Svet

HB aeska?

| a Ravnoj gori se i OVĆ godine pevalo i pla-

kalo, pucalo i "krkalo".

pilo i lumpovalo. klicalo Draži. kralju. Vuku ı Dani _. Veliki vašar raVno-

gorske Srbije, jednom

rečju. u potpunosti je UsO. Međutim. primetilo se. još od Mionice. da je radost koju su meštani čuvenih "četničkih krajeva" iskazivali prvih godina buđenja pola veka pritajenih Ravnogoraca i onih

koji se tako. Osećaju —

ovog puta izostala. Po neki starosedelac podigao je tri prsta pozdravljajući prepune autobuse pristalica Srpskog pokreta obnove. po koja četnička udovica je zaplakala. Nigde nije bilo hleba ı soli. domaće rakije i uzvika: "Pa, pedeset godina smo Y4as čekali". Tako je bilo. se-

_ ali su se setno prvoborci ·četničkogz hadžiluka. pre

"MB smusfremo alt će Srbije

biši sreći onde keti siroče BAerico Millošević sre?me gelovicu Cecu Režrmežović 8 piše |e - ko je ubie Sešelje me Dreškevicevemi grobu" = priče jeden od prisutnih, pokazujući "reže" zube. "Ne vredi Arikeme, on jedlimi ime matpeles" = deedee mjegeov kolecja k'oz zalogaj mesne

prasežime

sedam godina "kada je Draža opet ušao u modu".

1 na samoj Ravnoj gori bilo je manje Zanosa. Uočljivo je bilo ı manje ljudi. "Dobro da je došio i ovoliko" — tešile su se kafedžije, raspaljujući roštilje ispred ogromnih vašarskih Šatr., dok se muzika štimovala za burnu noć koja im je predstojila. Bilo je tek podne. ali su mnogi već bili: pripiti.

Jaganjci. prasići, pile-

tina. sve sveže preklano.

pljeskavice, krmenadle ı kobasice, dočekuju svakos izgladnelog putnika odmah na prilazima mestu gde je Draža Mihailović pre 55 godina dojahao sa

šačicom "prijatelja". Cene.

su ovog puta — popularne. Pivo dva ipo dinara, đakonije s roštilja nešto Više — pet, a pečenje "s panja" — po dogovoru. Oni koji su dograbili mesto za 'kafanu" bliže ĐDražinom spomeniku ili tog dana os-

veštenim temeljima crkve, digli su tarifu. Svi su trljali ruke. jer

je posao dobro krenuo. Na

muci je jedino bio nesrećni vlasnik zemljišta na kom se održavao "piknik". "Danima trčim ne bi li ovaj nesoj naterao da plati ležarinu" — dobacio nam je u prolazu. dok su se njegovi nesuđeni klijenti cerili začikavajući ga: "Ma, piatiće ti Vuk, samo kad stigne". I Vuk je sat vrenmen: posle zakazanog početka mitinga stigao. Probijajući se kroz masu od desetak hiljada ljudi, rame uz rame sa svojim telohraniteljem Zvonkom Osmanllıćem, koji je iz petnih žila vikao "Vuče. Vuče" (komentari: koliko li ga Vuk plaća kad mu je toliko odan), Drašković je otišao prvo do spomenika Draži Mihajloviću gde je položio venac. a zatim se uputito ka temeljima crkye. sa kojih je posle činodejstvija održao već legendarni govor, zbog kojeg su ga sutradan napali Šešeljevi

radikali. Prethodno je, kao i svake godine, naredio okupljenima da prekinu paljbu kakvom se. inače, svaki put "obeležava" njegov dolazak.

Pošto je pohvalio "Tuđmanovu mudrost da izmiri fašiste i anti-fašiste" i najavio "Miloševićey pad pre izbora". lider SPO se zahvalio prsut-

nim sveštenicima koji su”

osveštali Hram vaskrsenja i pomirenja. kao ı viadiki šabačko-valjevskom |avrentiju. "On nije došao, ali je poslao blagoslov, za razliku od onog Koji je rekao da ne zna gde je Ravna Gori" – istakao je Vuk, aludirajući na odbijanje vladike Zičkog Stefana da dođe tog dana. Posle toga, više od sat vreitena, Drašković se

u eoreep>