Svet

PROGRAM U TAMNICI

VELICKOIMALICKO ko kažemo "maličko", lako se može dokučiti ko se iza krije. Maličko je prosto, maličko. Samo, šta bi moglo biti "veličko"? Da je veliko, tako bi se i kazalo. Übacivanje tog malog "č", ukazuje na izvestan cinizam. Mora biti da se radi o nekom maličku, koji bi da veruje da je veliki. Onda mu daju da se zove Veličko. I svima bude jasno. Veličko i Maličko. O istom se radi. POBEDIOU "ŽMURKAMA" ta smo mogli saznati iz izjave kojom je rektor BU Dragutin Veličkovič.obrazlpžio svoju ostavku? Da je čisti pobednik i da su svi razlozi za trijumf na njegovoj strani. Studenti su se kao što je i zahtevao vratili na predavanja i što je posebno istaknuto. nije popustio pred njihovim zahtevima. To je zbilja razlog za ponos. Sve drugo bilo bi elementamo poniženje. Koji bi rektor kog univerziteta izašao u susret zahtevima svojih studenata. Po prirodi stvari. oni su poslednji koji bi mu mogli biti pretpostavljeni. Normalno je da rektor univerziteta bude lišen jedino obaveza prema njima. ima on o kome brinuti. Presedan uvažavanja studenata mogao bi imati ozbiljne diplomatske posledice. Tako nešto bi Kubu veoma razočaralo, a pitanje je'da li bi i sa Korejom bilo isto skladno kao i do sada. Treba verovati da je rektor ispravno procenjivao - da su studenti ti koji treba da odlučuju. Miloševič bi to prvi saznao. A onda bi i bio student. Mnogo je razloga za rektorovu superiomost. a bio bi dovoljan i samo jedan. Svima je poznato da su sve akcije potrage studenata za njim propale. Tražili su ga na pijaci, u šumi. u zoološkom vrtu. Nigde nije ulovljen. Nije malo ni pobediti u žmurkama. A nije ni loše podsetiti se prvog pravila ove igre. Ko se najbolje sakrije, prvi se i zapljune. OSLOBOĐENI FIZIČKOG pad beogradskih studenata na koktel koji je republički ministar informisanja Radmila Milentijević priredila u Atrijumu Narodnog muzeja za domaće i strane novinare spada u jednu od akcija koju će aktuelni režim najbolje zapamtiti. Sasvim je nevažno što je gospođa Milentijević (dok su studenti kružili oko zapanjenih gostiju uzvikujući "Crvena bando" i "Živela Srbija") - u mnogobrojne mikrofone izgovorila: "Ovo je Srbija Slobodana Miloševića".

1 11 — мг-п i-гг -=жа Piše: Olja Bećković

Prvo su samovoljno napustili svoja ognjišta, a onda su došli da od nas traže vodu. Takvu bahatost ne toleriše ni onaj što ima samo jednu zvezdu. Kako bi to onda mogao trpeti hotel sa sve tri zvezdice.

Ne umanjuje stvar ni tri puta ponovljeni odgovor da se oseća "viio kbmforno" dok sluša te uzvike i gleda ta lica. Svejedno je šta je ko izjavio. važno je šta je ko video. Sav napor koji je ovdašnji režim uložio u blokadu medija najviše je u interesu njihove lične zaštite. Ne brine njih narod koji će to videti. sa njim oni lako izlaze na kraj. I u toj prilici sami su sebi najvažniji. Sve su učinili za sopstvenu poštedu od suočavanja sa stvarnošću. Oslobođeni od fizičkog. Sećate se koja vrsta hkova je još u osnovnoj školi sebi uspevala da izdejstvuje tu vrstu lekarskog opravdanja. Za ovdašnje vlastodršce kontakt sa realnošću je čisto fizičko. Fizički bol. fizički napor. sila zemljine teže. Do njih ne dopiru one vesti koje im se nc svidaju. Njihove novine. televizija i drugovi ne ugrožavaju njihovo pravo na istinu. Njih nema ko da laže da ima nekog na ulici. Malo je među njima onih koji bi se ikada pojavljivali na televiziji da ne žive u uverenju da postoji samo ono što se tarho vidi. Radikalnost ove studentSke akcije je upravo u toj lekciji. Studenti - postoje. Socijal ističke partije Srbije sa svim uspesima - ima samo na televiziji.

РО ZAKONU ZATVORA avezni ministar policije imenovan je za predsednika Upravnog odbora Radio televizije Srbije. Ko bi mogao biti kompetentniji za program u tamnici. Mora se verovati da se barem u potrebe zatvorenika dobro razume. ZVEZDA JE JEDNA rvo su samovoljno napustili svoja ognjišta, a onda su došli da od nas traže vodu. Takvu bahatost ne toleriše ni onaj što ima samo jednu zvezdu. Kako bi to onda mogao trpeti hotel sa sve tri zvezdice. Izjave direktora hotela "Prag" o tome kako će ukinuti krevete, hranu, vodu i struju tesko oboleloj izbegličkoj deci i njihovim ništa zdravijim roditeljima deluju sasvim suptilno ukoliko zamislimo kako je mogla glasiti autentična direktiva onog koji je ovom direktorčiću odrešio ruke. Niko se ne bi toliko raspojasao nad ■ nesrećom da mu prethodno nije stigao mnogo važan glas koji kaže da se i to sme. Gledali smo kako taj mali izvršilac u svom radnom kabinetu elaborira tezu da mu izbeglice ntše nivo. Ta priča ga nije postidela, ali je I malo ogladneo. Onda je. valjda.'nešto pojeo. istuširao se toplom vodom. preobukao u ležernu majicu, premestio na dvosed i koliko sitiji. toliko radikalniji u uverenju da neki moraju zauvek ostati gladni, nastavio da izvikuje r kameru da mti izbeglice neće više kašiku u tanjir zabadati. Nesreća bi bila manja da je iko mogao pobeći od utiska da te strahote ne izgovara taj što ga gledamo. već jedan drugi. u ime samo jednc zvezde. Ljaga na svim našim obrazima bila bi manja da je to govorio taj direktor. IMA REŠENJA vojevremeno je televizija emitovala jedan ugledni program pod nazivom: Leto na Adi. Program je upamćen po specifičnoj atmosferi koja je iz njega zračila. a zabeleženo je i 37 gledalaca koje taj nivo nije vređao. Ima onih koji su sa velikom tugom upravo taj senzibilitet "Leta na Adi" prepoznali u načinu na koji se u javnosti predstavio rascep u redakciji NIN-a. Neosporan ugled koji ovaj list i njegovi novinari imaju. primofava nas da verujemo da je taj utisak najmanji problem i da tu ima nešto dublje i opasnije. Jedino niko i dalje.ne razuine šta bi to moglo biti. Zanimljivo je. ipak. da nema gotovo nijedne zabeležene izjave aktera ovog spora. ma iz koga tabora, a da se u njoj ne pominje reč "besmislica". Saglasnost oko toga da toj reči tu treba clali prednost. bila bi dovoljna za dobar ishod.