Svet

LICEM U LICE: MILAN ST. PROTIĆ i DRAGOMIR DRAŠKOVIĆ

Istoričar Milan St. Protić i profesor Dragomir Drašković, nekadašnji predsednik SK PJ, odgovaraju na pet pitanja vezanih za rasplet postizbome krize u Srbiji

Ne verujem u miran rasplet krize!

Pozivanjem OEBS-a i vlast i opozicija doprinele internacionalizovanju krize u Srbiji!

♦ Vrlo je teško pretpostaviti na koji će način beogradski režim nastaviti da održava sadašnju krizu. Najbolje bi bilo ukoliko bi vlast prihvatila preporuke OEBS-a, odnosno priznala izborne rezultate od 17. novem'cra- i time ušla u period pripreme republičkih i predsedničkih izbora 1997. godine, na kojima će se najverovatnije definitivno razrešiti pitanje vlasti u Srbiji. Treba podsetiti da predsednik Milošević po slovu Ustava iz 1990. godine ne može da se kandiduje po treći put. Međutim, s obzirom da ova vlast nikada nije bila sklpna racionalпттп rešenjima. ne verujem mnogo u sprovođenje tog, mirnog, scenarija raspleta krize u Srbiji. Na žalost, verujem da će o svemu da odlučuju neki drugi elementi. Posle svegašto se desilo sa našim izborima, međunarođna zajednica neće biti ravnodušna ukoliko Milošević ne prihvati preporuke OEBS-a. S druge strane, izuzetno je značajno što su opozicione snage u Srbiji konačno od međunarodne zajednice prihvaćehe kao ravnopravan činilac. Ostaje nam nada da će opoz.icioni lideri i njihove stranke u ovoj, novoj godini pokazati da su bili vredni poverenja koje im je biračko telo pokazalo. ♦ Mislim da nije verovatno da će doći do ponovnog uvođenja sankcija zato što međunarodna zajednica ima i neka druga sredstva na raspolaganju kojima može da pritisne vlast u Beogradu da poštuje пјеце preporuke. Sa druge strane. i pni su shvatili da sankcije nisu bile najplodonosnije sredstvo. Miloševića i njegove Ijude mnogo pritiska to što će im biti otežan pristup međunarodnim organizacijama, pre sveaa finansiiskim i političkim. naročito OEBS-a’. ♦ Najbolje bi bilo da se rešenje traži mimim metodima poštovanja demokratske procedure, pre svega poštovanjem izbome volje većinskog dela biračkog tela. Isto tako, treba vrlo strogo kazniti sve koji su učestvovali u zloupotrebama posle 17. novembra. Ukoliko se takvi metodi primene, ući ćemo u jedan miran period u kome će smena vlasti biti savim normalna pojava. ♦ Od njih može biti vrlo malo koristiti. Prošld je vreme paneldiskusija i okruglih stolova, čak i kad bi njihovi eventualni zakIjučci imali obavezujući karakter. Ovde je jasno šta je potrebno učiniti da bi Srbija ušla u miran i demokratski period svog razvoja. Ne može se diskutovati oko potreba primenjivanja svih demokratskih segmenata svojstvenih normalnim demokratskim sistemima, a to znači finansijsku, medijsku i svaku ostalu ravnopravnost političkih faktora. Uz pomoć međunarodne zajednice, mislim da se mogu dostići ti zahtevi. U Srbiji osnovni problem postoji između onih koji zastupaju princip poštovanja izborne volje biračkog tela i onih koji taj princip žele da opovrgnu. ♦ Cmogorci su, kao i uvek, skloni da traže neko srednje resenje, Oni bi istovremeno da se udalje od Miloševića, kako bi izbegli vir koji njega vodi u propast, a sa druge strane ne žele da mu se otvoreno suprotstave rizikujući njegove kaznene mere zbog neposlušnog ponašanja. Iskustva koja su imali sa Miloševićem. od neposlušnosti na Haškoj konvenciji do danas, pokazuju da je rizik veliki.

❖ Kad se odreduje uloga OEBS-a u odnosu na događanja u Srbiji, treba irnati u vidu da su i naša vlast i- opozicija po/.vale njihove predstavnike i da se sad, kad su već internacionalizovali neke elemente naše krize, ne mogu jednostrano tumačiti stavovi iz Gonzalesovog pisma, niti, pak, zakljućci OEBS-a. To će reći, da to jeste arbitraža na izvestan način, što je i razumljivo pošto OEBS-ovi predstavnici nisu u Beograd pozvani na ručak nego da zauzmu svoj stav o pitanjiina koja su predmet njihove posete. Drugim rečima, ta poseta upravo omogućava da se parlamentarne stranke nađu na poziciji interesa svih birača i tako ispolje svoju političku kulturu i društvenu odgovornost. ♦ Naravno, strah od ponovnog uvođenja sankcija je prisutan, ali imajući u vidu sadašnji geopolitički odnos snaga sve su тдпје šanse da se sankcije uvedu, izuzev. ako glavni akter geopolitike u svetu (USAj sada želi da ponovo preko Jugoslavije odmeri svoje snage i svoje interese na svetskom planu. Očito da poslednji razgovori kineskih i ruskih predstavnika ukazuju na neke nove tendencije koje ne idu u prilog onim militantnim grupama u svetu koje bi htele da ponovo uvedu sankcije Jugoslaviji. To ne znači da i u tom pogledu nema neizvesnosti. pogotovo ako se kao nekad uvođenje sankcija može koristiti za uticanje na unutrašnje probleme. ♦ Treba naći najbolje načine za izlazak iz sadašnje situacije, čime bi se iskazala odgovomost naše opozicije i pozicije za dalje tokove našeg materijalnog i društvenog razvoja u cilju jačanja parlamentame demokratije za koju su se opredelili svi političld faktori u Srbiji. Treba poštovati volju birača, onako kako je ona izražena na izborima na svim nivoima. Samo time stvorili bi se uslovi za miran nastavak demokratskih procesa. ♦ Panel-diskusije mogu doneti koristi ako i jedna i druga strana nađu onu meru kompromisa koja neće ugroziti stvarne rezultate izbora. Drugim rečima, otvaranje panel-diskusije ne treba smatrati poklonom opoziciji niti, pak. kao slabost pozicije, nego, naprotiv, panel-raspravu treba uzeti kao moguću varijantu tolerancije parlamentarnih stranaka u prilikama kad je na pomolu kriza koja može da ugrozio kako unutrašnje odnose u Jugoslaviji tako i njen međunarodni položaj. Ukoliko akteri panela ne budu iraali dovoljno odgovomosti za interese svih birača, panel neće doneti ništa izuzev novih nadmetanja pobeđenih i pobednika. ♦ Stav crnogorskih vlasti prema krizi u Srbiji je, rekao bih, racionalan. Sličan oblik krize bio je blaži u Crnoj Gori, a oni su našli izlaz kroz rasprave u institucijama sistema za razliku od Srbije, gde se problem rešava tzv. uličnom demokratijom, odnosno vahparlamentarnim sredstvima za koje je, ovom prilikom, naravno. bilo i određenih opravdanih razloga. Te. opravdane razloge je valjalo razmotriti u institucijama sistema i na taj način naći odgovarajuće rešenje. Cmogorska vlada, a pre svega predsednik Republike, našao je onu meni u stavovima prema krizi u Srbiji. koja ide u prilog odluci birača za Jugoslaviju. protiv svakog separatizma, kakav je slučaj izbomih rezultata u Crnoj Gori, tako da Momir Bulatović a, nadam se, i institucije Crne Gore (iako nisam video nikakvu njihovu deklaraciju), idu u pravcu demokratskog rešenja krize u Srbiji, a to znači iznalaženja odgovarajućeg kompromisa. Isto tako. u svemu tome'ne treba potceniti ni ulogu onih političkih snaga koje teže destrukciji Jugoslavije, bilo u vidu samostalne Crne Gore ili u formuli 95+5, što je svojevrstan nedržavnički pogled na odnose između dve ravnopravno federalne jedinice. Neki nastupi pojedinih funkc'ionera iz-Cme Gore ne znaće ni stav te Republike. nego njihove individualne predloge. Za mene je najmerddavnije ono što kaže predsednik Bulatović.

Sobziromna OEBS-ove preporuke, kakav se može očekivati rasplet postizborne krize u Srbi ji?

Šta treba da urade (i vlast i opozicija) ukoliko UN opet zaprete uvođenjem sankci ja Srbiji?

Kakvim metodima treba tražiti rešenje trenutne političke krize?

Koliko koristi mogu doneti tzv. "paneldiskusije"? Како ocenjujete stav crnogorskih vlasti prema krizi u Srbi ji?

Prof. dr МПап St. Protić

Prof. dr Dražomir Drašković

Svet 6.1.

9