Svet

animljivo da se i posle svih dosadašnjih "pobeda" Aleksandra Tijanića ne smanjuje broj onih koji dosledno pokazuju da više drže do njega. nego on sam. Saši Tijaniću bi moglo samo imponovati koliko je onih koji ne odustaju da se svaki put iznova razočaraju u kakav njegov postupak. Nikako da se razočaraju Jednom zauvek. Nešto ım nc da. Biće da baš; tu, leži ı najveće

umeće Aleksandra Tijanića; dakle, na veštini da navuče”

jedan deo Javnosti da mu uporno daje veću cenu nego što Je on sam sebi upisao.

Zbog toga u Tijanićevom prihvatanju aa sedne na mesto ministra za informisanje u Vladi Srbije nema ničeg problematičnog. Sporni su samo oni koji se zbog toga sekiraju. a, :

Recimo, oko Nedeljka Sipovca niko ne bije glavu. Kao da Je to svima normalno. Nema nijedne naslovne strane sa njegovim likom, nije se pokazao zanimljiv za

karikaturiste, nijednog osvrta na njegovu ličnost. Ne

razumem kako to da se niko ne ljut na Nedeljka. Očigledno je da se Tijanićevi kritičari ne služe istim aršinima kad razmišljaju o Sipovcu kad pišu o Saši. To nije u redu bilo da je razlog što veruju da Je Nedeljko bolji od Saše, bilo da veruju da je Saša bolji od Nedeljka. Prosto nije profesionalno. Za novinare koji se bave ovom temom između Aleksandra Tijanića ı Nedeljka Sipovca ne bi smele postojati razlike. VeruJem ı da Tijanić ne bi imao ništa protiv. On najbolje zna koliko među njima ima razlike.

TRBUHOZBORGI I BRUGI

itam kako je ministar Slobodan Radulović dao izjavu da su "priče o smeni Kertesa ı Kulića čista špekulacıja".

Može mu se verovati. Da takve namere postoje njega bi sigurno konsultovali. Bila bi to prva smena za koju prethodno nije pitan. Ukoliko bi se takav presedan ı desio. verujem da bi Radulović·napravio nezapamćeni skandal. I ne samo on. Opšte je poznato koliko ministri naših Vlada drže do toga da ravnopravno česiviii i donošenni svih odluka. Taman posla da bi dozvolili da u njihovo ime to čini samo Jedan čovek.

Moram reći da verujem da je svaki onaj novinar koji postavi pitanje takve vrste (npr. Hoće li Kertes biti pedaliran?), bilo ministru, potpredsedniku, pa ı predsedniku Vlade. zlonameran novinar. Posebno je nedobronameran ukoliko s ličnim pitanjem presretne nekog nesretnog poslanika vladajuće stranke.

Ovde odavno nema nikog ko veruje da bi iko iz te nomenklature mogao raspolagati pouzdanim odgovorom, pogotovu u to ne veruje nijedan suvisli novinar. Zato se sva ova pitanja upućena na pogrešne adrese mogu tretirati kao čista provokacija sagovornika da se uvaljuje ı pretvara da je upućen u ono u šta nije, neuverljiv tim više što zna da tajnu da ga niko ništa ne pita već odavno više ne može da sakrije ni od sebe, a kamoli od koga drugog. 1 on bi voleo da je drugačije, ali šta će kad nije. Ne znam da li sam bila dovoljno jasna da protiv takvih novinarskih zlonamernosti nemam ništa.

=

*»

Ima ı težih slučajeva. Oni koji pričaju, a da ih niko ne pita. Na primer: ko bije Radoja – Raja Kontića po ušima da daje izjave kako SRJ "neće prihvatiti nikakva dalja uslovljavanja međunarodne zajednice". Otkud on to zna? Da ne odlučuje možda on o tome? Ne razumem tu logiku koja tera ljude da sa punom svešću o tome da nemaju pojma o tome koji bi mogao biti sledeći potez jedinog čoveka koji odlučuje o svemu, preuzimaju na sebe da daju garancije koje im niko ne traži ı, naposletku, da se upisuju u istoriju kao ljudi koji nisu govorili istinu. Godinama oni govore sve ono što bi bilo logično da govori on, a da se nikad nisu zapitali kako se desilo da ništa od toga jedino on nikad nije IZZOVOFIO.

U RRTU SE BOBR0 JEDE

ak ı kad ne bi bila tačna teza da će kraj vladavine tri lidera biti označen definitivnim povratkom mira na naše prostore. postoji bar još jedan jak razlog zašto treba verovati da će predsednici dati sve od sebe da se kraj prolongira. Ne verujem da Je mnogo veći

MO U is OSICA 8 a OL 4 · BPiše: Olja Beckovicć

Čitam kako je ministar Slobodan Radulović dao izjavu da su "priče o sment Kertesa i Kulića čista špekulacija". Može

mu se verovati. Da takve namere postoje njega bi sigurno konsulfovali. Bila bi fo prva smena za koju prethodno nije pitan. Ukoliko bi se takav presedan ı desio, verujem da bi Radulović napravio nezapamćent skandal

strah od gubljenja vlasti. od onog koji osecaju pred idejom da bi Zenevi, Njujorku, Parizu ı svim divnim krkanlucima koji se tamo mogu doživeti, Jednom mogao doći kraj. Stvar nije nimalo neozbiljna. Pokušajte protekle godine da pogledate samo iz tog ugla – čime su sve pregovarači bili posluženi, koliko su puta nabadali lososa, koliko su samleli divnih ručkića ı lakih večera. isključivo po protokolu. Hoće li se više ikad tako dobro jesti, glasi pitanje koje ne može. a da ne izazove paniku. Ne znam da li bi se pregovori brže okončali, ukoliko bi svetski domaćini počeli da im pakuju i nešto "za poneti".

(Kad sam jednom bila u Njujorku, tamo su me naučili da mje sramota da ono što nisi pojeo, iz kafane odneseš kući. Potrebno je samo zamoliti kelnera za "dog bag". Možda bi mogli da pokušaju tim rečima.)

Nema sumnje da postoji više uglova iz kojih ta putovanja mogu biti zanimljiva. Recimo, da |' se može zamisliti u bilo kojoj sferi, izuzev u politici, da neko drugi plaća vaše lične turneje. Koja bi društvena organizacija mogla prihvatiti da plaća poslovna putovanja i poslovne neuspehe jednog privatnika? Kako se može dogoditi da neko registruje celu jednu zemlju kao svoju privatnu firmu, a da svoje račune potpisuje imenom jednog naroda?

Potrošeno ime.

NERRSUETLJEN SLUČAJ

iše u novinama kako je čast da otvori "Sajam male privrede" pripala Vlajku Stojiljkoviću — na zahtev stotinak gostiju Iz inostranstva! Priznajem da mi do sada nije bila poznata internacionalna slava ı omiljenost Stojiljkovića. Ono što dodatno fascinira jeste osnovana sumnja da se njegova slava nije zadržala samo u krugovima inostranih privrednika, nego i šire.

List "Politika" beleži da je Džejms Braun prilikom svog gostovanja u Beogradu, pored ostalog. u svoj UuSOvor uneo ı zahtev da mu se obezbedi hauba za kosu. flaša kiseonika i "linkoln". U jednoj drugoj novini piše da je u specijalno organizovanoj loži. sa sve ubačenim

. stolom, na koncertu uočen i sam Vlajko Stojiljković.

Otkud Vlajko? Podupirući se novim saznanjima, slobodna sam da ponudim nekoliko mogućih rešenja ove enigme. Prvo: Vlajko je prisustvovao koncertu na izričit zahtev Džejmsa Brauna. Drugo: najbolju haubu za kosu u Republici poseduje baš Vlajko. Njegovom ljubaznošću ustupljena je za to veče Braunu. Radi sigurnosti da će mu zaista biti ı vraćena V.S. je odlučio da dođe da je preuzme sam. Treće: Vlajko je roker. Ovu tvrdnju zasnivam oslanjajući se na stav Neše Galije koji tvrdi da je roker "svaki čovek koji radi posao koji voli i od njega živi". Zaključak je da je Vlajko roker bar onoliko koliko ı Neša.

Uz sva tri navedena odgovora slučaj ostaje nerazJašnjen. Posebno je pitanje zašto je V.S.-u bio potreban sto. Zato što ne voli da peva praznih usta, ili zato što je navikao kad igra da to bude na stolu, ili da stavi noge. Nerazjašnjeno.

Ukoliko je Vlajko Stojiljković prisustvovao koncertu zato što odlepljuje na Džejmsa Brauna, onda neka me bude sramota.

PSIHOLOŠHI MOUMENRT

a beogradskoj železničkoj stanici nedavno je postavljen voz koji će na određenoj relaciji saobraćati kao turistička atrakcija. Sastavljen je od pet vagona iz šezdesetih godina. koje pokreću dve parne lokomotive.

Takva vrsta turističke zabave nije nepoznata u civilizovanom svetu. Mali problem |e u toni ŠioO Sl picuiodno domosgli civilizovane železnice. pa tek-potom pravili-turixučke atrakcije Koje vraćaju u necivilizovano doba. U normalnim uslovima vožnja šklopocijom zaista može biti atrakcija. Nevolja je u tome što bi za nas pravu atrakciju predstavljala normalna železnica ı pristojan voz. Kako se ništa slično ne nazire, ne bi bilo loše pozdraviti ovaj projeKkatZ1Pa. alı ı dopuniti ideju. Zašto se ne bi svi vozovi na svim redovnim linijama tretirali kao "turistička atrakcija". Takav potez bi bio od psihološkog značaja za sve korisnike Jugoslovenske železnice. Početak letnje sezone je pravi momenat za ovu inovaciju. Svt oni koji su prinuđeni da se voze kao stoka sa neizvesnim trajanjem putovanja, daleko bi se bolje osećali ukoliko bi im ta šikana bila predstavljena kao dobrovoljna avantura.

SEHRETARI SERRETARICE

jednom od prošlih brojeva "Nedeljni telegraf” objavio je reportažu sa Trećeg susreta sekretarica Jugoslavije. održanog u Budvi. Skup Je tradicionalan ı dolaze sekretarice najznačajniJih Jugoslovenskih preduzeća ı ınstitucija. Kako se saznaje ız teksta, ove godine su pored ostalih bile prisutne Rada Kontićeva, Biljana Zebićeva i Ljubica Đukićeva. Pažljivim čitanjem, bez preskakanja. otkriva se iı da Rada Božovićeva nema dobar rejting: među koleginicama, pored ostalog. ı zato što jedina dolazi avionom. Ne bih vas dalje trovala detaljima. već ću odmah preći na ono zbog čega o ovom tekstu pišem.

Neimenovana sekretarica poverila Je novinaru kako svog "gazdu" zna još iz škole ı kako joj je malo falilo da umre od smeha kad je prvi put izgovorila "Da, direktore, šta vam treba?". A onda dodaje: "Mislila sam da se zajebavam sama sa sobom". |

Možda je ova nepristojna, mogla da se zamem nekom pristojnijom reči. a da značenje ostane isto. Ali možda i nije mogla. Kako god – to je to. Malo ko u ovoj zemlji može tvrditi.da mu je nepoznat osećaj ove sekretarice. U tom smislu svako ima svog direktora.