Svet

Američki lekari pronašli spas za Ljude koji pate od nadutosti stomaka i "gasova"

Ainenčki lekan >u sini>lih gcuijalau" uačin da milioue nesrećnika koji pate od nadutosti stomaka, gasova. oslobode ovilt neprijatnih tegoba. Terapija sadrži samo jedan "lek" - pacijenti oblače glomaznu vazduh-nepropustljivu, "svemirsku" odeću i u njoj provode 18 sati dnevno. Ovo izuzetno neprijatuo lečenje se sprovodi 8 nedelja bez prekida. ali je stoprocentno uspešno. tvrde američki stručnjaci. Nimalo obeshrabrene hiljade obolelih se naprosto tiskaju pred vratima DAWSON klinike za oboljenja gastrointestinalnog sistema nedaleko od Los Anđelesa. "Pet miliona Amerikaiiaca pati od hroničnog naditnanja stomaka što, nepotrebno je posebno naglašavati, oroeta njiliov iični i profesionalni život", kaže jedan od lekara iz tima koji je patentirao novu metodu lečenja.

\ eliki broj na.šili pacijenata je izgubio posao, prijatelje, čak i porodice, jednostavno zato što Ijudi ne žele da budu u njihovom najbližem okruženju. Mnogi od njih dolaze na kliniku u krajnjem očajanju, pred samoubistvom. Za ove nesrećnike, gasovi u stomaku nisu razlog za šalu i smeh, bez. obzira šta ostatak sveta mislio." Pacijenti, obučeni u ovo čudno odelo koriste isključivo vazduh koji cirkuliše unutar ujega. Tako su nesrećnici prinuđeni da. kada "ispuste gas". žive sa svojom sramotom bez mogućnosti da udahnu spoljni. sveži vazduh. "Ovom metodom postižemo isti psihološki efekat stvaranja averzije koji koriste mnoge klinikc u cilju odvikavanja od zavisnosti od alkohola i hrane". kaže dr Jarisen. Pouekad se dešava da pacijenti. na početku terapije. pokažu znake malodušnosti, no, pred kraj lečenja njihova je podsvesna volja toliko osnažena da je problem eliminisan. Da ne bude zabune. problem koji se ovde spominje a predmet je lečenja. jeste hronično, neprekidno prisustvo gasova i nemogućnost da se oni voljno kontrolišu, tj. zadržavaju. Zbog toga je 96% izlečenih od 623 pacijenta fantastičan uspeh kome i ne treba poseban komentar. Cena osmonedeljnog tretmana iznosi 13.250 dolara i oni skloniji zlobnoj šali su već prokćmentarisali da gas i nije tako jeftin. Međutim, mišljenje onih koji su iskusili svu neprijatnost ove boljke, a sada su uspešno izlečeni, je drugačije. "Ostao sam bcz posla koji mi Je godišnjc donosio 130.000 dolara. Zena mc jc napustila i više niko nije želco čak ui da stane na ulici i popriča sa mnom. Zeleo sam da mnrem zbog sramote i usamljcnosti na koje me je društvo osudilo. No, posratio sam sve što sam izgubio i u porcđcnju sa vrednošću toga cena terapije je ništavna", kaže srećno izlečen američki advokat Patrik Majer (41).

U svojim „gasovima” uživaj sam!

„GENIJALNI PRONALAZAK,,: dr Cecilija Jansen

Preživeo sam ugriz najotrovnijeg stvorenja na svetu!

Verovatno ste čuli izreku - "otrov se čuva u malim bočicama". Značenje ove rečenice, primenjene na Ijudski rod je metaforično ali vrlo jasno. Primenjena na životinjski rod ima bukvalnu poruku. Obično je većina životinja malih dimenzija i najotrovnija. Priliku da se u to uveri imao je teksašanin Rej Gerhard (55). Uživajući u svom zasluženom letnjem odmoru u Ekvadoru (Južna Amerika). Rej je doživeo najdramatičnije iskustvo u životu. Mala, izuzetno jarkih boja, žaba, veličiue naprstka mu je. prilikom jedne šetnje. skočila na ruku i... Zubi su mu ispali. izgubio je kosu. usne su otekle i postale do šest puta veće od nonnahiih. njegove oči, uši i nos su krvarili neprekidno, svaki zglob u telu se ukočio. Ostario je 20 godina, gotovo preko noći. lako je prošao kroz pravi pakao. Rej Gerhard može s pravom sebe da smatra. najsrećnijim čovekom. On je jedina preživela žrtva smrtonosnog napada minijaturne žabe. Na žalost, tek pošto se uverio u svu njenu moć na sopstvenoj koži. Rej je saznao da je ovaj vodozemac najotrovnija životinja na Planeti. Naučnici kažu da je i milioniti gram otrova iz sluzi koju ispušta žaba dovoljan da übije odraslog čoveka. Drama je otpočela prilikom jedne organizovane ture po ekvadorskoj džungli. Diveći se prirodi i oglušujući se ua upozorenje turističkog vodiča, Rej je skreuuo sa staze i rukoin dodirnuo grm egzotične biljke. Uznemireua prisustvom Ijudi žaba je uzvratila napadom. "Ruka jc počcla da mi ’gori’. Takvu toplotu još nlsam osctio. Vodič me je odmah uputio u bolnicu i obavestio jc moju porodicu da verovatuoncću preživeti", priseća se Rej. Bume reakcije njegovog organizma počele su se odvijati neverovatnom brzi-

nom. Јако je put do bolnice trajao tek desetak ininuta. na urgentuo odeljenje je primljen više mrtav nego živ. Vomitirao je gotovo pet sati, a potom je pao u komu. Pošto je. nakon nedelju dana povratio svest. nastali su novi problemi. potpuna dehidriranost. privremeni gubitak vida i sposobnosti govora. konstantm bolov: u čitavom telu. "Od trenutka kada sam povratio svest, počcli su da mc Tđdaju’ ncsnosni bolovi. Nijedan lek mi nije doneo olakšanje. Onda su probadajući bolovi prešli u užareni gorući osećaj po čitavom tclu. Imao sam utisak kao da se nalaz.im u plamenu. Kada sam pomislio da je mdjim mukaina došao kraj, svaki zglob moga tela se ukočio." Proteći će još dva meseca patnji i neizvesnosti u toku kojih su ekvadorski lekari pokušavali da učine sve ne bi ii se iz-borili sa nadmoćnijom prirodom. Ipak, Gerhard je konačno. pokrenuo ruke i noge. ukočenost zglobova je popustila. vid i moć govora su se povratili i česte transfuzije krvi su mu omogućile da stane na svoje noge. Nakon osam meseei provedenih u ekvadorskoj bolnici. Rej se vratio u rodnu Ameriku. "Još uvck se oporavljam i od fizičkih i od psihičkih posledica skorašiijeg iskustva. Izgledam i osećam se dvadcsct godina stariji, ali nisam više prikovan za postclju i tek sada shvatam da sam pobcdio prirodu". završava Rej Geiiiard. Ipak. možda je to samo Pirova pobeda. Lekcija je da su Ijudi. iako deo рпrode, u njenoj hijerarhiji. po prilagodenosti i snazi. ispod životinjskog sveta. Vremenom će verovatno i sam Rej shvatiti. kada bude razmišljao o narednom odrnoru ili še bude susreo sa običnom žabom kreketušom. gde je stvarno mesto Ijudskoj vrsti.

SMRTONOSNA ZABA: Niko sem Reja nije preživeo njen ugriz

SREĆAN ŠTO JE ŽIV: Rej Gerhard

42

17. 2. 1997. SvetJ