Svet

JOŠ JEDNA SRPSKO-HRVATSKA PORODIČNA DRAMA

Piše: Mirjana Pantoš

Tragom napisa u zagrebačkoj „Areni” o slučaju Marija Jovića (21) koji je prošle godine uz pomoć UNTAES-a i svog očuha Alojza prebegao na teritoriju Hrvatske kod majke Nade, naša ekipa posetila je u lloku njegovog oca Nenada i brata Aleksandra da bismo čuli i drugu stranu medalje ove izuzetno zanimljive i potresne životne drame

Već tri meseca hrvatski mediji se naširoko bave slučajem Marija Jovića (21) koji ie sredinom decembra prošie godine, uz pomoć UNTAES-a. pobegao iz lloka u Vinkovce. a zatim u Osijek. Prvi osvrt na Marijev beg pojavio se u "Glasu Slavonije". gde se demantuje izvestaj Srpske televiziie Vukovar. koja je. navodno. objavila vest da su Marija Jovića otele hrvatske vlasti i prisilno ga odvele u osiječki zatvor. gde ga svakodnevno muče na razne načine. između ostalog. spomenuto je i čupanje ndktiju. U dramatičnoj ispovesti zagrebačkoj Areni" Mario Jović tvrdi da je donedavno bio u "okupiranom lloku doslovce zatočen u kući svoga oca Nenada. ekstremnog Srbina. koji ga je još 1991. godine, zajedno sa dve godine starijim bratom Aleksandrom. na prevaru. odveo od majke iz Vinkovaca u Srbiiu." Ispričao je Mario hrvatskim novinarima da su on i brat Aco svakodnevno trpeli uvrede i batinanja od sirane oca koji im je branio da imaju biio kakav kontakt sa majkom, sa kojom se razveo prve godine rata. da se despotski ponašao terajući ih da rade od jutra do sutra, kažnjavajući svaku, ma i najmaniu grešku. Nesrećan, uskraćen za roditeljsku Ijubav. slušajući neprestano ružne priče osvojoj majci, bivao je sve ogorceniji. da bi krajem prošle godine u nje-

mu konačno sazrela odluka da pobegne od oca i da se pridruži majci koju nije video sest godina. Kaže da je sada srećan što se odlučio na takav korak, ali mu je žao što mu se nije pridružio i brat Aleksandar, za koga je jako vezan. lutrenutkudokjeMario opušten'o razgovarao sa novinarem "Arene", zazvonio je telefon. Aleksandar je, navodno, nazvao iz lloka. javliajući bratu da je otac Nenad pokušao da se übije i da je trenutno u bolnici sa neizvesnim šansama da preživi. U tom momentu od uznemirenog Marija slušalicu uzima njegov očun Alojz Feletar koji jeposumniaoupričujer: "njinov samoljubivi otac nikada ne bi mogao počiniti samoubojstvo. oobro sam ga upoz-

nao iako sam samo dvaput razgovarao s njim." Shvatio je Alojz da Aco laže na nagovor oca i rekao mu je (gle. dramatike): "Mario neće ici u llok. a sada mi daj na telefon svog oca- koji te tjera da sve to kažeš." Kako piše "Arenin" izveštač sa lica mesta. Alojz je bio u pravu, jer mu se odmah potom javio bivši suprug njegove žene, a slušalicu je ponovo dobib Mario kako bi se uverio da ie pokušaj samoubistva čista izmišljotina. Navodno je Nenad Jović kratko zapretio sinu: "Izneverio si me. Mario, izdao me. a znaš kako se to plaća. Neću dopustiti da to tako ostane. Samo zbog tebe i tog Alojza, uzeću hrvatske dokumente i doći ću da vas obojicu übijem. Dok to ne učinim. neću sesmiriti!" OTAC JE TUKAO I BRATA I MENE!" Kada se bura oko telefonskog razgovora, zgodno podešenog da ga i novinar ćuje, stišala. Mario je za hrvatski "tisak" ispričao sledeću priču: "Bio je petak, 13.

decembar prošle godine, kada sam na mirkovačkoj rampi kod UNTAES-a prešao u Vinkovce. Nakon deset dana skrivanja, po lloku, od oca, i spavanja kod prijatelja, nisam mogao verovati oa sam uspeo da pobegnem. Sve mi se tamo zgadilo. Otkako nas je ofac, 1991. odveo rekavši majci da.nas vodi na letovanje u Spaniju., moj život je postao noćna mora. Umesto u Španiju, brat, otac i ja, dospeli smo u Zemun, a onda, sledeće godine, kad se rat smirio, u I lok. Tamo smo živeli u kući nekih Hrvata iz Zagreba koja je u prizemlju imala restoran. Otac ; koji nikada nije radio, a bio je auto-prevoznikjeraojebrata i meneda

sami osposobimo kuću za stanovanje, iako nismo imali pojma o tome. Istovremeno smo radili u restoranu kao kuvari i konobari. Išli smo u školu, ja u Bačku Palanku a brat u llok. Nismo smeli izlaziti niti imati društvo. Otac nam nikada nije davao džeparac. Kad bismo se zbog nečeg usprotiviii, istukao bi nas toliko da bi nam ostajali ožiljci po licu i telu. Imam nekoliko ožiljaka od njegovih batina, po kojima je on bio poznat u lloku, jer se često tukao. Uglavnom je tukao Hrvate. Sve je to

bilo strašno meni i bratu, jer nam je majka Hrvatica, mi smo obojica katolici i oduvek smo, dok smo živeli u Vinkovcima, držali do hrvatskih običaja. Zbog toga što nismo voleli da se otac tako ponaša, on je često psovao majku i govorio namda mi nismo negova deca. Bilo mi je teško da se odreknem majke, ali sam se već pomirio s tim da je više nikada neću videti. Sve dok nas u leto 1993. godine u lloku nije posetio Aloiz. Došao je u pratnji UNTAES-a i ocu se predstavio kao prijatelj koji zivi sa našom majkom u Austriji. Mi ga nismo poznavali ali čim smo čuli da je spomenuo majku, prihvatili smo ga. Rekao je ocu da nam je baka ostavila dosta novca i da je on lično došao da ga donese, buduči da nema poverenja u majku jer bi ona to potrošila. To je, naravno, bila lukavo smišljena laž. Otac je bio pohlepan za novcem I to e odmah prihvatio, ali niie dopuštao da Alojz bude nasamo sa mnom i sa bratom." ULOGA OČUHA ALOJZA Prema Marijevim rečima. ipak su uspeli da saznaju da ih je majka u više navrata tražila preko Orvenog krsta. ali je otac to uspevao da prikrije od njih. Pred Feletarom je Nenad govorio da njegovi sinovi mogu da posete majku ako to žele. ali im je prethod-

no zapretio da će ih u tom slučaju pretući. "Pocetkom decembra S"‘= godine otac me je pretukao rukama i nogama, kao i uvek, bez razloga. Bio sam očajan i odluco da moram otići. Pokupo sam stvari i noću se iskrao iz kuće. Nekoliko dana sam spavao kod prijatelia, nazivajući majku u Austriji. Konaćno sam se čuo sa Alojzom i dogovoril i smo se kada ćemo se naći na UNTAES-ovom prelazu u Nijemcima. Alojz je jednom untaesovcu dao 1.000 DEM da me prebaci u Nijemce. Taj tip je uzeo novac ali me je dovezao samo do Tovarnika rekavši da se dalje snalazim sam. Dugo sam pešačio do UNTAEŠove rampe u Mirkovcima, gde sam im se javio i rekao da želim da pređem u Hrvatsku. Nisam imao papire

pa su me priveli na saslusanie Prelaznoj policiji. Rekli su mi da ne mogu u Hrvatsku i da će me pritvoriti ako to opet pokušam. Gotovo da su me odvezli nazad u llok, kad je odnekud stigao Alojz. Rekao je pripadnicima UNTAES-a da će me i oteti ako bude potrebno ali neće dopustiti da me vrate u llok jer bi me otac übio. Konačno su. na Alojzovu intervenciju, digli rampu i uspeo sam da ga zagrlim. Neverovatno je kohko je Alojz učinio za mene. cak je reskirao i svoj život". završava ispovesi Mario. poručujući bratu Aleksandru da ga majka i on žele pored sebe. da mu vlast u Hrvatskoj neće naškoditi i da se nada đa će se uskoro sastati. Inače, Mario seprijavio u hrvatsku vojsku. Smestivši se sa 'očuhom u Osijeku. čeka da oduži dug svojoj domo-

vini i konačno je, kako kaže. srećan i zadovoljan. jer je hrvatske dokumente i domovnicu dobio u roku od tri dana. "ODNEO NAM JE SVU UŠTEĐEVINU IZ KUĆE!" Tragom ove "Arenine" priče. krećem put lloka u želji da čujem i drugu stranu. Zadržavanje na granici traje oko pola sata da bi me Ijubazni Jordanci. pogledavši sadržaj gepeka. ispratili rečima: "Dobro. falja. moljim". obavivši kompleinu konverzaciju. a da ja ni usta nisam otvorila. Relativno lako, u centru gradića podno čuvenog Zamka. pronalazim restoran "Maraco”. Moram priznati da mi ni-

ZAŠTO Jjl MARIO J. POBEGAO IZ ILOKA SSBSS&K-S ••-:<::>> ''' ■'—'<** '•«4ГхО'"’ BSB JSSKSŽ saagmaeag '»SSŠŽŽ'* S«SBS& OSTAVIVSI OCAI BRATA

„и LICE Ml ЈЕ REKLA DA ЈЕ NIKO U ŽIVOTU NIJE BOLJE J... OD MARIJA”: Siovakinja Vlasta i Mario

FOTOGRAFIJA IZ „ARENE”: Mario sa očuhom Alojzom i majkom Nadom koju je „prvi put zagrlio nakon šest godina”

„ТАЈ NAVODNI’OCUH ALOJZ’ JE NOTORNI ALKOHOLICARI”: Aleksandar i Nenad Jović u kafani „Магасо”

Svet 14. 4. 1997.

23