Svet

via ays

Aaaa aayeiakainphaanlnan

| ić | i id |. |D, ||

=

Svet

repašćenje Stanovnika VrbaSa_ U roku a samo dva vrela avgustovska dana, dogodila su se dva porodična obračuna, oba sa smrtnim ishodom. U Ulici Ivana Milutinovića nastra( Jovan Haška (41) od ruk. > SVOB sima koji se takođe zove Jovan (22). Sin ga je, u · pokušaju da odbrani majku · Petrović, usmrtio snaž_ udarcem metalnom poı po: glavi. Ubijeni je, bio

kako. se | Oi

pre ovog oceubistva, 12. av- |

gusta, Be 'prepodnevnim salima, Dragan Knežević (44), izbeglica iz Bihaća, sa nekoHko uboda kuhinjskim nožem ubio je bivšu suprugu tridesetjednogodišnju Ljubicu, sa kojom se razveo pre nepuna dva meseca. NadležBi istražni organi u Vrbasu su saopštili da Je Knežević odmah · potom pokušao da samoubistvom okonča ı 1 SVOJ Život.

U Fruškogorskoi ulici niz prizemnih kuća naslonjenih jedna na drugu podsećaju na posleratne železničke stambene kolonije. Usamljeni starac Žmirka na jakom podnevnom suucu nepomično sedeći ispred svog ulaza. Mlada žena prebacuje oprano ćebe preko konopca za sušenje rublja i, ljubopitljivo me gledajući, pita: _"Thošti ste zbog Đrazgana?" — ı ne sačekavši odgovor, nastavlja — "Nismo se baš dobro poznavali, ali za ova dva meseca, koliko je živeo u našem komšiluku, stekla sam ufisak da je vrlo fin, staložen i pristojan čovek. Ljubicu sam znala samo iz viđenja, uvek je nekud žurila, verovatno zbog posla u kafani koju je držala. Uosfalom, ubrzo pošto su se doselili u ovaj stan, ona ga je napustila. Povremeno jc dolazila, uglavnom da nešto uzme i odnese. Tog jutra niko od suseda nije primetio kada je došla mužu u posetu. Iz njihovog stana je freštala muzika, sećam se da sam pomislila — sam je, pa mu je lakše kad odvrne radio 'do daske”. Oko pola jedanaest čula sam neku galamu, istrčala na dvorište i ugledala Dragana kako sav okrvavljen pada ma travu. Zatražio Je da pije, neko mu je dodao čašu vode i

u momentu kada je popio

prvi gutljaj, šiknuo je mlaz Krvi iz njegovog prereza-

nog grla. Bio je isečen po rukama i stomaku, a mogli

Su se videti i ubodi po ledima. Kolima hitne pomoći je prebačen u vrbašku bolmicu, kažu da je van Živofnc

1996.

oi lu ugom ubio

DOrodiicCi Haška SI an (nežević nožem

metalnom Lbbagtica iz

ubio bivšu ženu! 2.

ACGOBA HA TPDE:b"X

TYATHENI CPM BIGJHA HHIŠMTĆIHNUL\ LA JE HAHA U: AFA KREPKA.MAJKA H CEZIPA

JABH:bAMO CBI

Kneenuh Jbyonua

___DIPEMBHIN TA RAHA 12.08. 1990. LO ./IH}HFE S SCBOJDJ 31. FOJUHHUH ARTIRDTA. CAXPAHA ŽIPATE TAM HOKOJIHHHE OBARHRE CE AHA 14.08.1906. TODBHHEF Y BB

|iW d- SRE GAY WEBU A UHPi1M AMO S. KAHE. 2.

MHPOCTAB.

1 PODALH\MOAO

OJAJIOHYRhEHH:

oTan FOJKO, rajka APA, cHHoBB MHSROPA!IT i npuhn MHSHRA, BECHA gp EUDRAHA n avaz podiiz

JIPHJAJE-BHMA }i

BOSO M DYPO.

CcCrpe

opasnosti. Šteta za takvog čoveka. Ljubica je pronađena mrtva, izbodena nožem, na podu u predsoblju. Milicija, odnosno uviđajia ekipa tvrdi da je Dragan sam sebi naneo povrede u pokušaju da se ubije. Ja u to ne verujem. Mislim da su se on i Ljubica posvađali i-izranjavili u međusobnoni obračunu. Dragan je bio jači, pa je preživeo. Ko je Koga prvi napao, teško je reći, : 1 to sad više nije ni važno"

či JE VIDIM, 'UNERVOZIM SE !

OBLIJE ME ZNOJ”

- Proseda, starija žena, ŽIvahnih pokreta, pridružuje nam se i kaže: "Svi koji su poznavali Kneževića reći će vam da je bio dobar i miran čovek. Došao je u Vrbas pre nešto više od godinu dana napustivši rodni kraj nakon {ri godine provedene u rovu. Priča se da su mu rodifelje izmasakrirali Muslimani krajem 1994. i da je doživeo šok kada je zatekao njihova beživotna tela. Majku je našao vezanu za drvo ispred kuće, iskopanih OČIJU, sa odsečemim prstima, a oca iskasapljenog u jenideku pored unske pruge. Pos-

ro da je uopšte normalan." Draganovu strinu, Milevu Knežević, na koju su me uputile stanarke iz Fruškogorske ulice, pronalazim na vrbaškoj pijaci, gde prodajući švercovanu robu zarađuje

le svega što je doživeo, dob-

novac za preživljavanje. Punačka, energična, bez Uste

zanja priča: "Naš Dragan ić divan čovek, svi iz porodice ga volimo. Ljubica mu je druga Žena, upoznaja sam je ovde, u Vrbasu. Nijc mi se dopala, jer je mnogo 'vrljala'. narod 'dala se u promet”, stalno je menjala murjšksrce, nalazeći ih u svojoj kafani. Sa Draganom je živela osam godina u braku, a pre foga, znači, do svoje dvadesettreće godine, uspela je dva puta da se uda i razvede rodivši dvoje dece. Sin

od jedanaest godina Živeo

je sa njom. Dragan je voleo malog Milorada kao svoje dete i više se brinuo 0 njegovom vaspitanju nego Ljubica. Kada se završila školska godina, Ljubica je dečaka odvela kod svojih roditelja u Derventu, da bi, čim se vratila u Vrbas, spakovala svoje stvari i napustila mog sinovca. Nekoliko dana pre tragedije on mi se požalio govoreći: "Ne mogu ovo više da izdržim, Ljubica stalno dolazi i napada me. Sve mi je odvukla, ne znam šta još hoće. Čim je vidim, unervozim se i oblije me znoj'. Bilo mi ga je žao i molila sam Boga da

ga ta bestidnica već ć jednom

ostavi na miru. Kada su mi javili šta se desilo, noge su mi se odsekle. Samo da naš Dragan ozdravi, sve ostalo ćemo nekako podneti."

Kako kaže naš.

TRAGEDIJA: Umrlica Ljubice Knežević i kuća u kojoj se desio zločin

Gospođa Mileva me upućuje na ozbiljnog, mlađeg čoveka za susednom tezgom koji izgledom i po-

pašanjem potpuno odudara

od pijačnog miljea. Mirko Knežević, diplomirani eKOnomista, silom prilika nia privremenom radu pod vedrim nebom, sa blagim prizvukom rezignacije priča: "Naš najstariji brat Stevo je došao u Vrbas pre četiri godine, napravio kuću i kada je Bihać pao, Dragan i ja smo sa porodicama došli ovde i nastanili se. Roditelje smo izgubili u ovom rafu na najstrašniji mogući način. Ostali su u vikendici i niko im nije javio da se naša vojska povlači, tako da su ih Muslimani u prvom naletu zverski poubijali. Dragan je bio na položaj ju, nedaleko od njih, a nije mogao da im pomogne. Posle dva mesc-

ca, kada su se muslimanske jedinice povukle, pronašao je oca i majku i sam ih je sahranio. Zbog iracionalnog osećaja krivice za nji-

hovu smrt, psihički je 'pu-

kao” i sledećih nekoliko meseci je proveo na bolničkom lečenju u Kninu. Posle dolaska u Vrbas, on i žena su živeli kao podstanari i negde pred Novu godinu otvorili su kafanu. Cudio sam se otkud im novac za takav posao, jer je Draganova portirska plata jedva pokrivala tekuće potrebe. On-

da sam video šta se dešava. Ponašajući se kao da nema muža, Ljubica je pronašla 'sponzore” kojima se odužila na svoj način. Pekušao sam da Draganu skrenem

pažnju na to da ga Žena

vara, ali on je bio gluv i slep za sve što se ticalo Ljubice. Kada su se osamostaL:: ona je počela da izbega> konfskte sa našomni porowat osećajući da mi nismo mi gluvi ni slepi za njene nečasne rabote. Trudila se svim silama da Dragana isključi iz kafanskog posla, jer Joj je smetao i jedino što mu je dozvoljavala da radi, bilo je dovoženja pića, naravno, UZ što kraće zadržavanje u lokalu. Bukvalno ga je terala iz kafane da bi mogla da se zabavlja, izgovarajući se gostima koji navodno meće da dolaze kad je on prisutan. Malog Milorada je tako istrenirala, da joj je dečak uvek bio paravan za sve što je radila. Kada je konačno odlučila da napusti Dragana, prvo je ispraznila lokal koji Su Zajedno držali, iako je bio zakupljen do septembra, da bi odmah otvorila drugi, opet uz pomoć svojih 'sponzora'. Ne znam kako joj je to uspevalo, ali svi su joj išli naruku, počev od opštinskih inspekcija pa nadalje. Ubrzo posle otvaranja svoje nove kafane Ljubica se u pratnji milicije pojavila u stanu i odnela veći deo zajedničkih stvari. Navraćala je poslc toga često samu, svaki put nešto odnoseći i trudila se da mu baš sve otme. Najverovatnije je tog tragičnog jutra nastala sva-

-

đa oko novca od prodatog %iće'. Inače, za faj auto Dragan je od mene posudio pare i čim je čula da ga je prodao, dofrča!a je da uzme 'voj deo. Verovatno mu je u tom frenutku prekipelo. Bio sam ovde, na pijaci, kada su mi javili šta se desilo. Dragana sam uspeo da vidim samo na tren, dok su ga iz vrbaške bolnice iznosili u kola Hitne pomoći kojima je transportovan u Novi Sad. Kasnije je prebačen u Beograd, ali gde se trenutno nalazi i kako mu je, nisam saznao. Obratio sam se novosadskom istražnom sudiji Aleksandru Tatiću koji mi je kratko rekao da je Dragan u produženom istražnom pritvoru i da nema poseta dok je na bolničkom lečenju. Nije znao ili nije hteo da mi kaže, bar,u kakvom je zdravstvenom stanju moj brat. Nisu mi dozvolili ni da pogledam ta dva oproštajna pisma koja je Dragan ostavio. Navodno, jedno je naslovljeno na malog Milorada, a drugo je uopšteno”, kako mi reče istražni sudij- · a. Stan je nakon fragedije zapečaćen i nisu mi dopustili da uzmem bratovljevu dokumentaciju, a sad čujem da je Ljubičina sestra ulazila u stan i da je pokupila sve što je ostalo."

Za kraj Mirko kaže da mu je žao što mu nije Omogućen nikakav kontakt sa Draganom. jer "voleo bih da zna da nam je zaista stalo do njega, da želimo da mu pomognemo — da se ne oseća usamljenim i napuštenim od svih." +