Svet

EKSKLUZIVNO: NOVE POJEDINOSTI O ÜBISTVU RADETA ĆALDOVIĆA ĆENTE (47) I MAJE PAVIĆ

Piše: Dragan D. Petrović

Reporter ~Sveta„ bio je na Ćentinoj sahrani, razgovarao sa majkom übijene Maje Pavić, momcima iz beogradskog podzemlja, bivšim inspektorom DB-a Božom Spasićem i iz izvora bliskih policiji saznao nove pojedinosti o übistvu ovog najvećeg beogradskog ganga

noci koja sledi danu zaljubIjenih Svetom Valentinu. u Beogradu su übijeni Rade Ćaldović Ćenta (47), jedan od veterana srpskog podzemlja i Maja Pavić (25), novinarka RTV "Pink" i venčana kuma Svetlane Cece Ražnatović. Surova likvidacija u praskozorje 15. februara, kada je nepoznati i bez sumnje.hladnokrvni übica prišao suvozačkom staklu Ćaldovićevog "renoa espejs" i sa nekoliko rafala sasekao dvoje Ijudi, ne prestaje ni dve nedelje kasnije da budi pažnju javnosti. Te noći Ćaldović i Pavićeva koji su. od marta 1995. stalno viđani zajedno, izašli su, posle večere. u Klubu književnika i svratili do obližnjeg noćnog kluba "F6". Po svedočenjima prisutnih u klubu. "Maja je bila dobro raspoložena, dok je Ćenta u nekim trenucima pokazivao znake nervoze", pa je tako došlo do žučne rasprave između njega i grupe Bosanaca. Ispostavilo se da je' razlog svađe potpuno banalan, pa su se "zavađeni" posle nekog vremena rukovali (tvrdi se i izljubili), a Ćenta je uhvatio Maju za ruku i izašao iz kluba. Tada je poslednji put viđen živ. Petnaestak minuta po izlasku iz "F6", taksista koji je prolazio Francuskom ulicom primetio je razbijena stakla na "renou espejs" parkira-

nom odmah na ulazu Kluba književnika. Izašao je iz automobila i zatekao stravičan prizor - Ćenta je obliven „krvlju pognute glave sedeo na vozačkom mestu, a nesrećna devojka je ležala preko njega. Ni jedno, ni drugo nisu davali znake života. Policija je übrzo blokirala ulicu, a pejdžeri i mobilni telefoni beogradskog podzemlja su se usijali. "Koknuli su Ćentu", bila je poruka koja je u centru Beograda tog jutra okupila desetine Ćaldovićevih prijatelja. Mnogi su tu stigli, pošto su tek ustali iz kreveta. Neki su psovali pominjući osvetu, drugi su samo nemo posmatrali prizor razmenivši po ko-

ju reč sa policajcima koji su vr.šili uviđaj.

ISPRED MRTVAČKOG KOVČEGA IŠAO ULEMEK

U utorak 18. februara na Zemunskom groblju održana je sahrana kakvu Beograd ne pamti još od smrti Ljubomira Magaša - Ljube Zemunca, pre čitavih 11 godina. Već pola sata uoči početka pogreba, sve uličice oko groblja bile su potpuno blokirane luksuznim limuzina-

ma. Osim beogradskih, novosadskih, čačanskih i registracija iz Republike Srpske. reporteri "Sveta" primetili su da skoro trećina automobila, većinom poslednjih modela "mercedesa". "audija" i "BMW"-a, ima italijanske, nemačke i grčke oznake. Preko dve ipo hiljade prijatelja, rođaka i poštovalaca Rade Ćaldovića Ćente, smenjivalo se ceo sat u mimohodu pored odra u crkvi na groblju. Pojedini su se više puta vraćali, a neki su pri ulasku u crkvu ostavljali oružje kod onih koji su stajali napolju. Sve vreme je vladala potpuna tišina, uz po koji jecaj. U masi Ijudi viđeni su i Goran Stojićević Karamela

(sa naočarima za sunce ispod kojih se video flaster na oku), balkanska proročica Kleopatra, Dušan Prelević Prele. Milutin Dačević Dača, Džej Ramadanovski (jedna grupa mladića bila je Ijuta zbog njegovog prisustva, što se tumači nedavnim sukobom u Džejovom noćnom klubu). više poznatih advokata, te dosta pripadnika i oficira Arkanove Srpske do-

brovoljačke garde. Od žestokih momaka reporteri "Sveta" uočili su grupu sa Zvezdare, predvođenu vidno potresenim Sredojem Sljukićem Sljukom, skoro svi oni koji nešto znače u Zemunu i Novom Beogradu, te mladiće iz ekipe pokojnog Batice Stankovića (među njima je bio Aca Bulić, sin Juse Bulića. jednog od Ćentinih nerazdvojnih drugova iz mlađih dana). Nakon opela u crkvi, kolona koju je po Ćaldovićevoj želji vodio trubački orkestar obučen u šumadijske

narodne nošnje sa šajkačama, krenula je u jezivoj ti.šini ka grobu. Povremeno, muk bi prekidali taktovi himne "Bože pravde". Sanduk su nosili Ćentini najbolji prijatelji a ispred je išao pukovnik Arkanovih "Tigrova" Mihailo Ulemek. Putem ozvučenja instaliranog kraj pogrebnog mesta poslednji se od Ćaldovića oprostio prijatelj Dragan

Ašanin (on je držao posmrtno slovo i Miroslavu Bižiću): "Zemun i Beograd su zanemeii. Otišao je vitez koji je među nama čuvao duh ovog prostora. Umeo je da nas sluša i da nas nadahnjuje, umeo je da u duši nosi nebeski plamen pravde. Znao je da nežno brine i voli, kao da je sve što je živeo bila bajka i cvetna livada. Kada se početkom sedamdestih otisnuo u svet, povukao je sa sobom čitav talas momaka, Beograđana, Zemunaca, Sarajlija,

Zagrepčana, Nikšićana... Različito su ih posmatrali i tumačili... Sad shvatamo da smo zbog Ćente bili poštovani i tamo preko. Zato su se sa tugom ovih dana javIjali iz Nemačke, Italije i drugih zemalja Srbi, Hrvati, Nemci, Grci i svi zajedno iskazivali bol zbog praznine koja je u svakom od njih ostala nakon Ćentinog odlaska. Sport kao način života, sport kao viteško nadmetanje bio je za našeg Ćentu mnogo više - duboka veza između duha i tela, životne filozofije i muške snage. Ćenti dugujemo duboku zahvalnost zato što nas je preko sporta povezao u neraskidivi bratski lanac. Zemun je sa Radetom bio mesto dostojno dobrog čoveka, sklonjeno

mesto od svih zlosti koje su odavno prodrle u tkivo grada s one strane reke. Bio je prijatelj i kovača i pesnika. alasa i sirotana. ratnika. fudbalera i nevaljalih devojaka. Bio je kao lik iz narodne pesme i živeo kao epski junak. Zato ni trube nisu ovde slučajno. Trube su tu da uzdignu našu dušu do mita. Rade Ćenta od ovog dana za sve nas postaje mit”. rekao je Ašanin u opfbštajnom govoni a onda su jeknule trube. Uz zvuke omiljene Ćaldovićeve pesme "Zlatibore pitaj Taru. da li pamti Ijubav staru" sanduk je spušten u raku. Odsvirana je zatim srpska himna, pa opet "Zlatibore pi-

JOS JEDAN ODLAZAK U ČITULJU: Na | J Centinu sahranu došlo je „pola Beograda”

POSLEDNJI POZDRAV BRATU: Prele i Dača

„RADEĆENTAOD OVOG DANA POSTAJE ; MIT”: Dragan Ašanin drži poslednji govor

Svet 3. 3. 1997.