Svet
KLENJE: UBISTVO NA TRNOVU PETKU
Piše: Radomir Novaković
osle 33 godine porodična dranta u selu Klenje, nedaleko od Golupca, okončana je tragično. Na Trnovu Petku. 8. avgusta 1995. godine, Ljubiša Đorđević (37) übio je svog oca Jovana - na njegovoj slavi, i tako "preuzeo" slavski kolač. Za krivično delo oceubistva Ljubiša je u Okružnom sudu u Požarevcu bio ostiđen na 6,5 godina zatvora, ali se.žalio Vrhovnom sudu Srbije i optužnica za klasičuo übistvo preinačena je u übistvo na niali sa elementima samoodbrane, tako da je kazna smanjena na dve godine.zatvora. O tome kako je došlo do tragedije, i o samom übistvu, priča sam Ljubiša, koga' smo zatekli. kod kuće u Klenju gde čeka na pravnosnažnost presude (bstalo mu je da "odleži” još trećinu kazue, pošto je u istražnom zalvoru proveo 16 meseci). "To jc mncna priča", kaže Ljubiša inastavlja: "Živelo se teško, otac je nialtrctirao sve po
kući, i maćehu, i mene, i moju ženu, napadao nas i pretio. Zena mi je otišla Zbog njega i nije se vratila; tasturio mi je brak, a mene je napao triput i pokušao da me übije. Poviše desne obrve imam ožiljak od motke, takođe i tešku povredu kieme: ležao sam mesec dana nepokretan, maćeha i supruga su ga tada jedva zadržale da me ne übije. Pio je non-stop, pio je i ’bensedin’ za živce. Molio sam ga da se leči od alkohola, vadio mu upute lekara, ali nije htco ni da čuje. Tog dana prošle godine, 8. avgusta, bila nam je slava, Trnova Petka; otac je već bio pijan; bio je u prodavnići. Išao sam da ga zovem da sečemo slavski kolač i ručamo, da to ne radim bez njega kako ne bi đošlo do svađe, da sc nc Ijuti. Vratim sc kući, a njega nema. Kad jc došao, odmah je tražio da jedc; kolač nije hteo da sečc i ja sam otišao u moju sobu, a maćeha na
salaš. Međutim, on je upao u sobu i napao me, a posle sam čuo da sc priča da sam ga 4ibio s leđa’ - što nije istina. ’Keser je bio u sobi i kad me je otac napao (on je bio jak, krupan, imao je 130 kilograma, a ja ni 60), mogao sam keserom da ga udarim po licu, ali nisain hteo već samo da se odbranim. Lcžao sam i on je skočio na mene, gušio me je i ja sam ga udario keserom tri puta, dok nijc kleknuo. Od straha nisam bio pri sebi, u tom trenutku, (visok stepen anemije zbog gušenja, što će naknadno da potvrdi i sudski lekar-veštak) tako da se ne sećam svega, ni koliko jako sam ga udario. Da sam hteo da ga übijem, ja bih to i učinio; mcđutim, kada jc pokleknuo - otrčao sam kod prvog komšije i rekao mu da telefonom pozove Hitnu pomoć, jcr je otac još bio živ i u svesnom stanju."
PLAKAO JE DOK JE POJIO OCA NASAMRTI
U ropcu, Jovan je tražio vodu, rekao'je da je mnogo žedan i sin ga je poslednji put napojio i plakao, dok je ovaj pio iz plastične flaše.. Ljubišin komšija Tomica Stanković, koji je pozvao Hitnu pomoć, kaže: "Celo selo je pisalo peticiju sudu da se Ljubc oslobodi kazne, da je dobar čovek i da nije kriv, da je to uradio u samoodbrani, jer mu je otac bio napasnik. U prodavnici je pričao, i na više mesta izjavljivao da će da übijc sina, a od jednog meštanina je tražio patron za lovačku pušku, ali mu ovaj nijc dao jer je znao za šta je traži." Baš tog dana, pre nego što će da bude übijen (nepun sat pre übistva), Jovan je išao kod inesnog paroha i zamolio ga da пш naplati opelo kad bude umro, jer mu žena nema novca. Kupio je šešir i odelo za ukop, da u tome bude salirenjen (I).
"Kao da mu se predskazivalo da mu je uskoro kr aj ", veli Tomica i dodaje: "Sta je zaslužio, to je i dobio... Maltretirao je i ženu i sina, ženu je gušio nekoliko puta, sina svaki drugi dan jurio iz kuće, a oterao mu je i ženu. Dobro ga je i do sada trpeo, bio je nemoguć!" Ljubiša se nadovezuje na to: "Zena mi je išla u njivu, vozila traktor i radila kao inuškarac, sve poslove, a ja sam zarađivao po 50-60 maraka dnevno kao zidar, sve je to on trošio na piće i društvo." Inače, Jovan se ženio dva puta i oba puta išao ženi u kuču. Prva žeua mu je bila Živoslavka Pirić, iz sela MiIjevići kod Velikog Gradišta, koja se za njega udala u 14. godini i rodila mu sina Ljubišu. "Prcvario jc mog oca i mcnc da je služ.io vojsku, i posle tri meseca braka odlazi na odsluženje vojnog roka, ii trajanju od dve godine. Kada se vratio, počeo je da maltretira i mcne i dete i tuče inog oca i majku
što me brane. Ostavim kuću i dete, od 2Л godine, i udam se u susedno selo za Božidara Životića. Jovan je sedeo šest nedelja u mojoj kući, tražio od mog oca da mu prepiše imanje, i onda dođe u Klenje kod Danice, istuče moju majku i otrne joj imuka. Ja sam htela da uzmem Ljubišu kod sebe, sa time se složio i moj drugi muž, ali nisam smela od Jovana jer je pretio da bi me übio. Sada će naše dve kuće da žive kao jedna kuća. Pobedila je pravda, a on nije zaslužio ni toliko da živi", kaže Živoslavka Pirić, koju smo zatekli kod sina koga, posle 34 godine, sme slobodno da posećuje, a što svih ovih godina nije smela.
TRIDESET TRI . GODINE ROBIJE U BRAKU
Iz Miljevića, sada pokojni Jovan, otišao je u Klenje u kuću druge žene, ali se nije promenio, ostao je i dalje
kabadahija. O tome priča njegova druga žena, Danica Đorđević, o hodu po mukama u braku koji je za nju predstavljao pakao: "Kako da vam kažem, nije bilo dobro. Prve godine braka krenuo je u pijanku. Trpeli smo ga i ja i moji roditelji, ni njima nije bilo lako. Kao pijan imao je lošu narav, kad se napije odmah da nas bije, tera nas iz kuće. Prvo je iz kuće oterao sina i snaju. posle je isterao i mene; Ljube i ja odemo u miliciju da ga tužimo, ne znamo šta ćemo da radimo, jer on kao da je bio poremetio pameću od pića. Koliko sam samo puta spasavala njegovog sina od smrti, a i on je Lsto mene. Kad me je u dva sata noću davio na spavanju, mlada je čula i probudila muža, pa su me odbranili. Da Ljubiša nije došao, on bi me ugušio. Godinama je tekla svađa, nikad nije bilo dobro;
LJUBIŠA ĐORĐEVIĆ: Otac ga je naterao da ga übije
DANICAĐORĐEVIĆ: 33 godine, neosuđena, na robiji u braku
ČEKA NAIZDRŽAVANJE KAZNE: Ljubiša u zagrljaju obe majke
I JOVAN ĐORĐEVIĆ: I Übijeni otac
Svet 6. 1. 1997.
51