno lice, to jest firma, ustanova ili institucija.

+ Vi ste, dakle, odlučili da ispoštujete ono što Zakon izričito nalaže i da pokušate da registrujete novi fond kao privatna lica?

Odlučili smo da se ne sporimo previše ni sa Ministarstvom ni sa Sudom. Mada ćemo tražiti zaštitu i od Saveznog ustavnog suda, istovremeno smo, smatrajući da bi pravno preganjanje oštetilo pre svega naše korisnike, predali zahtev za registraciju novog fonda. Taj zahtev podnelh smo 14. marta Džordž Soros i ja. Ministarstvo je trebalo da odluči u roku od mesec dana. Pređ istek roka

javila mi se gospođa Nada Popović-Perišić, ministarka Za kulturu, ı rekla da je po mišljenju ministarstva depozit od 100.000 nemačkih maraka, koji smo prvobitno uložili kao osnivački ulog nedovoljan. Ministarstvo smatra da se ciljevi fonda moraju finansirati od kamate na depozit. Gospođa Popović-Perišić je sugerisala da se depozit poveća na 250.000. Mi smo odlučili da ga uvećamo na 300.000 i u ovom trenutku ta suma se nalazi u banci, kao osnivački ulog.

+ Da li je Ministarstvo zadovoljno tom sumom i Jeste li dobili odgovor povodom zahteva za novom registracijom? Dobili smo dopis 25. aprila u kome se sugeriše da se određene stvari u postojećim papirima promene. Radi se o listi ne izričitih zahteva, nego sugestija, u kojima se predlažu razne stvari, uglavnom minornog karaktera.

Recimo, traži se od nas da usaglasimo osnivačka dokumenta sa članom 120. Ustava SRJ. Po tom članu određene stvari moraju da se obJave u "Službenom listu". To je tačno za stvari koje radi država, ali nijedan fond dosad nije svoje osnivanje obJavljivao u "Službenom listu". :

+ Da li time Ministarstvo na bilo koji način ulazi u ono što je domen rada Fonda? Ne. Sve su to predlozi formalno-pravne ~ prirode. Nije postavljeno pitanje ni oko mena, ni oko cilja. Da li se listom sugestija želi da produži vreme čekanja na registraciju, Zaista ne znam. Naši pravnici će pokušati da sve rasprave sa predstavnicima Ministarstva ı mi smo spremni da o svemu ovome diskutujemo.

+ U kojim zemljama je rad „Sorosovih fondova "Otvoreno društvo" zabranjen ili "zaleđen""2

Ni u jednoj jedinoj, od Kurgistana do Albanije.

+ Priča se da je zabranjen u Ceškoj?

To su lažne i krive informacije onih koji bi želeli da ovo kod nas ne bude negativan presedan. Fond u Ceškoj radi, ı u Mađarskoj, takođe, i to aktivnije nego ikad dosad. Između ostalog, Fond u Mađarskoj radi dva ogromna programa, jedan Je program pomoći reformi obrazovnog sistema, a drugi je program pomoći reformi zdravystvenog sistema. U ovom trenutku u svetu funkcioniše 23 Fonda, od toga 21 u central-

noj ı istočnoj Evropi. Ni u.

Jednoj zemlji, osim u SRJ, pravni status nije doveden u pitanje.

+ I kako se ovaj presedan u SRJ komentariše u svetu?

Zapanjujuće mnogo je pisano o tome. Objavljeno je preko 100 tekstova, od čega nekoliko uvodnika u "Vašington postu", "Internešenel

herald tribjunu", objavljen je dugačak tekst u "Figarou", "Frankfurter algemajne cajtungu", tekstovi u mađarskim, poljskim, švedskim, čak ı Japanskim novinama. Na holandskoj TV emitovan Je film u trajanju od sat vremena. + Domaći kritičari Soros fonda ističu da se uz njegovu pomoć vrši odliv "mozgova" i mladih talenata iz SRJ?

To je čista budalaština. Davali smo u proseku svake godine, oko 500 putnih i boravišnih stipendija; pre svega "mlađim naučnicima i stručnjacima. Nijednom se mije desilo da je neko zahvaljujući toj stipendiji ostao u inostranstvu, jer nije ni mogao. Te stipendije pokrivaju ıh putne troškove ili troškove boravka maksimalno do tri meseca. Da li su neki ljudi posle toga eventualno

e