Svet

MESTO ZLOCINA: Kuća ukojoj je übijena Viktorija Kovtjaga

„NIKAD NEĆU ZABORAVITI IZRAZ NJEGOVOG LICA”: Predrag Radovanović se oporavlja u Jagodinskoj | bolnici I

JAGODINA: KRVAVI KRAJ LJUBAVI VIKTORIJE I PREDRAGA

Piše: Nebojša Radišić

ivotni drumovi su, po nekom nepisanom шшазкшшв pravilu. teški i trnoviti. nepredvidivi i puni neizvesnosti. Ljudi koji njima putuju, često dugo lutaju, pa do sreće, za kojom tragaju, nekada i ne stignu. Sudbina. koja ih vodi, kao da se igra stvarajući neobičue. neverovatne priče. Jedna od njih. o tragičnom kraju velike Ijubavi, dogodila se 29. januara u Jagodini. Tada je Dragoljub Bogdanović - Dabula (65). u svojoj kući. pucao iz pištolja na goste.- Ukrajinku Viktoriju Kovtjagu i Predraga Radovauovića, a zatim. shvativši šta je učinio. i sebi oduzeo život. Viktorija. koja је samo nedelju dana pre toga uapunila 29 godina. izgubila je mnogo krvi. i pre dolaska lekara. izdahnula tu. u Dosilejevoj ulici broj 26. Njen verenik, Predrag. zadobio je dve ozbiljne rane. ali je ipak ostao živ. Ova nesreća, koju niko nije mogao ni da nasluti. potresla je celu Jagodinu, i übrzo pokrenula lavinu najrazličitijih čaršijskih govorkanja. "Svet" se. za to vreme. potrudio da na licu mesta rasvetli ceo dogadaj. Tragajući za pravim infonnacijama. obreli smo se pred malom i skromnom. Dabuliuom kućom. U dvorištu nas dočekuje mali. uplašeui pas-mešanac. na fasadi je umrlica. U kući uema nikoga. a neprijatnu tišinu prekidaju komšije, raspoložene za razgovor. "Dabula se, to svi znaju, bavio vrlo prljavim Jtiznisom’. U poslednjih pet godina, kroz njegovu kuću je prošlo mnogo devojaka sa istoka, uglavnom iz Rusije i Ukrajine. Te mlade, i uglavnom lepe cure, radile

su kao prostitutke, a svoje mušterijc su dovodile u naš koinšiluk". otvoreno priča sredovečna žena. zabrinutog lica "Od svog gazde, Dabule, trpele su svakojaka poniženja. Vikao je na njili, a čcsto ih je besomučno tnkao. AJi, prepuštene saine sebi, nisu unale kud, pa su se uvek vraćale kod svog ’makroa’. Sećam sc nesrećne Viktorije, koja je tu stigla pre oko dve godine. Ple-

nila jc inladošću i svežinom koja sc nckako širila oko njc. Priča sc da jc ona bila Dragoljubova miljcnica, da je ž.ivco s njom, kao i da je oružjc potegao zbog Ijubomorc. Sećam sc da jc te, kobne srede, sa ncstrpljcnjem čekao svoje goste, Viktoriju i Prcdraga, šetao isprcd kapijc i glcdao niz ulicu. Kada su stigli, Icpo ilt je đočekao, ali, poslc sat ipo vremcna, začuli su se krici. Sta sc tt suštini događalo u kući, ne znam. To zna samo Predrag, koji je u bolnici." 'DABULA ME JE ZVAO SINOM A NJU KĆERKOM!" Bliža poznanstva sa devojkama koje su došle "sa strane", Jagodinci su uglavnom izbegavali. Pratio ih je loš glas, da su tu samo radi zarade, koju su sticale "preko kreveta". Te glasine. doduše, nisu bile daleko od isline, ali nisu niorale da budu i pravilo. Da je tako, pokazala je i Viktorija, došavši u Srbiju na poziv svoje drugarice Irene, koja je već uveliko "radila" kod gazda Dabule. Međutim, kada je videla o kakvom je poslu reč. pokupila je svoje stvari i vratila

se kući, u Kijev. Ali. Dragoljub ju je zvao telefonom. i uporno je nagovarao da se vrati. Viktorija je to i učimla, ali je sa sobom povela i majku. Tako se ona, pre godinu dana, po drugi put obrela u Dositejevoj ulici. Sta se dalje dešavalo, priča Predrag Radovanović. koji je. revoltiran netačnim i "tračerskim" pisanjem nekih lislova. pristao da, iako ranjen. iz bolničke

postelje objasni šta se stvarno dogodilo. "Dabula je Viktoriji i njenoj majci stalno obečavao neki posao. One su, čckajući taj dan, koji nikada uije stigao, njemu pomagaIc u kuči. Bio je sam, sa decom jc bio u svađi, pa inu nisu dolazila, i značilo mu je io što su kuvale, čistilc, sprcmale i pralc. Ja sam Viktoriju upoznao slučajno, na autobuskoj stanici, i

svidela mi se na prvi pogled. Počeli smo da sc družimo a übrzo me je upoznala sa svojom majkom. Sve je bilo kao u snu, bila je kulturna, obrazovana a i dobra dotnaćica. Često bi mi iako to od njc nisam tražio sredila stan, skuvala ncko ukusno je 10... Vidco sam u njoj ženu kakvu sam godinama tražio i pre dva mcscca smo počcli da sc zabavljamo. I samom Dabuli

je bilo inilo, mcne je zvao ’sine’, a nju ’kćerko’. Moji roditelji nisu živi, pa sam ga poštovao kao rođenog oca", priča Predrag. Ali na prvi pogled dobar, Dabula je naßožic, 7. januara, nagovestio svoju zlu prirodu. Na svečanosti povodom praznika. popio je malo više pa ga je Viktorija sa majkom otpratila kući. Kada su stigli počeo je prvi put da viče i da-ili maltretira. Uplašene. napuslile su čoveka koji se do pre nekoliko godina lečio od alkoholizma i preselile se kod Predraga. Ostao je sam i brzo se pokajao. Već sutradan se izvinjavao i molio za oproštaj. "Hoću da budemo prijateIji", govorio je. PLANIRALI SVADBUU APRILU "Naineravali smo da sc venčamo negdc u aprilu". nastavlja Predrag svoju priču. "Viktorija je zbog toga još pre prcseljenja sestri u Kijevu poručfla da joj pošaljc neophodna dokumcnta. Dabula je za njen rođendan došao kod nas i doneo joj poklon. Pomirili smo se i bili kao i on srećni

zbog toga. Kada smo za momcnat ostali sami zakleo mi se Bogom i unučićima da čaršijskc priče nisii tačne i da sa Viktorijom nikad nije bio u vczi. A onda, došao je i taj 29. januar kada nas je pozvao u gostc da bi nam, kako jc rekao. ’nešto dao’. Mislili smo da su stigla Viktorijina dokumenta pa smo rešili da ga baš tada kao najdražeg gosta, pozovemo na venča-

njc. Oko 18 sati smo stigli kod njega. Dočekao nas jc Ijubazno, pričali smo, šalili sc, bilo nam je lepo i prijatno. Smejao sc zajedno sa nama, a kada je čuo da ćemo sc uskoro uzeti, saino je rekao: ’Sine, čuvaj ovog anđela’. Kada smo rešili da idemo, ustao je rekavši da ide nešto da nam donese i izašao jc iz sobe. Brzo se pojavio na vratima, ali to je bio sasvim drugačiji čovek. Nikada neću da zaboravim izraz njcgovog lica, te iskolačene zakrvavljene oči. ’№ćetc vi nikuda odavdel’; dreknuo je, uperio pištolj u menc i zapucao. Pogođen. pao sam sa kreveta na pod. a onda je cev okrenuo prema Viktoriji. Začuo se drugi pucanj, a ona jc ranjena oblivena krvlju, zakukala: ’Zašto, Dabula, zašto?’ Ali naš ’prijatelj’ se nije zaustavio. Prišao mi je i iz neposredne blizine ispalio još jedan liitac koji me je pogodio u grudi a zatim se okrenuo ka njoj. Novi mctak jc završio u njenim plućima i izazvao kako se ispostavilo, kobno krvarenje. Opet jc pošao na mene, ali. srećom, bio sam priseban. Iz džepa sam izvadio suzavac sprcj za samoodbranu i isprskao ga po licu. On se na to zbunio i trljajući oči pobegao u drugu sobti. Krenuo sam za njim i stigao da vidim kako podiže džemper i prislanja cev od pištolja sebi na grudi. ’Beži od menc, pusti mcl’, povikao je i pritisnuo obarač. Od siline udarea zrna, odskočio je čitav mctar. Ukazao se jeziv prizor, velika rana i krv koja šiklja u mlazti. Izletao sam iz kuće i otrčao u komšiluk po pomoć. Übrzo su stigli lekari i milicija. Tck sam u bolnici postao svestan da sam ranjen i da krvarim. Kasnije sam čuo užasnu vest da je moja Viktorija umrla..." Nakon ovog nesvakidašnjeg zločina ostalo je otvoreno i još uvek do kraja nerazjašnjeno pitanje: da li je Dragoljub Bogdanović. zvani Dabula, prolio tudu i svoju krv zbog Ijubomore ili nečeg drugog. Inleresatilan i najverovatnije taćan odgo-

vor dao je psiholog koji je nekoliko dana posle nesreće razgovarao sa Predragom Radovanovićem. jedinini živim svedokom drame koji se odigrala u Jagodini: "Dabula nije übio zbog Ijubomorc. Plašio se samoćc koja ga je izjedala otkako sc Viktorija odselila iz njcgove kućc. Birajući između njc i smrti, izabrao je ovo drugo." ♦

шожмшв VIKIOONJENDG МВНММит И|ГОШИ ■SIBIMMŽM

1 DANI SREĆE: Predrag i Viktorija na g Д dočeku Nove 1997. godine

«‘Svet 17. 2. 1997.