Svet

"VOJVODA VUK" Ld 41

e.

Krivični postupak Je inciran radnjama Sekretarijata MUP-a Srbije u Kragujevcu, posebno načelnika Ljubinka Cvetića, Žarka Todorovića ı Milovana Simovića ı okružnog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića. Pozadina Je u tome što pomenuta lica žele da mi se osvete ı da me prikažu kao kruninalca kako bi prikrili kruninalne radnje koje su učinili. Tako je insceniran slučaj u kragujevačkom naselju Petrovac gde je sekretar Glavnog odbora "Vojvoda Vuk" Nenad Ilić zaustavljen od strane patrole saobraćajne milicije Radoja Pantovića ı Radoslava Milojevića — koji su pucali na Nenada. Po njegovom privođenju u SUP ı mene su pozvali. Brutalno su nas prebili, posebno mene. za šta imam ı svedoke ı lekarsko uverenje o zadobijenim telesnim povredama koJe Je izdala profesor doktor Slavica Đukić, potpredsednik SPS-a. Kada nisu uspeli da me pritvore, podigli su optužnicu. potpisao ju je Dragiša Krsmanović. koga smo prozivali. takođe zbog kruminala ı falsifikovanje papira oko radnog mesta na kome se nalazi Optužen sam za krivično delo "omelanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosu ı održavanju Javno» reda ı mura ız člana 24 stav 2 u vezi | zakona o Javnom redu ı miru”. Pošto

to nije prošlo istražni sudija

Milan Vulović inje me prilVOTIO. dostavili su falsifikovali papit o KOMIC sauı Ha-

vodno nauco povrede šefu smene SSD Srboljubu Miloševiću u koine njegova prijateljica doktorka Olga NestoVorIĆ. načevluik zdravstvene stamce Erdoglija br 5 u kome kaže "da ima pagnječenje leve strane grudnog koša”. Specijalista doktor Vladimir Jovanović kaže da se "ne vide Znaci ı povrede rebara grudnog koša levo”. To je bilo 12. 7. 1995. godine. Dok u krivičnoj prijavi komandira stalnog dežurstva Dragoslava Stojića podnetoj istog dana stavlja se u sVOJStvu lekara ı veštaka ı kaže da su konstatovane lake telesne povrede u vidu krvnih podliva ı bolne osetljivosti u predelu grudi. Sve Je to negirao sudski veštak doktor Dušan Obradović 31. 8. 1995. godine. Kada ni to nije uspelo Drasiša Krsmanović predlaže meru bezbednost obaveznoz psihijatrijskog lečenja na slobodi u ambulantnim uslovima, a na zahtev istražnog sudije veštače Slavica Đukić. Radoslav Nedeljković. doktor primarijus ı Dragan Ravanić, asistent doktor specijalista medicine i oni utvrđuju da mi se "s obZironi na povoljne terapijske efekte u amibulantnim uslovima” izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja. Dakle. praktično su me proglasıli ludim da bi me sklonili sa političke scene. Slučaj je dobio političku konotaciju da mi se nanese Šteta u privatnom Životu, Jer sam otac jednog detela, ı porodičan čovek, ı da bi prikrili njihove kriminalne radnje. Suludo Je da se bijo protiv sedniorice policajaca još u SUP-u. Mnopi od tih prisutmh policajaca maju ı kriminalnu prošlost SIO sam; i (ada znao.+

FZU SBK PIT IOES

5PJ3O, CMI YVPHO, V/IOBHO

JTETO 96

SEO PAZI IOJIR3aRK

20” - XEPLIIET HOBH 20% 20”

19"-TPUKA

[10BPATHE KAPTE [IJA PARE y BE PATE HHOOPMAUMJE bEOTPAR: 011/625-702 231-215 752-194

MomspaTam

16” Ja

CBaK0/|HeBH0

5y/IBA CBaKOJHOBHO

y7ILhb CBaKOJIHOBHO 18

18”

[0TKOM

ZORAN PAVLOVIĆ Zeleznička 50 tel.:021/28-532

JOS UVEK SMO NAJBOLJILI

19.8.1996. Svet

a.

emi je do plaČa. a ne do priče. Ovdje mi, bar na crkve noj ledini, ne može niko ništa. Ne mogu sc omi s Crkvom igrati, ogorčeno govori glamočki župnik Adolf Višaticki pokraj ruŠševina crkve Sv. Ilije koja je minirana 1992." "Ovdašnje herceg-bosanske lokalne vlasti". nastavlja on, "služe se najcrnjim komunističkim metodama: istjerali su me iz dodijeljene mi kuće, a prijete da će me ubiti. Sa svojih ognjišta smo otjerani oružJem, a u Glamoču smo dočekani na noževe'. Vlasti kažu da će nas vratiti u Republiku Srpsku ne htjednemo li ostati u Glamoču". kaže gospodin Višaticki. Geostratezi u Zagrebu. bliski Vladi RH. trudili su se da opravdaju rezultate Dejtona, a novostečene teritorije (Bosansko Grahovo, Glamoč, Drvar) prikazane su kao zalede Dalmacije. koje je strateški vrlo bitno za Južnu Hrvatsku. I, zaista, strateZi bi bil: u pravu da su se obistinile njihove procene o naseljavanju tih krajeva.

GLAMOČĆ ZA _ 2.000 LJUDI

U Glamoču, koji Je u odunosu ma druge gradove tek delimično stradao u ratnim

JEDINA STANOVNICA GRAHOVA: Baba Kata Sarić sama će na predstojećim septembarskim izborima u BiH birati 15 odbornika za Veće grada!?

operacijama, danas Živi oko 500 hrvatskih ı 100 muslimanskih porodica. Reč je o izbeglicama Iz zapadne i; srednje Bosne. Većina današnjih stanovnika Glamoča, oko 80 posto. uglavnom je iz Majdana, a ostali su iz Sanskog Mosta, Prnjavora, Banjaluke... Danas je u Glamoču približno dve Miljade ljudi koji nisu imali izbora: nisu mogli da se vrate na zgarišta svojih kuća. a nemaju bogatu rodbinu u RH ili u trećoj zemlji. Svi odreda žive od humanitarne pomoći.

U Glamoču dnevnica, dakle IO do I2 sati rada, iznosi 20 DEM. Toliko zarađuje dvadesetak žena koje čiste prostorije postrojenja IFOR-a. smeštene u skladišuma pilane ı fabrike čipsa "Glama". :

"Hrvati neće raditi, oni vole pričati", komentariše Bugojanac Zdravko Lučić, koji Je pre rata bio Jedan od najbogatijih ljudi u Bugojnu. a koji namerava da se "Iščupa" uzgojem 800 ovaca ı Jagnjadi.

Ljudi. uz garanciju da ostanu anonimni, uglavnom upiru prstom u lokalne vlasu. Oni su ponajviše ogorčeni na bivšeg ı sadašnjeg poverenika Vlade Herceg-Bosne. TIlu Krezu ı Ivu Damjanovića. Ivan Vrbanac. inženjer ız Mrkonjić-Građ« koji, prema priči čoveka koji Je želeo da ostane anoniman, ina dugogodišnje iskustvo u sličnim fabrikama, angažovao se na

pokretanju proizvodnje, ali

se zamerio lokalnim moćnicima koji su ga "oteral" iz Glamoča.

Delimična proizvodnja obnovljena je samo u pilani. Glamočku ı drvarsku pilanu uzeo je u najam Marijan Fi-

lik aaa

digao: saj ok.