Svet

nam jc auto, rekli da oni sa ZOIL-om imaju prećutni dogovor čineći jedni drugima ikshigc, na žalost, na štctu građana. Od novca koji nam je ZOIL isplatio na ime dela odštete za inercedes’ kupili smo ’audija’ od beogradskog ’Crvenog signala’, registrovali smo ga, platili državi porcz i nekoliko godina smo ga bez problema nanovo registrovaii i vozili. U međuvrcmenu je bio ukraden u Bugarskoj, zatim pronađen i nakon izvršenih svih potrebnih ekspertiza, vraćen nam je. Tim autom smo prošli celu Evropu, kontrolisali su nas Rusi, Mađari, Ukrajinci - to je valjda bila neka moda da se naša vozila proveravaju i nikada nismo imali problema. Jedne večeri sam vozila 'audija’, milicija me je z.austavila. proverila brojeve šasije i motora i ne našavši ništa sumnjivo, pustili su me. Nekohko časova kasnije zaustavili su mog sina koji je išao da zatvori radnju i bez ikakvog objašnjenja oduzeli su mu automobU jer je u tom momentu bio prisutan supovac Todorović, sa kojim smo već imali konflikte oko ’mercedesa’." SLUČAJ RUSA BOGDANA GAVANČUKA Milan Babić naslavlja priču: "’Audija’ su nam uzeli jer su navodno, brojevi šasije prekucani, dok se za motor to nije moglo utvrditi. Iz carine su nas obavestili da će nam auto biti oduzet, mi smo se žalili, da bi nam potom javili da će nam dopustiti otkup šasije kod koje je navodno, utvrđeno da je jedna cifra prepravIjena. Tražili su da im platimo 26 hiljada dinara za šasiju da bismo mogli da dobijemo ’audija’ nazad. Zalih smo se i na tu odluku i evo, ni do današnjeg dana ne znamo gde se taj naš automobil nalazi. Pošto smo ostali kratkih rukava i sa ’audijem’, kupili smo ’BMW", međutim, zadržali smo ga kratko vreme upravo zbog neprijatnili iskustava sa prethodnim vozihma. Sada koristimo dva juga’ i nećemo ih zameniti boljim autom dok se neke stvari u ovoj zemlji ne promene." Iz mozaika Simićeve klijentele izdvojićemo saino još jedan slučaj: ruskom državljaninu Bogdanu Gavančuku koji je imao preduzeće za uvoz fotokopir aparata. registrovano u Novom Sadu i Odesi. oduzeta su dva vozila "lanča" i "inercedes". a njihov vlasnikje deportovan preko granice sa zabranom ulaska u našu zemlju u trajanju od godinu dana. Svi navedeni i na stotine nespomenutih slučajeva navodc obićne građane na logičan zaključak: automafija i policija u sprezi. na istom poslu. ostvaruju bajkovite prihode na zadovoljstvo obe slrane i na žalost zakonom nezašlićenih pojedinaca. Uz nečiji blagoslov. svakako. Kada bi na ovom prostoru zaživela pravna država, od Odeljenja za motorna voz.ila ni kamen na kamenu ne bi oslao.

NOVA AFERA U ZRENJANINU

Piše: Jelena Bačić

. osle ; afere ' oko : zrenja' nins. kog : nautič■мммммЈ kog kluba "Begej". i optužbi o mahinacijama gospodina Mileta Dragića. vlasnika privatne firme "Konfekcija Dragić". člana SPS-a. kuma Radovana Stojčića Badže. digla se velika prašina. Cestice te prašine još ni tlo nisu dodimule. kada je do naše redakcije stigla vest o još većoj. provokativnijoj. manipulantskoj aferi oko Fabrike šešira i kapa "Begej" iz Zrenjanina. Bivši generalni direktor ove fabrike, danas koordinator uvoza-izvoza u istom preduzeću. gospodin Stojadin Milenković - Dika. posetio je redakciju našeg lista. i ne mogavši više. kako sam kaže. da ćuti o prljavim poslovima ove fabrike koja je nedavno otišla pod stečaj ispričao nam je sledeću priču. Stojadin Milenković. zaposlen je u "Begeju" 28 godina. Nakon postavljenja za generalnog direktora decembra 1994’. godine. рохикао se sa iste funkcije avgusta 1995. godine. jer kako kaže: "uvideo sam da smetam prethodnoj lokalnoj vlasti i pojedinim članovima Odbora sindikata jer sam dirnuo u nešto što nisam smeo, a to je: krađa, zloupotreba službenog položaja i mnoge druge nepravilnosti koje su se dešavale, a i danas se dešavaju u 'Begeju’.'' Gospodin Milenković dalje priča: "Krajem avgusta 1995. godine uz dobre pripreme poznatih "kuvara’ iz Odbora sindikata i aminovanje prethodne lokalne vlasti, postavlja se na mesto generabiog direktora Marko Vuković koji nastavlja progone, pretnje, i šikaniranje pojedinih njcgovih neistomišljenika i prikriva - stopira neke započete sudske postupke, samo zbog neke podrške tih nedodirljivih moćnika spomenutili u tim postupcima. Mogu vam ispričati mnogo stvari, ali reći ću samo neke od njih koje smatram i ličnom prijavom protiv onih koji uništavaju "Bcgej’." Pr\a mahinacija i zloupotreba je da je stopiran zapisnik finansijske policije br. 47-317/95-3 od 31. 1. 1995. godine. iz koga se vidi da je ostalo spomo oko 300.000 DEM. Zatim. manjak robe u prodavnici broj 2 u Beogradu. koji iznosi oko 200.000 DEM. Slopiran je i postupak (predmet je oduzet od advokata iz Zrenjanina koji je zastupao ’Begej’) za neisporučetio vozilo KOMBI FURGON RIVAL od 1.500 kg.. od "Cebe" iz Zrenjanina. Dalje. u bescenje je prodato stovarište predstavnišlvo u Nišu. i to takođe finni "Cebi" iz Zrenjauina. U bescenje je takođe prodata i zgrada sa više prostorija PP "Interpregled" iz Zrenjanina.

KRAVATE OD 70 PARA PO KOMADU’? "Опо što nii najviše .sineta je prodaja na crno gotovih proizvoda 'Bcgeja’ na tržište Kosova i to za preko 1.000.0(10 nemačkih rnaraka od septembra 1995. do fcbruara 1997. godine. Da sam ja to radio, danas bi bio u zatvoru, dok gospodin Vuković kaže da za taj šverc ima odobrenje od zrenjaninskog MUP-a. Generahii dircktor Vuković vraća u kolektiv Ijude koji se nalaze u krivičnim prijavama radnika, obmanjuje rađnike lažnim stanjcm u našem preduzeću vodi se dvojno knjigovodstvo, lažni bilaus radi prikrivanja stvarnih rezultata. Meni se kao glavni greh uzima to što sam pLsao ministru Sokoloviću i što sam ga o svcmu obavestio i pitao ga zbog čega je posao, koji je naša fabrika trebaia da odradi za MUP (izrada kravata), dat privatnoj firmi 'Dragić' iz Zrenjanina, koja taj posao nikada nije radila, niti imala obučenu radnu snagu. Tada nisam z.nao da je vlasnik firme ’Dragić’ kum gcnerala Stojčića - Badže. Posao je naravno dobila firma ’Dragić'. koja na kraju, izradu kravata prcpušta ’Bcgeju'. ali jxi kojoj ceili? SlllcMU) jc reći - za celih 0,70 para po komadu. Pa. ko se tu onda omrsio?”. pita se ojađeni Milenković. Stojadin Milenković u daljem razgovoru iznosi još mnogo poiedinosti i čitavu priču potkrepljuje materijalom. i akceptniin ualozima. lažnim knjigovodstvom. Dalje optužbe su da su na direktorska mesta fabrike primljeni Ijudi bez konkursa. bez iskustva. po rođačkoj liniji. Milenković tvrdi da je Marko Vuković postavljen za generalnog direktora "Begeja’ iztncđu ostalog. i zbog toga što je iz porodice sa "direktorskim" pedigreom. PRETNJE I ANONIMNB POZIVI "Meni su pretili, zvali inc kući. anonimno, tclefonom. Išao sam u SUP da se žalim. Kada sam postavljen (izglasan od strane radnika) za gcncralnog direktora 'Bcgcja’ počco sam da l>okrećcm proizvodnju. Obczbedio sam sirovine, Ijudi su počeli da rade, platio sam sve dugove. Nijcdan minus, nijednu grešku iiisam napravio. Sadašnji direktor fabrike mi jc rckao da to i jcste moja najveća grcška: što sam radio pošteno i što sam pLsao minLstru Sokoloviću. i tako mti se zanierio, jer nisam znao da je Stojčić

STOJADIN MILENKOVIĆ DIKA, bivši generalni direktor zrenjaninske Fabrike šešira i kapa „Begej” nakon teksta o aferi u nautičkom klubu „Ведеј” u prošlom broju „Sveta” javio nam se u redakciju sa svojom, još šokantnijom pričom, opet vezanom za privatnu firmu „Dragić” čiji je vlasnik kum Radovana Stojčića-Badže:

Dragićcv kum. Zasmetao sam im tada, u vezi sa tim poslom sa kravatama i firmom ’Dragić’. Nisam više mogao da izdržim, digao sam ruke. Vuković tada vraća onaj ološ, mogu slobodno tako da kažem. koji su na zboru radnika Lspljuvani i protiv kojih su podnete prijave i postavlja ili na ista radna mesta. Bivšc rukovodstvo jc imalo ncke ’kultnc' radnjc sa inostranstvom. Stigla je anonimna prijava i finansijska policija je imala dosta posla. Kao što sam već rekao. našli su

mahinacije. Niko im ništa ne inože. Roba se švercovala na Kosovo i zrenjaninska policija je za to znala. ali nije nLšta prcduzela. Vozač koji odnese robu na Kosovo i proda je za marke, vrati zaradu koju fabrički diler, kabadahija, dileruje i tako zaradi po tri-četiri plate mesecno. Crna blagajna postoji u fabrici ”Bcgcj' i to može da se proveri. Ja znam koliko koja roba vredi i za koliko se prodaje. Kapa ili šešir se prodaju, na primer. za dve marke, a vrede pet. Covek

oko 300.000 ncopravdanih DEM. Zrenjaninska policija jc ’mačji kašalj’, to mogu slobodno da tvrdim, јег nLšta nLsu preduzeli. Načelnik Gavranić stavi šaku na sto. i uema, sve se stopira. Stiti bivšc rukovodstvo i njihove

iz MUP-a. inspektor, nagrabusio je zato što je meni poniogao. Ovo je jako opasno što vam govorim. bilo bi mi žao da se tom čoveku još nešto desi. On je otkrio neke stvari. pokrenuo finansijsku policiju, i bio ’na-

građen' tako što su ga poslali šest meseci na Kosovo. I dan-danas je tamo. To su radili u MUP-u. Mafija! Bojao sam se da to kažem. zbog familije. zbog dece. međutim kada sam pročitao članak u vašim novinama. da je 'pukla tikva', da se o Dragićima sada zna. odlučio sam da i ja progovorim." ROBA IZ FABRIKE ŠVERCUJE SE NA KOSOVO Prema priči Stojadina Milenkovića. puuih sedainnaest meseci traje šverc robe ua Kosovo. odvijaju se mnoge prljave rabote pred kojima zrenjauinska policija zatvara oči. Dok se glavešine bogate. radnici fabrike "Begej" već četiri meseca ne dobijaju ni minimalac. Ne zna se kuda i u čije džepove odlaze раге. nezakonito stečene. Fabrička roba. takođe. uestaje. Od 1989. godine do danas izvezeno je preko deset miliona neniačkih maraka. a da za šve te godine nije kupljena nijedna masina za fabričke potrebe (a njih je mnogo). jedva se "pronalaze" pare i za rezervne delove. Možda će se nakon ove ispovesti bivšeg generalnog direktora fabrike "Bege'. gospodiua Stojadina Mileukovića-Dike. neko od odgovoniih za ove (evidentirane' malverzacije i zloupolrebe. barem malo onespokojiti. a radnici državnih organa koji bi trebali da budu na svojim funkcijama upravo zbog toga da prljave rabote spreče. provere i sankcionišu. progovoriti. i učiniti nešto da se fabrici "Begej" vrati predašnji ugled i spreči njeno dalje propadanje. ♦

PISMO KOJE JE STOJADIN MILENKOVIĆ UPUTIO MINISTRU SOKOLOVIĆU

52

AUTO-MAfIJA

17.2.1997. Svet