Svet

ŽIVOMIR MILENTIJEVIĆ: MOJA SESTRA RADA JE IMALA TEŠKU MLADOST, IGRALA SE SAMO SA DEČACIMA I NIKADA SE NIJE UDAVALA! МОЈА SESTRA RADA JE IMALA TEŠKU MLADOST, IGRALA SE SAMO SA DEČACIMA I NIKAD SE NIJE UDAVALA!

"SVET" U VLAŠKOM DOLU KOD AZANJE, RODNOM MESTU RAĐMILE MILENTIJEVIĆ

"Voleics da svira na usnu harmoniku! I danas lepo svira!"

о je Radmila Milentijević (66) Inajno- viji tninistar u (staroj) vladi Mirka Marjanovića, "rekpnstruisanoi" nedavno, 11. febraara

ove godine, nekadašnji ministar (bez portfelja) u vladi Milana Panića, svega tri ipo meseca (od polovine jula 1992. do 28. novembra iste godine), a sada ministar za informacije u vladi Republike Srbije? Ova vremešna gospođica, dobroćudnog lica i blagog pogleda i osmeha, samo prividno je kontroverzna ličnost. Srpkinja sa američkim pasošem, član (američke) Demokratske stranke kojoj su vlasti u Vašingtonu odobrile da postane ministar u vladi druge države, ministarka informisanja iako nikad nije bila novinar, rođena je 1931. godine u Vlaškom Dolu, zaseoku Azanje, nedaleko od Smederevske palanke. Buduća "Srpska majka" i borac za "istinu", ili "srpska ujna iz Amerike", kako se o njoj jednom prilikom pohvalno izrazio Krste Bijelić, studirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da bi sa 22 godine otišla za Ameriku gde je postala profesor savremene istorije na Gradskom Univerzitetu u Njujorku. Tamo, u Americi, među našim iseljenicima, Radmila Milentijević nije rado viđena. Ima nadimak "Rada mirođija", pa čak i "Crvena krtica", jer je bila umešana u gotovo sve tamošnje afere, od kojih je najpoznatije njeno učešće u aferi oko raskola Srpske pravoslavne crkve u SAD. Kažu da joj je svojevremeno lično Aleksandar

Ranković dodelio specijalan orden za to. U Srbiju se vratila 1990. godine, privučena "novom društvenom klimom", uzdajući se u malu privredu ("kojoj treba prava, stručna pomoć"), pa je sa partnerom iz Nemačke osnovala frrrnu "Rad Volf', za pružanje usluga maloj privredi (zlobnici pričaju da je "valjala" bakar i da joj je trgovina išla dobro). Kada je počeo rat na prostorima bivše SFRJ. sa Milom Stulom i Krstom Bijelićem ide u patriotske misije po Republici Srpskoi i Republici Srpskoj Krajini.

podržava Radovana Karadžića i hvali Šešelja, Arkana i njihove neustrašive borce. A kad nam je ceo svet uveo dotad neviđene sankcije, zdušno se zalaže da u zemlju dovede uglednog američkog biznismena srpskog porekla - Milana Panića, amerikanizovanog Srbina, da pomogne u skidanju sankcija.

"OBEĆALAJE DA ĆE POMOĆI I NAMA!"

Međutim, kada se Panić usudio da se kao Miloševićev protivkandidat, kandiduje za predsednika Srbije, izjavila je: "Ja I on, došli smo da pomognemo, a ne da obaramo Miloševića i grabimo vlast u Srbijil". Dala je ostavku na položaj ministra, i počela kampanju protiv Panića, iznoseći sada drugačiju istinu o njemu. Tragajući za podacima koji još nigde nisu objavljeni, ni u opozicionoj ni u pozicionoj štampi, tačnije za pričom o detinjstvu "male Rade", stigli smo u njen Vlaški Do, kraj Azanje, a nedaleko od Smederevske Palanke, u Šumadiji, prisetivši se njenih reči izgovorenih nedavno u srpskom Parlamentu: "Prvo skoči, pa onda reci ’opl". Kada smo stigli u petak, 21. februara, Rada je već bila u Njujorku, u Ujedinjenim nacijama, gde je održala konferenciju za

štampu, na kojoj je predstavnike Sedme sile upoznala sa aktuelnom situacijom u Srbiji i posebno sa slobodom štampe i informisanja, tvrdeći da su mediji u Srbiji u potpunosti slobodni. te da u Srbiji ima više opozicionih nego provladinih listova i to dokazujući pokazivanjem antivladinih novina. "Na.ša Borba", "Blic", "Dnevni telegraf', "Demokratija", "Pogledi", "Svet". "Svedok", "Srpska reč", "NIN"... Inače. u Vlaškom Dolu selu sa oko 340 kuća i oko 1.400 žitelja - pobedila je SPS. dok je u Smederevskoj Palanci, njihovoj opštini. pobedu glatko odnela koalicija "Zajedno". Naravno, prvo smo potražiii šefa Mesne kancelarije, Petra Jelića, koji je o Radinom ministarskom postavljenju izjavio za "Svet": "Došao je pravi čo-

vek па pravo mesto I šteta je što takvog ministra za informisanje nismo imali i pre. Očekujemo da pomogne i nama, obećala je; upravo vršimo rekonstrukciju elektrićne mreže u selu, a izgradnja crkve nam je u drugoj fazi". A Radiša Jelić, opštinski odbornik SPS-a iz ovog sela, kaže: "Nadamo se da će da pomogne celoj Srbiji, da ispravi nepravde, i nije istina da u rodno selo dolazi noću. Jeste da je bila i u onoj vladi, Milana Panića, ali Panić nije bio na pravom putu ".

MUKOTRPNA MLADOST

Od nekih meštana saznajemo da je Radmila Milentijević još kao mala, sa osam godina, oti.šla iz sela u Beograd kod rođaka Brane Milosavljevića, biv.šeg ministra poljoprivrede, koji ju je školovao i koji je ove godine umro, a za njenog oca da je bio u četnicima, te da je posle rata 50 godina živeo u Pa-

rizu, gde je imao svoju kafanu, i da je tek pre dve godine do.šao u svoje selo nakratko, da bi prošle godine u njemu bio i sahranjen (umro je u Parizu). Naravno, ovakve priče, o Brani Milosavljeviću i četnicima, u kući brata od strica Zivomira Milentijevića (treće koleno) i u kući Radmilinog strica Dragoslava (brat od strica njenom ocu), glatko pobijaju, ali ne kažu zašto Radmilin otac 50 godina nije nijednom došao iz Pariza u Jugoslaviju. niti u svoje rodno selo. među svoje najbliže? Radmilin brat od strica, Živomir Milentijević, priča: "Rada je posle prvog razreda osnovne škole, 1939. godine, otišla sa roditeljima za Beograd. Njena majka Dana je radila tamo, čistila, prala kod bogataša i školovala nju, njenu mlađu sestru Kosanu i najmlađeg brata im Stevu. Rada je završila škole u Beogradu i otišla sa 22 godine u Ameriku, tamo se mučila, i ona je prala sudove kod bogataša u Americi i ško-

lovala se sama, i doktorirala je tamo". "Njen mladalački život je bio mukotrpan. zato se nije ni udala. Kao dete. Rada je bila jako živahna, družila se mahom sa muškarcima. Ako smo čuvali stoku, recimo konje, ona je znala da uzjaši konja. čak i pastuva (ničeg se nije bojala). i da se trka sa nama. I kasnije, volela je društvo, šalu, obožava muziku i danas veoma lepo svira na usnoj harmonici... Volela je sve i ne znam zašto se nije udala, iskreno da vam kažem ja je to nikad nisam pitao; 1953. otišla je za Ameriku. jer je ona tako odlučila. Uvek je bila ambiciozna - i danas je takva ambiciozna i odlučna", završava syoje sećanje brat od strica Živomir.

"PONOSIMO SE NAŠOM TETKA RADOM!"

A stric, Dragoslav, sećajući se njenog oca, odnosno svog brata od strica Živomira, priča nam: "Radinog oca su internirali Nemci 1943. godine, prvo u logor na Banjici, tri meseca, pa onda u Nemačku. Pošao je bio na moju svadbu i uhvaćen je na ulici u Smederevskoj Palanci. Više od 20 godina godina se nije znalo gde je i da li je živ, sve dok se nije

javio iz Pariza. Pedeset godina nije dolazio u Jugoslaviju, i kada je 1993. prvi put došao u rodno mesto. u 82. godini života. tražio je da tu bude sahranjen. Umro je novembra 1995. godine. Inače, kad Rada dođe. pričamo o svemu, ali o politici - ne". "Ponosimo se našom tetka Radom". kaže njena bratanica Ljilja Jelić. a druga bratanica Mirjana Jevremovic, nije nam se pohvalila da je jedino žensko među članovima seoskog SPS-a. dodaje: "Naša tetka voli da ode u crkvu i pričesti, i svog oca je sahranila po našim običajima. Cesto nam govori: T ovde može da se živi kao u Americi. a i u Americi ima bede. mnogo više nego ovde; sramota je šta se ovde radi, ali brzo ćemo izaći iz krize’". O napadima na svoju tektu, njena bratanica Mirjana kaže: "Moja tetka nije došla da razruši ovu krnju Jugoslaviju, nije došia da napakosti i zato se ne slažem sa napadima na nju, jer je oduvek bila za to da pomogne. To je za svaku osudu što je napadaju, koliko je samo donela lekova i podelila izbeglicama..." ♦

Piše: Radomir Novaković

SNIMIO: Nenad Pavlović

u „UVEK JE BILA AMBICIOZNA”: Živomir Milentijević, Radmilin brat

VLAŠKI DO: Rodno mesto Radmile Milentijević

12

3.3.1997. Svet