Svet

opet su svi pobedili. Tako je ı najbolje, za sve. Kad bi kandidati ı glasači bili tole ozbiljniji, kompletna politička zabava ne bi i aa Dila tOliKO interesantna, a mnogi "lideri" morali bi da se opet pozabave aktivnostima koje su davno "prevazišli" ı zanemarili, kao što je pisanje romana, pesama, advokatura, profesura, auto-prevozništvo, trgovina ı koješta drugo. Umesto da se bave takvim trivijalnim stvarima. zahvaljujući poslednjoj izbornoj maskaradi opstanak na političkoj sceni, ne svojom zaslugom,

produžili su mnogi slučajnici u ovom poslu.

Zato je najrealnije i najhumanije da pobede — sy1i!

Jedni su pobedili zato što nisu propali, drugi su pobedili što opet nisu dobro, ali nisu ni gore prošli, dok su treći zaista pobedili. Za slavlje, svima potaman.

RAZMIŠLJANJA

DEMOKRATSKIH MLADIH LAVOVA

Međutim, pored zvukeva fanfara jednih i melanholičnih uzdaha sa kojima su se drugi opraštali od raspršenih ambicija, kao vrlo ozbiljno razmišljanje treba izdvojiti stav Jednog od Đinđićevih mladih lavova. Tokom izborne noći, kad je postalo Jasno da glasačko raspoloženje opet neće biti na strani opozicije, mladi demokrata, za

a | 1 |

|:1

razliku od gotovo svih starijih kolega, uzroke novog poraza potražio je u redovima svoje stranke.

"Ne verujem da smo socijaliste mogli da pobedimo da smo nastupili samostalno, ali ne bismo ovako propali kao sa koalicijom 'Zajedno”" — govorio Je, ne mareći suviše hoće li to zasmetati Đinđiću. — "Bar 70 odsto glasova koje je dobila koalicija, pripalo bi nama, 20 odsto Koštunici a za ostatkom u prošlost bi propali Vuk i Vesna Pešić, gde im je i mesto. Bez potrebe i bez pozitivnih rezultata produžili smo vek onima koje birači ne trebaju. Vezivanje uz mrtvace nigde dalje nije moglo da nas dovede nego dovde, do ubedljivog trijumfa socijalista.”

Na slične glasove opomene od pre nekoliko meseci Zoran Đindić je odgovarao sa samouverenošću u ispravnost vlastitih poteza, iako mu je bilo jasno da poveća doza rizika preti ogromnom štetom. Steta se dogodila. Prvo poluvreme političkog derbija (drugo će biti na proleće, na republičkim izborima) završeno Je katastrofalnim porazom opozicije koja Je, da problem bude komplikovaniji, bar nekoliko efektnih autogolova sama zabila.

"Da smo ušli u koaliciju sa

»ćeroskim, verovatno bismo bolje prošli" – nezadovoljno je završio svoj iskreni nastup mladi Đinđićev saradnik.

Oba novinara koji su ga tešili, nisu imali šta drugo — nego da se slože s njim.

Sa njim bi se složio, verovatno ı sam Šećeroski, ali i sam dr O Šešelj.

Svoju izbornu kampanju. ı oduševljenje RTS-a, Šešelj je GkGto poznatim pljuvanjem opozicionih konkurenata. Opet je dokazao da je

a izborima ništa novo,

· GBISONVAVIMAN

najinventivniji kada pesniči ı kleveće protivnike Miloševićevog režima. Sa neiscrpnim repertoarom uvreda koje sipa na sve i svakoga, bez potrebe da razmišlja o smislu svojih reči, pored koristi koju je i ovog puta doneo socijalistima, za divno čudo, ı sam je profitirao.

Jest da Je Vuka, Đinđića ı Koštunicu nazvao istrošenim toaletnim papairima, da su oni ustaše ı izdajnici, ali ni Miloševića nije štedeo. Dignut iz mrtvih, euforičan zbog opstanka u političkoj igri u kojoj je

već sakupio gomile žutih i crvenih kartona,

Sešelj ipak čvrsto stoji na zemlji. Osokoljen, Jači nego ikad, sa nekoliko rečenica, još jednom je dokazao superiornost u odnosu na stranačke takmace, pogotovo u čudnoj disciplini strategije "toplo-hladnog" odnosa sa konkurencijom.

"Sad, kad se Đinđić i Koštunica opamete, kad vide da su pukli u koaliciji sa Vukom Draškovićem, moraće da zaborave na iluzije i shvate da ne mogu bez – radikala. Na proleće, pred republičke izbore ponudiću im koaliciju koja će biti mnogo bolja i jača nego ova koju su sada napravili" – rekao je Šešelj. – "Kad Milošević ima podršku zapada, SPO i GSS postaju nepotrebni, strana tela na našoj političkoj sceni. Već na ovim izborima oni bi potpuno propali da su išli sami. Ko će za njih da glasa?"

TRI ŠEŠELJEVA ADUTA ·

Nemoguće Je sada, tek nekoliko dana posle završetka Jedne izborne utakmice, da se procenjuju odnosi koji će zavladati za nekoliko meseci, ali Šešeljeve reči treba prihvatiti sa trostrukim poštovanjem:

POOR P Pauza ore ppyedRNkA

”

\

1. prema njegovoj sposobnosti za realnu procenu situacije,

2. prema jedinstvenom osećanju političke dinamike i

3. prema spremnosti da očas poliže ono što Je pljunuo.

Sa ta tri oružja Šešelj je izborio prvo mesto među opozicionarima. Treba samo sačekati sledeće, republičke izbore, pa će se mnoge stvari JOŠ jasnije iskazati, pogotovo ako radikalski napori za redefinisanje kompletne opozicione scene

- daju ploda.

Savezna skupština umnogome će promeniti sastav ı izgled. Naravno, posmatrači zbivanja u tom zdanju ponajviše će žaliti zbog izostanka prvog. kreatora atmosfere koja Je tamo vladala – Radomana Božovića. Neće biti Bore Jovića, Gorana Perčevića, Desimira Tošića (Mićun će, verovatno, opet ući), Brane Crnčevića, radikala Cede Vasiljevića, Bačevića, Dimovića, Babića, "pašićevaca" Jove Glamočanina ı Đoke Tanića... Umesto njih, zabavljaće nas Mile Isakov, Sulejman Ugljanin, neki novi socijalisti, pa čak ı nekoliko novodemokrata.

Treba samo sačekati da se vidi raspored snaga. Ako socijalistima (i srbijanskim ı crnogorskim (zatreba dvotrećinska većina (a trebaće im) biće interesantno da se vidi koga će naći umesto Glamočanina ı njegove svite. Neko će se ovajditi, to je sigurno!

CA DOC

ZABLUDE

Samostalan ızlazak JUL-a na lokalne izbore zapečatio je priču o najvećoj

ovovekovnoj srpskoj zabludi, predimenzioniranoj početkom ovog rata: zabludi o srpskom antikomunizmu. Uhvaćeni na taj lepak kao mehur od sapunice prskali su redom: monarhisti svih varijanti, i iskreni ı lažni, nacionalisti,

pogotovo oni pravi (vojvode koje u kraljai ·

Boga ne veruju, još su se snašle, kako bo ri brojnim primerima), nestao je i poveći broj svežih zaljubljenika u demokratiju koji su rezignirano morah da se pitaju: pa, zar je ovaj haos:bolji?

Sada, kada je JUL, takav kakav je, na lokalnim izborima prošao mnogo bolje nego što su ı sami njegovi čelnici mogli da očekuju, vreme je da nestane! – strašna

zabluda kojaj je pojela ogromne količine energije utrošene nušta.

No, sa ovim saznanjem, kada se vidi da | ovaj narod Još uvek, nakon svega i uprkos svemu, daje poverenje levičarima, treba otvoriti pitaje: a šta bi bilo kad bi "pravi" komunisti izašli na izborni megdan. Da

-– postoji grupa ideoloških fanatika kakve su

komunisti imali ızmeđu dva svetska rata, da postoje istinski borci za radnička prava, levičarskim mutantima SPS-u ı JUL-u ne bi se pisalo dobro. Ovako, kad toga nema ne samo penzioneri svoje poverenje daju onima koji bar prividno zastupaju njihove” stavove, formirane tokom dugih, vrlo dugih poslednjih 50 godina.

Ovako, članovi SK PJ. utopljeni u novodemokratsku priču o "Partnerstvu za mir", o liberalnom kapitalizmu ı tome slično, samo su bledi odblesak snage koju, kako vidimo, birači traže. Dok je ne nađu, moraće da izborne pobede dele svima, po parče svakom, taman da svako opravda smisao svog opstanka u političkoj današnjici Srbije ı Jugoslavije. •+