Svet

egija strana Ga JE ime nečega ŠIOJ JE mirisalo na ipad, na plaćenike ı surovos. O njoj se šuškalo ı retko se javno ıznosdo da negde ratuju ı momci ponikli na ovim terenima. Do pre nekoliko godina pojam "profesionalnog vojnika", a da pri tom nije :mao petokraku na čelu nije nailazio na simpatije. Kako se tada postajalo legionar, samo se tiho prenosilo usinenim putem. A svi koji su to želeli, dospevali sva do Lesije stranaca. Francuske ı naziva "profesionalnog vojnika”.

Nikolas Bara Je legionarsko ime čoveka rođeno u Novom Sadu, pod nadimkom Sale. u porodici dobros-

Z

tojećih mtelektuaalaca. Dakle. ništa od nesrećnog deti-: njstva ı nesredenil porodič-

nih odnosa. Sta je to što |e njesa navelo da. neke, 1986

godine, krene putem Legije sirauaca ı u Mo) | provede desetak godina I pODOVO se vrati u oeaD o VerovalUO sHucaj okolnosti, šio životnih a što njceovih. Moram priznat da sum bila nc

E |

malo iznenađema SsvOJIm sagovornikom. Stigao je na zakazani razgovor u tačno vreme, plav ı uredno ošišan, sasvim „prosečan „mlad čovek. Ničega na njemu nije bilo šio: bi pa Gmilo drugačijim od ostalih njegovih vršnjaka. Nije imao tikove mi čudne pokrete ı nije bio istetoviran kao strip. To sam mu ı rekla.

+ Kako ti je uspelo da ostaneš tako trezven?

Verovatno sam stabilnija ličnost. Ne znam. (Smeh)

+ Zašto nećeš da se predstaviš punim imenom i prezimenom?

Tebi hoću. Ko me poznaje, poznaće me po slikama, a ko me ne poznaje, ne mora nı da me upozna.

+ Dobro. Znači, redakcija "Sveta" garanfuje tvoj identitet koji si joj otkrio. Da li si imao već problema?

Jesam: Nije da mito smeta, nije bilo fer.

+ Opet primedba ma novinare?

Ma, ne. U Džibutiju sam na otvaranju nekog auto-puta koji su eradili naši upoznao tadašnjeg dopisnika Tanjuga. Ja i Još dvojica Jugoslovena smo ga danima IZVOdili ı pokazivali mu sve što Je tamo bilo vredno videti. Mi smo hteli da se družimo. Samo snio pa zamolih da mišta o nama ne piše. Dve nedelje kasnije ani Je mama poslala isečak ız novima u kojima je on takve baljezga-

rıje o nama pisao da Je bio strašno.

+ Kako si postao legionar? Morao sam.

+ Zašto?

Pokušao sam da se obogatim na jednoj zlatari u Hamburgu. Nije mi uspelo,

"BĐesle pljačke zleatare u Hemlsursju Pro pee Sema oz prozor policiiske stemice, preplivao. ajnu, došao u Francusku i prijavio se u Legiju"

pa sam morao da bežim kroz prozor policijske stanice, da preplivam Rajnu (u aprilu Je vodostaj najveći, a ı hladno je) ı da se sakrijem u državi Francuskoj.

+ A Interpol? Koliko Ja znam, Legija proverava svoje regrute?

Potemica Interpola Još nije krenula, za to treba neko vreme. Nije, uostalom to ni bio neki veliki prestup, ne za Interpol. U Tegiji Sam” Se osećao majsipurilje.

8.7.1996. Svet

+ O obuci se pričaju strašne priče. Kako si je ti podneo?

Na guranje. Nisam unao izbora. Da su me uhvatili, čekalo bi me nekoliko godina sirogog zatvora. U odnosu na to, Legija je bila obdanište. + Kako ta obuka izgleda? Obuka je teški dril. Ne naučiš ništa naročito, bar ne ono što ljudi misle. Nabiju ti izuzetnu fizičku kondiciju, a taj napor malo ko može da izdrži. Isperu ti mozak, pa od tebe pokušaju da naprave model po svom ukusu. Moraš da naučiš da slušaš bez razmišljanja. To traje četiri meseca, a za to vreme naučiš osnove francuskog, Jezika ı osnove borbene tehnike. Ono pravo nastupa tek u režimentu (počinješ da radiš specijalizuješ određene tehmike, npr. snajperista, padobranac diverzant, ınstruktor). Tek je to stvarnost Legije. Za ta prva četiri meseca mnogi odustaju, alı ı Legija odustaje od mnogih. ·

• Sta je, u stvari, Legija stranaca?

Vidiš, Legiju niko ne može da ıznajmi, iako mnogi u to veruju. Ona postoji ı radi samo u interesu francuske države ı spada pod komandu francuske regularne vojske. Finansira je Francusko ministarstvo odbrane. A šalje se gde Je najteže ı pde Francuska neće da pošalje svoje regularne trupe, Jer po-

Stoji D1iOBućnOst CDI gubitaka. + Da li si bio svestan da ulaziš u taj mogući gubitak ili si verovao da sfe tako dobro obučeni da je taj gubitak sveden na minimum?

U tim situacijama se o tome ne razmišlja. Jednostavno se izvršavaju naredenja. Za to si plaćen, ı tu nema iesta idealima. Maksimalno si pripremljen, imaš prvoklasnu opremu i oružje i ako radiš onako kako su te pripremili, sve šanse su na tvojoj strani.

+ A strah?

Ti si mašina. Nema se vremena za strah. Kada krećeš na zadatak, cilj ti je da obaviš posao i da preživiš.

+ To znači da nemaš prava na emocije?

Imao sam 24 godine kada sam potpisivao ugovor sa

Legijom. Bio sam dovoljno

odrastao ı svestan da znam šta potpisujem. Potpis na ugovoru je tvoj venčani ugOvor sa Legijom. To postaje sve: Ništa drugo ne postoji: Mi dobijamo ı promenjen identitet.

# Kada počinješ da se osećaš komotnije?

Kada se ustališ u jednom režimentu. Stekneš svoj status, dobiješ svoje mesto. Ili kad dobiješ čin. A teško sc dobija. Debelo se sve mora zaslužiti. A pri tom ui je sve ostalo zabranjeno. Ne smeš da se krećeš u civilu, da imaš stan, stalnu devojku, ne možeš da imaš privatan ra-

čun u banci ttd... ıtd... Uostalom, to ye sve relativno. Mi jugosloveni smo ı poznati po ' tome da nam zakoni i zabrane ı postoje samo zato da ih "bušimo". Snalazili smo SC.

+ Koliko ste bili plaćeni? Zavisi od toga gde si ı šta radiš, od čina ı dužine staža. Uglavnom se dobro zarađuje. Dobro se i troši. Svi smo mi bili svesni da sledeći metak može biti naš ı svesrdno smo se trudili da svaki momenat u Živofu iskoristimo 1 potrošimo sve što smo imali. To nam je bio jedini "ven-

+ Kakvi odnosi vladaju u režimentu? Ima li prijateljstava? Mala reč za odnose među nama. Mi postajemo braća. + Kako?

U Legiji se radi na principu binoma, tj. uvek imaš svog para. Za njega si isto kao i on za tebe apsolutno odgovoran. Ukoliko tvoj par bude ranjen ili pogine, dužan si da njega ranjenog. ili njegove ostatke sa svom pripadajućom opremom vratiš u bazu. Loše Je verovanje da legionare pojede mrak kada se nešto desi. Njegova porodica dobija sve njegove zemne ostatke, pa ı prljave

čarape.

+ Kako se provodi slobodno vreme?

Ima sa malo. Ali za to vreme daš sve od sebe. Mi u

toku oteo vremena moramo nadoknaditi SVE Što smo propustili za vreme rada. To je uvek šVOjevrstan povratak u civilizaciju. Mi živimo 200 na sat.

• Kuda si išao posle četvoromesečne obuke?

U Kalvi na Korzici. U padobranski režiment. To je elita u Legiji, ı tu ı dospeva-– ju samo najbolji.

Sa Drugim režimentom padobranaca sam išao na razne misije. 1986. Centralnoafrička Republika, 1987,

Čad ~ Operacija Pervijer,

| 1988. Džibuti. Posle sam

promenio režiment ı otišao na dve godine u Francusku Gvajanu.

+ 1986. bila ti je prva misija Centralnoafrička Republika?

Bila je više vežbovna. To znači da je bila dosta bezbedna. Bil smo tu da pokažemo prisutnost francuskih trupa. Cist psihološki efekat. O

+ 1987. Cad. Rekao si operacija Pervijer?

Duga je to priča. U Čadu je besneo građanski rat. Mi smo, tj- Francuska, držali stranu FANT-u (to Je bila frakcija Hisena Habrea) koji je ratovao sa SsečvernočadiJskim nomadima koje je podržavao Gadafi. Po dolasku u Čad bačeni smo u Abese, drugi grad po veličini u Ćadu. blizu Sudanske granice.

Gadafi, pošto je oženjen sudanskom princezom, SVOJC trupe Je preko Sudana slao u