Svet

"SRPSKI KUVAJT" GODINU DANA POSLE SKIDANJA EMBARGA

Piše: Denis Štikovac

olubac, mali grad na obali Dunava, nedaleko od Požarevca, ovih dana opet je često spominjan u sredstvima javnog informisanja. Naime, šverc benzinom i naftom koji se odvijao na tom području poprimio je sada novo obeležje. Novopečeni bogataši, koji su zaradili milione maraka na preprodaji švercovane nafte, dobili su svoje "anđele čuvare", koji ima ne dopuštaju da uživaju u stečenom kapitalu. Velika koncentracija vrućih deviza postala je mamac za kriminalce i razbojnike koji ne prezaju niti od najmonstruoznijih zločina kako bi se dokopali tuđeg kapitala. Golubac je gradić čiji su stanovnici živeli od ribolova i rečnog turizma, a za nekoliko meseci transformisao se u pravi naftni centar Jugoslavije. Za kratko vreme naftna groznica uzdrmaia je to područje i Gohtbac je sa razlogom prozvan "Srpski Kuvajt".

Zanimljivo je da je Dunav na tom potezu širok čitavih 8 kilometara, ali se naglo sužava prema selu Dobra, pa je na jednom mestu širina samo 100-tinjak metara! Kada sam prošle godine prvi put posetio "YU-Kuvajt", nisam ni slutio kolike je razmere bio poprimio šverc naftom. Naime, od Golupca do sela Dobre ima 27 km, a put se proteže uz Dunav usečen u klisure. Na celom tom potezu bili su švercerski punktovi. Na svakom punktu nalazila su se 2-3 motorna čamca sa jakim motorima, a obala je bila zatrpana plastičnim buradima od 50 litara. Na već uhodanim punktovima stajale su cisterne sa prikolicama koje su se punile direktno iz čamaca koji su iz Rumunije dovozili naftu.

POJAVA PRVIH "FANTOMA NOĆI'

Beograda; kada je "proces" sa naftom krenuo, vratio se u rodno mesto, selo gde mu živi majka, i počeo "biznis" ispred kuće svoje majke. Kuća izgleda, uistinu, zapuštena, a ispred su parkirana dva nova mercedesa jedan je njegov, a drugi njegovog 19-godišnjeg sina. Inženjer je tada imao četiri svoja punkta i svake druge večeri je prevozio oko 180 tona nafte. U to vreme nafta se kupovala od Rumuna za 60 feninga po litru, a prodavala se po 80, pa nije teško izračunati kolika je zarada bila u pitanju. Gro mlade populacije koja je bila otišla da živi u velike gradove vratila se u rodno mesto ne bi li se obogatila. Oni koji su startovali i ugrabili vezu sa druge strane Dunava počeli su vrtoglavo bizo

da se bogate. Rumuni koji nisu bili u finansijskoj mogućnosti da švercaju naftu. dolazili bi da rade kod naših Ijudi fizičke poslove. Posao se toliko razvio da pogranična policija nikako nije mogla da obuzda švercere. Totalno bezvlašće. koje je vladalo na tom području. dobilo je i prve žrtve. Naime. u večemjim satima pomenutim putem, između Golupca i Dobre, bilo je pravo umeće proći kolima. Stotine cisterni i sitnih švercera benzinom zakrčilo bi put. Nafta koja bi se proliia po putu. tako bi i ostala neočišćena. Prve žrtve bili su obični mladi Ijudi koji su naftu vozili svojim automobilima u svoje gradove i tamo je prodavali na ulici. Uzan kolovoz, velike količine prolivene nafte po putu.

nepoštovanje osnovnih pravila u saobraćaju. uzrok su prvih težih saobraćajnih nesreća. Alkohol, koji je služio kao sredstvo za zagrevanje. čak i u ogromnim količinama. delovao je na "usijane umove" da olako dođu u sukobe oko bezazlenih stvari. Iz "sitnih čarki" dolazilo je i do prvih übistava, a sve u svrhu opstanka i zaštite stečenog kapitala. Stalna neizvesnost da li će nafta stići dogovorenog dana, da li će sve proći kako treba. prouzrokovali su ogromnu napetost među Ijudima. Pojava prvih "fantoma noći". koji su maskirani u ranim jutamjim satima upadali po punktovima i otimali tek stečenu zaradu, unosila je dodatnu zategnutost među Ijude. Teško bi bilo predvideti šta bi se još sve dogodilo

Cela "stvar" je funkcionisaia na sledeći način: Radio-stanicom povezani su bili naši Ijudi sa Rumunima. Rumun im javlja, npr. večeras dovesti naftu. Ceka se, prolaze sati. kad negde oko 18 časova počinju stizati čamci. Dolaze jedan za drugim. Pošto su se punktovi nalazili u neposrednoj blizini. bilo je interesantno promatrati kako se nafta pretovara iz čamaca u cisterne. Neki su čak kretali Rumunima u susret. Na pola Dunava zamene čamce, a potom se vrate po drugu turu. Jedan od mojih sagovornika tada bio je građevinski inženjer iz

GOLUBAC, gradić na obali Dunava, nedaleko od Požarevca, za vreme embarga od mirnog ribarskog mestašca postao je „Srpski Kuvajt”, centar šverca benzina i nafte. Naš reporter posetio je Golubac godinu dana nakon skidanja sankcija i proverio čime se danas bave i od čega žive stanovnici ovog mesta

u Golupcu. da sankcije prema našoj zemlji nisu popustile. kao i da policija u saradnji sa Vojskom Jugoslavije nije zavela reda.

"SVI SPAVAMO SA JEDNIM OTVORENIM OKOM!

Kada danas prođete pomenutim putem. iako ranije nikada niste prolazili tom relacijom. odmah ćete primetiti da su se tu događale neke čudne stvari. Cela biljna vegetacija oko puta je uništena. Jedan veliki deo je posečen. a ono što je ostalo. uništila je razlivena nafta. Burad raznih veličina i boja

TRAGOVI „POSLA STOLEĆA”: Golubac danas

14

6. 1. 1997. Svet