Svet

je bilo svejedno dok sam se Kod mlade crnokose konobarice raspitivala za Nenada Jovića, jer ako je u "Areniлот" tekstu istina samo polovična, susret može biti vrlo neprijatan. Međutim, Jović se u pratnii sina Aleksandra poiavio odmah. vrlo predusrefljiv. otvoren i. kako reče. zaoovoljan što mu je pružena mogućnost da o svemu tome progovori. "Odmah da se razumemo: što se batinanja i nasilništva jorema mom sinu Mariju tice ; nemojte pitati mene, pitajte devojke koje ovde rade, pitajte Acu i sve one koji nas poznaju. Priznajem da sam istukao Peru Draguna, kako to Mario tvrdi, ali ne zato što je Dragun Hrvat, nego zato sto je napao Marija i tvrdio da mu je moj sin ukrao 10 litara nafte iz dvorišta. Inače, priče da sam ja kidnapovao svoju decu ’9l. su zaista besmislene. Krajem maja te godine vratio sam se iz Spanije (radio sam kao auto-prevoznik) i pošto sam video da se strašno ’zakuvava’ na nacionalnoj osnovi, u dogovoru sa ženom sklonio sam decu kod mojih u Zemun dok opasnost ne prođe. Zaista smo svi naivno verovali da će se sve brzo završiti i da ćemo se mirno vratiti svojim kućama. Desilo se što se desilo, mi smo ostali u Srbiji, a moja bivša supruga obzirom na to da je Hrvatica, nije ni odlazila iz Vinkovaca. Naši sinovi su rođeni u Austriji, gde sam radio 17 godina kao profesionalni vozač. Nada nije radila, čuvala je decu, ali zbog njenih čestih ’izleta’ sa Arapima, odlučio sam da se vratimo u Jugoslaviiu, ne bi li porodica opstala. Prema želji moje zene. kupili smo kucu u vinkovcima na njeno ime, da ne bi bilo probiema sa administracijom ukoliko se meni nešto desi na putu, jer to je ipak rizičan bosao. I šta sam doživeo? Prošle godine saznam da moja zena maše nekim rešenjem o razvodu iz juna ’9l. kojim je dobila starateljstvo nad decom, da je prodala našu kuću: u stvari, ovlastila je tog Marijevog očuha’ Alojza Feietara koji je prodao kuću u Vinkovcima a potom kupio drugu, u Bujama, na svoje ime! Pa gde sam tu ja i moji sinovi? Evo, u lloku živimo 4 godine, sredili smo ovu hrvatsku kuću. uložio sam u nju 17 hiljada maraka i jedina žarka želja mi je da za trenutak stanem pred vašeg Miloševića i da ga pitam: A šta sad?". priča Nenad. krupan četrdesetsedmogodišnjak pušeći cigaretu za cigaretom i ispijajući "duplu penzionersku kafu. 0 razlozima Marijevog nenadanog odlaska sa prizvukom tuge u glasu priča njegov stariji brat Aleksandar: Nisam imao pojma da će da ode. Ništa mi nije čak ni nagovestio. Nije se, kako piše hrvatska štampa, iskrao noću, otišao je prepodne, posle doručka, i vise ga nismo videli. Saznali smo gde je tek kada su nas pripadnici UNTAES-a obavestili. Zaista smo svi bili iznenađeni, a posebno neprijatno je bilo kada smo u ’Glasu Slavonije’ pročitali šta je sve Mario

rekao za tatu. Ko zna, možda je morao tako. A verovatno se odlučio da ode kod mame jer je pretpostavio da će mu, uz nju, biti daleko lagodniii život pošto mama radi u Austrij i. Odneo je svu ušteđevinu koja se zadesila u kući, nešto oko 4.000 maraka."

VODIO SAM MARIJA I VLASTU NA SIDA-TEST "Ništa od ličnih stvari nije uzeo". nadovezuje se Nenad, "odneo je samo ono što je imao na sebi, a vidim. u lome se slikao i za ’Arenu’. Mogla mu je majka kupiti nešto od garderooe. da ne nosi ono što je oa četnika dobio. Kada su me untaesovci obavestili da je Mario prešao u Hrvatsku, nazvao sam ga telefonom da ga pitam zašto je to tako uradio. Odgovorio mi je: 'tako je bilo najsigurnije . a šta mu to znači ne znam. Od svega što je ’Arena’ nakitila, rekao sam Mariju: ’daj Bože da se ja i tvoj očuh što pre sretnemo! i ne verujem da je iz toga shvatio da sam I njemu, svom sinu, pretio. Mislim da je to hrvatska propaganda ’umesila’. zgodno im je došlo da pred konačno pripajanje SBO Hrvatskoj pokazu svom ’pučanstvu kakvi su četnici monstrumi, čak i prema svojoj deci. Nisu se libili da objave lažnu informaciju da je navodno na vukovarskoj televiziji objavijena vest o Marijevom kiđnapovanju od strane hrvatskih vlasti. Razgovarao sam sa glavnim urednikom i dobio sva uveravanja da takva vest nije puštena, i da je takva konstrukcija samo poslužila hrvatsKoi propagandi koja se negafivno određuje prema nama.” U želji da mu sinovi budu gazde, a ne konobari ili kuvan, Nenad je lokal registrovao na imena njih dvojice, zaposlio radnu snagu, a među zenskim delom personala našla se i Vlasta Trešnjak. udovica sa dvoje dece. "Sfarija je od Marija 9 godina I nije joj bio nikakav probiem da ga obrlati. Radila je kod nas skoro godinu dana, spavala ovđe sa decom, jela i pila. Kada sam saznao da su u vezi, intervenisao sam i oni su se_, bar sam tako mislio, razisli. Kasnije su obnovili vezu, ali posto je Mario bio već punoletan, iako se nisam slagao sa njenim nastojanjima da se pošto poto uda za Marija, nisam se

mnogo mešao. Jednom, ranije, čak sam je i istukao nadajući se da ce ga ostaviti na miru, međutim, kada mi je u oči rekla ’Mene niko u zivotu nije bolje j... od Mariia’, odustao sam. Vlasta je Slovakinja, bila je udata za Hrvata i poznata je u lloku po tome koliko mrzi

Srbe. Bila je toliko u ’opticaju’, da je privođena u stanicu milicije. Jedan od inspektora me ie dobronamerno posavefovao da bi trebalo odvesti Mari a na testove za utvrđivan e SlDA-e, jer je njegova ’devojka’ mnogo vremena provodila u krevetu sa jordanskim vojnicima. Učmio sam i to. Oboje sam ih odvezao u Novi Sad, testovi su obavljeni I, na sreću, bili su negativni. Izbrojao sam za to popriličnu svotu. E, ta Vlasta je oko sebe okupljala Hrvate zagovornike ustaške ideoi ogije i plašim se da je uspela i Мапја da zatruje, jer je kao lud jurio za njom ’. rezignirano priča Nenad. "USPEO SAM ONOJ DEBELOJ ČETNIČKOJ SVINJI DA UKRADEM DETE!" 0 čoveku kopmu ie odveo sina kaže: "Tog Alojza sam dva puta u životu video, oba puta je bio moj gost i žestoko se napio. Iz ta dva susreta čovek je lepo zaključio da sam ja alkoholičar, a kao što vidite i što svi koji me poznaju mogu potvrditi, u zivotu nisam pio ništa osim kafe i sokova. Zloupotrebio je moje gostoprimstvo I odveo mi sina, ali dobro, Mario je odrastao, sad već moze da brine o sebi i da samostalno odlučuje o svom životu. Taj Alojz je nekoliko dana po Marijevom nestankunazvao moju prijateljicu Sonju Grgic koja nije bila kod kuce pa je razgovarao sa njenom kćerkom. Znate šta je rekao devojci? ’Uspeo sam da onoj debeloj cetničkoj svinji ukradem jednodete." Za kraj razgovora. Nenad nas je zamolio da preko "Sveta" uputimo poziv ’ mom sinu Mariju, njegovoj majci, očuhu, hrvatsKim i srpskim novinarima koji su se bavili našim životima da se negde sretnemo i lepo ispricamo. Onako oči u oči."*

„I KAFANU SAM NAZVAO PO SVOJIM SINOVIMA”: Kafe bar „Магасо” (MARIOi ACO), vlasnici Jović M&A

ZRENJANIN TAJNA FRANKOPANOVE 3

Piše: Ivana Lalić

ко sad ne dođete, biću primo- rana da se obratim načelniku!", bila je uporna gospođa N. N. iz Frankopanove ulice u Zrenjaninu. Da li zbog pretnje ili zato što ovo

I ПIЈ& OiO pTVI pOZiV Sd iSiOiTi I molbom. dežurna služba | zrenjaninske policije uputi! la se u Frankopanovu broj I 3. u kuću Nikole Popovića. I Ono što je tamo zatekia. I bilo je kao deo najružnijeg I sna. "Nikolu nisam video od kako se vratio iz bolnice". priča nam jedan od njegovih komšija. "a to ie bildnegdeoko 15.0kt06ra. Mis Teći da je. možda ponovo otišao u boinicu, prvih mesec dana nisam brinuo. Međutim, kada je prošlo više vremena, postalomiječudno, pa sam se obratio policiji za pomoć". Nikola Popović je bio penzioner, živeo je sam, a u komšiluku su ga smatrali za osobenjaka. Ljude nije voleo i nije se rado družio, a od kako je. pre nekoliko godina. psihicki oboleo, gotovo da je saljudima potpuno zavrsio. Znao ie, samo ponekad. kada bi prošao pored nekoga od komšija. da mu se požali kako od "onih svemiraca koji mu po čitavu noć džangrljaiu po tavanu. ne može đa spava". Viđali su ga kako revnosno vuče kakvu olupinu od šporeta. probušenu gumu ili parče vodovodne cevi. "Sav taj krš u dvorištu, koji ste videli Nikola je navukaou posiednjih nekoliko godma. Nikom nije bilo jasno šta ce mu

sve to, osim, moždajnjemu samom. Dovlačio je odakle je stigao - sa ulice, deponija, a nešto je i kupovao". priča nam M. 8.. nekadašnji Nikolin kolega. "Radili smo, nekada, zajednou mlekari. Nikola je, zbog nekakvog incidenta na poslu, ofišao u prevremenu penziju i to je snažno uticalo na njega. Bio je izuzetno dobar majstor i vredan radnik. Od kako se razboleo, dolazio sam povremeno da ga posetim. Doneo bih mu mleka ili nešto tako,

mada ga je to Ijulilo. Kada sam, poslednji put, prošlog četvrtka dosao. cuo sam šta se dogodiU sredu. 26. marta policija je, posle četvrtog ili petog poziva iz Frankopanove 5. došla da proveri šta se. zapravo. desava u kući broj 3. Pošto na uporno lupanje i dozivanje niko nije odgovarao. provaljeno je unutra. Za policijom i radnicima organizacije "Naš dom" u kuću je ušlo i nekoliko znatiželjnih komšija. Sada im je zao što su to uradili. Na podu. pored kreveta. na gomili nekakvih krpa i delova odeće. ležao je pokojni komšija Nikola. Sasusen. otvorenih usta. sa jamama umesto očiju! U sobi je. kako su nam rekli očevici, vladao neverovatan nered, a kroz celu kuću širio se zadah smrti. "Zena mi se žalila da se iz komšijinog dvorišta oseća neki nepriiatan zadah, ali smo zaključili da ie to od ovog krša, jer Bog zna čega tu sve nema. Kad sad samo pomislim koliko je tu ležao, čudi meda cela ulica nije smrdela!" Kada je leš Nikole Popovića pronađen. bio je star 5 ipo meseci! "Ovaj posao radim skoro 10 godina". priča nam jedan od radnika pogrebnog zavoda koji je radio

na slučaju iz Frankopanove 2. "Video sam mnogo leševa, iod 2-3danaiod 2 godine. Mislio sam da | je najgore videti leš pos-i le saobraćajne nesrece. | kad je ćesto nemogućel sastaviti telo, ali ovo je' bilo još strasnije. Pošro i je sva voda isparila iz te-1 la, nije bilo ociju, a koža I je bila sasvim suva, kao I papir. Nisam mogao da I ga dodirnem, morao sam I ga prvo prekriti. Verujte I cak ni kada sam, pre ne- i koiikogodina,vaoioljud-. sko meso, samlevenoi

poput onoga za kobasice, iz mašme za mievenje. nisam imao noćne more. A ovaj leš vec nekoiiko noći sanjam!" Kako smo saznali od pogrebnika. verovatno je hladnoća uticala na to oa se zadah, koji je najjači kod leša od oko 50 dana. ne oseti na ulici. Nikolinim komšijama je sada i sama pomišao da su 5 meseci prolazili pored kuće u kojoj je ležao mrtvac. strašna. "Mi smo pokusavali da obavestimo nadležne organe. Zvali smo policiju, službu za socijalni rad. ali smo uvek dooijali isti odgovor da mi sigurno imamo i vlastitih problemaidasedržimonjih, a da ono što nije naš posao ne pokušavamo da radimo! Mi time što smo zvali policiju nismo mislili nista lose, a eto kako je ispalo - umro čovek, a komšije skoro pola aodine nisu primetile! Pa. ja sam mu toliko puta govorio da ode u dom. Imao je dobru penziiu, kuću niie imao kome đa ostavi. Da i je dao sve domu, živeo bi као grof i umro bi k’o covek. a ne ovako - k'o j ker'. ogorčene su komšije.' "A hi kuću nisu zape-, čatili. Mqzc da se useli; k'o hoće. Možda je ćovek • imao nekih daljih rođaka, I pa da naslede. Ali ko zna ' hoće li to neko provera- j vati!"

5 ipo meseci posle smpti pponađen sesušen leš Mikole Popoviće!

Za policijom i radnicima organizacije „Naš dom„ u kuću je ušlo i nekoliko znatiželjnih komšija. Sada im je žao što su to uradili. Na podu, pored kreveta, na gomili nekakvih krpa i delova odeće, ležao je pokojni komšija Nikola. Sasušen, otvorenih usta, sa jamama umesto očiju! U sobi je, kako su nam rekli očevici, vladao neverovatan nered, a kroz celu kuću širio se zadah smrti

24

—— - : ILOK: PRICA O MARIJU J.

14.4.1997. Svet