Svet

zmimoilaženja u Građanskom savezu Srbije dobila su epilog kakav smo već mogli da vidimo na primerima drugih stranaka. Manjoj, gubitničkoj frakciji nije ostalo ništa drugo nego da napusti

GSS i da svoju političku vokaciju pokuša artikulisati na drugi način, u drugoj organizaci)!, sa drugim ljudima.

Žarko Korać, Milj enko Dereta, Stevan Lilić, Ivo Visković, Novak Pribićević i još četrdesetak (u GSS kažu — dvadesetak), uglavnom mlađih ljudi odlučilo se da,

nakon svih događanja koja su poslednjih meseci potresla i i rasula tu stranku, oforme novu, SVOJU partiju kojom će pokušati da nastave ono što su sa GSS gradili sve donedavno, do prošle jeseni. Toj grupi

"građanskih prognanika" pridružiće se jedan broj članova Beogradskog kruga, Helsinškog odbora, sindikata "Nezavisnost", "Žene u crnom", Odbora za podršku demokratskim procesima sa sve Zagom Golubović ı sličnima.

'Nevelika politička snaga takve grupice istomišljenika neminovno nameće pitanje svrsishodnosti njihovog angažmana. Bez sigurne finansijske potpore, sa zatvorenim pristupima svim relevantnijim opozicionim strankama i gotovo bez izgleda na širenje van beogradske opštine Stari grad, ambiciozna ekipa okupljena oko profesora Koraća neće imati mnogo izgleda da

realno zaživi u haotičnom, vrlo burnom pohtičkom životu Srbije. Uostalom, neko ko nije mogao — bez obzira na uzroke neuspeha — da se izbori za pobedu samo nad Vesnom Pešić, teško da će moći da izađe kao pobednik grube ı zahtevne višepartijske utakmice.

Ovakav ishod sukoba koji je davno započet unutar GSS malo Je koga iznenadio. Na sličnim primerima, kojima je, na žalost, izuzetno bogata petogodišnja istorija našeg obnovljenog pluralizma, Još od deobe Srpske narodne obnove profunkcionisao Je precizan scenario po kome se u samom začetku sukoba — ako se na pravi način definišu uzroci istog — može videti ko je "dobitnička”, ko "gubitnička" struja ı ko šta gubi ili dobija.

Pogledom unazad, na vreme od pre nekoliko meseci, kada su raskoli u GSS bili u začetku, Jasno se uočava da je osnovni uzrok — nerealna ambicija. Onog, trenutka kad se pronašao neko ko bi više-manje prituljenu ambiciju uglednika iz GSS ohrabrio, posejJano Je seme razdora. Sejač Je, naravno, Vuk Drašković.

Svojim poslednjim, postdejtonskim pokušajem da sa "ciljem zajedničkog, iznalaženja mirovnih rešenja i ostvarivanja konačnog ı trajnog mira u ovom regionu” stvori uslove za ulazak u koaliciju sa socijalistma, Vuk Drašković Je, valjda nehotice, gorko seme razdora bacio na plodno "građansko" tlo.

Pred perspektivom državničkih i diplomatskih, ministarskih ı ambasadorskih mesta — a sve bi to postalo dostižno u slučaju ulaska svog "koalicionog tate" u dil sa SPS-om — zinuli su apetiti mnogih članova GSS. Odbacivanjem svojih dotadašnjih apostatskih ı metafizičko-moralističkih mantra, počeli su bolje da osećaju primamljivost realne politike kao biznisa, ı obrnuto. Odjednom su, između dve Draškovićeve posete Miloševićevom kabinetu, čelnici GSS odlučili da priznaju sebi i Ratomiru Taniću da je politika zaista praktična delatnost sa lepim perspektivama za ambasade i konzulate u dalekim, egzotičnim zemljama i raznim poslovnim podobnostima u okvirima drage nam Srbije ı Još draže Evrope.

—————

Po ustaljenom običaju, u takvim trenucima uvek se pronađu neki politički · čistunci da pokvare snoviđenje, da opomenu na nepromenijivost vlastitih opozicionarskih stavova ı nesavitljivost ideja koje zajednički zastupaju. U nedostatku drugih, lakših ı prijatnijih rešenja, takvi moralisti i puritanci moraju biti kažnjeni na samo jedan način izbacivanjem 1Z stranke.

Takav scenario borbe oko podele blaga Cara Radovana u praksi se primenjuje od novopazarskog razlaza Draškovića, Sešelja i Mirka Jovića, prvo Nikole Miloševića, pa kasnije ı Koštunice od Mićunovića, Draškovića i Rakitićeve grupe, Đinđića ı Mićunovića, pa sve do ovog razlaza Vesne Pešić i Žarka Koraća. (Socijalisti to rade drugačije.) Objašnjenja o programskim razilaženjima suviše su naivna i prosta. Protagonisti rečenih sudara uglavnom su sličnih ideoloških vizija ı ambicija, ali različitih džepova.

Usled te, suštinske, razlike, traje ova borba unutarstranačka, neprestana. U nju će se, za koji dan, kad se udovolji zahtevu za registraciju, uključiti ı Koraćeva Socijaldemokratska partija (ili Unija, ako Je prva varijanta bezecovana).

Ako zaista želi da svojoj partiji obezbedi stabilnije mesto u ovdašnjem političkom čistilištu, Žarko Korać će morati da savlada tehnologiju manipulisanja svojom ı tuđim ambicijama, kao ı veštinu korišćenja svojevrsnog političkog (tačnije rečeno, politikantskog) "apetit kontrole”, leka protiv stranačkog zastranjivanja, stresa ı prekomernog lučenja ambicija ove ili one yrste.

Kroz to vreme, dok Korać u Mićunovićevom Demokratskom centru bude tražio koalicionog, partnera za formiranje nekakvog novog političkog bloka, Vuk Drašković, posredni uzrok raskola u GSS, dalje brine svoju brigu, ne odviše zainteresovan za sudbinu celog GSS, a posebno Žarka Koraća i Vesne Pešić.

Na slavi Vojislava

Moštumice (Sveti

Borče) mije bilc

| gužve. Nije bilo Vuka

| Draškovića,

Mićunovica, pa cak ni Zorana Binđica. Bili. sa hilandarskim

osmehom ma licu bio je Vojislav Šešelj...

Taj M | PRAVDE

Dušan BA aE predsednik Nove demokratije, uvodi praksu u naš politički i društveni milje. Malo-malo, vlasnik Lutre, otvori novine. vidi šta u njima razni ljudi pišu o njemu, pa — kao autentični Srbijanac, Valjevac – bez mnogo vike nizašta, on presavije tabak, pa na sud. Za klevete na čist (?) Mihajlovićev račun već su optuženi neki novinari i političari (Slobodan Vuksanović, portparol Demokratske stranke).

Na stranu procene ko je u pravu ko u krivu, tehnika sudskog obračuna sa neistomišljenicima sigurno će doneti značajan napredak u daljem razvoju

demokratskih procesa u Srbiji i Jugoslaviji.

Sve će, lepo parafirano i objašnjeno, doći na svoje mesto. Znaće se ko i šta laže, a ı zašto taj greh čini.

Taj, možda najveći, doprinos Nove demokratije srpskoj varijanti demokratije donekle je odmah uozbiljio ı ućutkao Mihajlovićeve mnopobrojne protivnike. (Kome se još ide na sud, pa makar i protiv Duška?) Kad princip zaživi i u praksi ostalih naših, često klevetanih ı ismejavanih političara, mnoge najpikantnije epizode iz stranačkog i ličnog života naći će se u advokatskim beleškama.

Možda ne znajući ili ne mareći za Mihajlovićevu parničku potragu za istinom, njegov primer je prvi prihvatio Milan Paroški. Sa davno izrečenih pretnji, prešao je na delo ı svog advokata ovlastio

da pripremi seriju tužbi protiv "klevetnika".

_ GLAMOČANINU ~

III PRUGASTOM ODELU -

1 radikali, ali ne oni Šešeljevi, svoje nesporazume rešavaju na sudu. Optužem lova Glamočanin verovatno neće slediti primer svog nekadašnjeg vođe, Vojislava Sešelja, pa da zaglavi u CZ, ali će imati velikih problema da dokaže vlasništvo nad stranačkim prostorijama u Ulici Braće Jugović.

DA LI JE SAVEZ SA ŠEŠELJEM DOBITNA KOMBINACIJA: Za šta će se opredeliti lider DSS, koga mnogi smatraju najprincipijelnijim političarem na srpskoj OpORiCIOrOJ sceni

Na pomolu koalici radikala i DS: ?

-_NOVODEMONRATSKO _

i3.5.1996. Svet |

Te prostorije Je opština Stari grad dodelila na upotrebu Radikalnoj stranci Srbije. Kasnijim fuzionisanjem te stranke i SRS "Nikola Pašić”, gazdinstvo nad prostorijama je preuzeo, na osnovu nekog dokumenta sumnjivog, porekla, Jova Glamočanin. Bez obzira na ishod tog ı ostalih sudskih procesa protiv političara i novinara, sa pažnjom treba osmotriti šta donosi uvođenje nove prakse. Kao ı mnoge političke novotarije Nove demokratije. izgleda da će'i od ovoga biti više koristi nego štete.

VOJISLAV I VOJISLAV

Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj, po svemu sudeći, neće Još dugo biti ovako usamljeni na političkoj sceni kao što su danas. Ako Đinđić i Vuk neće s njima, ići će zajedno njih dvojica.

Prvi dogovori su već započeti. Muka je

_ ijednog i drugog naterala da pokušaju da

pronađu zajednički jezik. Koštunica sa kredibilitetom najdoslednijeg srpskog: političara, konačno je priteran na ozbiljnu saradnju sa Šešeljem, svojim političkim antipodom. Tanki obrisi zajedničke nacionalne politike (koliko iskrene samo oni znaju) moraće da sakriju sve ostale, ozbiljne ı brojne razlike. Ali, kad se mora...

Na slavi Vojislava Koštunice (Sveti i Đorđe) nije bilo gužve. Nije bilo Vuka j Draškovića, Mićunovića, pa čak ni Zorana Đinđića.

Ali, sa hilandarskim osmehom na licu bio je Vojislav Šešelj.

Separatisani, dva Vojislava su dugo mudre misli sukali, ne bi li našli načina da se izvuku iz prikrajka u koji su ih dvojica veštijih opozicionara i jedna žena gurnuli. Naravno, po sistemu "utuk na uluk”, uskoro se može očekivati i tehničko zbližavanje SRS ı DSS. Ko će iz te simbioze manje štete da ima, pokazaće se vrlo brzo. čim namemutoj ljubavi dođe kra}. No, treba sačekati.

Vojislav i Vojislav sigurno nisu dobitna kombinacija. Međuum, ako sindrom makar nametnutos grupisanja opozicionih stranaka uzme maha, izborna trka neće biti dosadna.

Win iiajinani

pra

žaba