Svet

utaparti, grad udaljen na Iri sata VOŽNJE od Bangalora gde je održan Izbor za mis sveta 90, prestonica je jedne od najkontroverznijih ličnosti XX veka, Šri Satiji Sai Babe (Sri Sathya Sai Baba), proroka ı osnivača nove religije koji pokušava da se predstavi kao novi Bog koji objedinjuje rišćanstvo. judaizam. islam, -hinduizam ı budizam. Svoje "učenje" Sai Baba je počeo da propoveda početkom sedamdesetih da bi danas, širom sveta, Imao blizu 0.000.000 pristalica. Sa: Babini sledbenici, kako smo u Putapartju saznali, veoma su brojni ı u Juzoslaviji – imaju centre u Beogradu. Novom Sadu, Subotici ı Nišu.

Tog 23. novembra, u Putaparu se (po procenama domaćina) slilo oko pola milioua ljudi ız Indije ı celog sveta da prisustvuju nesvakidašnjem spektaklu koji Je u častsvog rođendana priredio Sai

· Baba.

Posle čitavog niza SITOmašnih indijski sela sa udžericama ı kolibama odJednom je pred nama Iskrsuuo orad koji po ninoso čemu podscća ma f{utlurističke \IZ1je pinaca 51 -romann. Posle prizora bede ı prljavštine izraljaju OSTOMC IOnUmentalne zgrade — Univerzitet Sai Babe. Sai Babin aerodrom. Bolnica Sai Babe, Muzej Sar Babe. Sai Babin zamak ı – u srcu Putapartija — Ašram "zatvoreni grad” u kome pod posebnim režimom Žive najfanatičniji sledbenici ovog proroka.

Ostatak ekipe bez problema je ušao u Ašram dok sam ja odinah sa kapije bio vraćen — zbog šorisa i cigareta: "Morate nečim pokriti noge, kod Sai Babe se nc dolazi u kratkim pantalonama! Cigarete takođe ostavife izvan Kapija!". na problematičnom engleskom procedili su "radnici obezbedenja” na ulazu u "zatvoreni grad”. Pošto sam se kod lokalnog treovca svilom opskrbio ogrtačem koji sani omotao oko pasa. a cigare ostaVIO u kolima, mogao sam konačno da uđem u Ašram.

vw PRICA EVELIN PARKS

A u Ašramu — almosfera je dostizala kuliminaciju. U ogromnnoni natkrivenom prosloru na InproviZovanom: prestolu sedeo je Sai Daba ı izgovarao molitvu dok su desetine hiljada egzaltiranih vermika u transu ponavljali njegove reči. Sa icve strane stajale su žene, sa desne muškarci — zalažeuje u "pogrešnu" Zonu strogo Je zabranjeno. Kao ı upolrceba foto-aparata. I, naravno, glasni razgovor, što mi je posebno teško palo. Sani IražiO svoje saputlnike koji su se već izgubili u masi vernika krišom sam uspeo da "okinem" uekoliko smi-

Dok”

'IZNJUJORSKOG DŽET-SETAU” „ZATVORENI GRAD”: Evelin Parks ubeđuje Vesnu Jugović da kupi ___ sabranadela SaiBabe —_—

_ ILI PREVARANT: Sai Baba na -_ svom prestolu

Mlaka ı xH o lo oplasiic Utble na Kojo, sc nalazio dnevni raspored Života ı rada Žitelja Ašrama: Ustajanje u 5.00 h: od 5.30 h do 7.00 h koračatije u povorci uz pevaHje_ “immne Sar Babi u 7.50 h - doručak: 8,30 h je vrenie za molitvu koja traje do 12.00 h kada počinje ručak. Popodnevni odmor je od 13.00 do 160.00 h nakon čega ponovo slede dva sata molitve ı mueditacije. U 18.00 je večera posle koje žitelji Ašraina ponovo u povorci sat ipo pevaju himnu Sai Babi. Svetla se u "zatvorenom gradu” gase u 21.00 h. I tako, svaki dat.

"U Ašramu sam već četiri godine. Ovde sam spoznala sebe". priča nam 54godišnja Evelin. Parks, Amerikanka pravilnih crta lica obučena u indijski sar ı kratko potšišane kose uvijene u crvenu maramu. Sreli smo je pored štanda sa knjigama o Sar Babi. Gospođa Parks nam ushićeno preporučuje nekoliko naslova ı ljubazno nas poziva da im se posle pridružimo na zajedmičkom ručku. "Hvala, jeli smo već". procedili sitno potovo uglas. "Zivela sam u Njujorku, gde sam predavala cngleski u gimmaziji. Inače, moja sestra je šminkerka Madone". priča Evelin opisujući svoj put od respektabilne pripadnice njujorškog džel-scta do skromne, do glave ošišane sledbenice Sar Babe. U najvećem atneričkom gradu Sar Babima crkva ima osam centara sa preko 30.000 vernika. Evelin je na Jednu sesiju došla iz čistog: pomodarstva i radoznalosti a sada, pct godima posle - cvo Je u Ašramu: Spoznala je, kaže, sebe. pos-

lisi iako Judna od nekoliko

~ stouna belaca ı belkinja koji

žive u "zatvorenom gradu”. Vidali, smo ıli unaokolo po Ašramu, obučerni su kao Indijci, svi ošišani do glave, lica belih, ispijenih. Ne deluju srećno.

Pitam je da li Sai Baba odlazi u posete svojini celnlrima širom sveta ı odakle u Putaparuju ovoliko bopatstvo — aerodrom. bolnice. univerziteti, zamkovi. "Ne, Baba retko putuje, on svoje sledbenike poziva sebi u Ašram. Sve što ovde vidite, izgrađeno je prilozima naše bogate 'braće? iz celog sveta", kaže Evelin.

JUGOSLOVENKE | "ZATVORENOM GRADGOG"

U samoj Indiji o Sai Babi kruže mnoge priče – od obožavanja ı slepog poštovanja njegovog kulta do skepse i teorija da Je sve to maska za nečasne rabote, da se preko njega peru pare od trgovine drogom, pa čak ı belim robljem... Bilo kako bilo, sama indijska vlast u njemu gleda veoma moćiu ı uticajnu ličnost sa kojom se ne treba zamerati bez prekih potreba.

"Bile su ovde ı dyce ženc iz vaše zemije, Živele su sa nama skoro godinu dana. Ako se dobro sećam jedna starija je pesnikinja, druga nešto mlađa — novinarka". kaže eda Parks. Na osnovu fotografija koje smo posle videli ispostavilo se ela Je reč o pesnikinji Vesni Krmpotić ı novinarki "Duge" Zdenki Aćin.

Sam Sai Baba zaista deluje harizmatično. Gusta crna kovrdžava kosa, duboke

===

prodornc oci ı VISOK UL II kada ne bi odavali starca od 71. godinc. Priča se da je -u stanju da materijalizuje stvaTI HI IZ Čepar. da Z TULRe "baca zlatan prah" koji je Sal SUVOTIO "snagom SVOJ volje”... Nismo prisustvovali prezentaciji nekog od tih "čuda", ali u razgovoru sa njegovim sledbenicima provlači se samo jedna rečenica – "Baba je čudotvorac”. Kada se svečanost završila, otišao Je u pravcu zamka na svom "svetom slonu”...

Iz Ašrama smo otišli sa nekom čudnom mešavinom utisaka: mislike, ecgzotike., neverice ı straha. Jer, teško se oteti utisku da bi ono što se krajem sedamdesetih dogodilo u Gvajani bio "sitan incident” u odnosu na to na šta bi bili spremni Babini sledbenici. Samo ako bi on to od njih zatražio.

d PALATI MAHARADŽE OD DŽAIPURA

Radžanstan, Jedna od naJegzotičnijih indijskih država prostire se jugozapadno od Delhija. Džaipur, prestonica Radžastana, pored Agre (Tadž Mahal) svakako je najomiljemija destinacija turista koji se zateknu u indijskom glavnom gradu. Do Džaipura se najlakše stiže vozom Iz Delbija. Cetirt sata vožnje do Džaipura ı ne predstavlja neki posebni problem ako se putuje "biznis klasom”. koja Je Jedina podnošljiva za strancc (povratna karta je oko 50 DEM) a vagoni ostalih klasa nešto su što ne bili preporučio ni najsmelijun avanturistima. Pošto Je reč o brzomi vozu (uz Io. Za divno čudo ı veoma tačnom) put-

muci IZ III Klasa ne sece na krovovima vasoita kako smo to uobičavali da glcdamo na filmovima, ali u kolima koja priunaju recimo 50 putnika Za uormalno sedenje I stajanje _ nagura se ı po 200 ljudi. Ako se zna da su Indusi dosta miži, sitniji ı neuhranjeniji od prosečnoz Evropljamna (od mene da i ne govorimo) – onda situacija možda ı nije tako strašna.

Bilo kako bilo. u 11 sati pre podne pred nama se ukazala železnička stanica u Džaipuru - sa svim: svojim nasrtljivim prosjacima, taksistima. vozačima rikši ı lokalnim smutljivcima.

Posle kratkog cenjkanja (redovni ritual prilikom bilo koje kupovine u Indiji) uzimamo taksi koji nas vozi u pravcu zimske palate Maharadže od Džaipura. Jedan deo palate pretvoren je u muzej ı otvorel! za posetioce dok je ostatak i dalje u vlasništvu princa, na šta će vas pored tabli sa natpisom "Private” veoma TreVIJOSnO UpoZoriti uniformisani pripadnici maharadžine garde.

NA LEĐIMA SLONA BR. 39

Maharadže od Džaipura tradicionalno su jedna od najmoćmijih ı najuticajnijih prinčevski}h porodica u IndiJi. Jedan od njihovih predaka sredinom XVII veka pored palate je izgradio i veliki planetarijum u kome je do takve precizmosti izračunavao položaje ı kretanja planeta da ı danas predstavlja predmet divljenja savremeih astronoma. Preuzevši vlast u Indiji tokom XVIII ı XIN veka. Britanci su veli-

kim delom ograničili vlasi

_LETNJA PALATA MAHARADŽE PA a i ad e E 0 E

Iskorisuvši il

uualiaradZa ujedno ı za potčinjavanje lokalnog stanovništva. Počet-

kom sedamdesetih godina ovog veka Indira Gandi je maharadžama oduzela svu političku vlast ali iin je ostavila njihove palate i deo poseda tako da oni ı danas predstavljaju prilično uticajne lokalne moćnike. Sadašnji Maharadža od Džaipura ima 58 godina ı prilično je omiljen kod svojih nekadašnjih- podanika.

Ono što predstavlja svakako najatraktivniji prizor u Džaipuru je maharadžina letnja palata (udaljena desetak kilometara od samog grada ı smeštena na vrhu brda) do koje se stiže na slonovima. Impresivni zamak sa Jjezerom u podnožju (na kome se nalazi ostrvo. sa "maharadžinim vrtovima") veoma je često bio upotrebljavan za potrebe smimanja filmova — od "Indijane Džonsa" do "Puta u Indiju". "Povratna karta” za Jahanje na slonu do zamka i nazad koš-

ta 250 rupija (oko 10 DEM). ~

"Vaš je slon broj 39!", rekao nam Je namrgsođeni prodavac "karata za slonove” pruživši nam papirić na kome je pisalo "Elephant No. 39". Dok smo še na "39 ci" penjali ka letnjoj palati, ispred slonovih nogu mneprestano su istrčavali majmuni a oko njega skakutali prodavci raznih suvenira.

Letnji zam:k obiluje prizormma Iz bogale istorije Džaipura, vrednim umetničkun predmetima (tu je ı Ogromni ćup koji predstavlja najveći komad čistog srebra na svetu), statuama ı zbirkama oružja. _

Obnevideli od gladi, dan u Džaipuru završavamo u

Mraz pal rasi Opa azaaaA

Ž 1

ž ž Ž š