Svet

strpljenja. Svu ušteđevinu, skupljanu za ovu priliku, dao sam svom šefu. On je imao dokumenta. Dogovor je bio da se formalno on venča sa mojom verenicom i da je prevede. Tako sam javio Đenđi. Mesto sastanka - Opatija. Đenđi je došlau pratnjisvoje majke. Moj posrednikjetrebalo tamo da je preuzme. Đenđi i njezina majka su danima čekale u hotelu. Dok nije nestalo novaca. Moj drugar se nije pojavio, ni tada niti ikada. Kaodaga je zemlja progutala. Umesto Đenđi, dobio sam pismo ■ ’dosta mi je svega, ostajem u Opatiji i udajem se’ pisala je Đenđi. Tako je i uradila. Udala se, izašla iz mog života, rbdila ćerku." Cika Joška ućuta. Drhtećim prstima lista brojne fotografije. "Nikada mi nije lako da se prisetim tog šoka. Odlučio sam da idem što dalje, da radim do iznemoglosti, od jutra do večeri. Samo da ne mislim. Imao sam samo jedan kofer ■ i poslednjih deset dolara. Krenuo sam preko okeana ■ i, zaustavio seu Kanadi". Tu. otprilike, počinje priča o "Džozefovom jezeru". Prvi posao - sudopera. Radi i ne troši, ne provodi se. Dolari se slažu - već za dve godine kupuje 105 građevinskih placeva u nameri da okuša sreću kao građevinski preduzetnik. Taman je naumio dalje - a zakon o* kreditiranju izgradnje, sa kojim je računao, promeni se i sav njegov trud propade. Bankrot je doživelo oko 60 odsto preduzimača Kanade zbog izmene .ovog zakona. 'MOST LJUBAVI NA "JOŠKINOM OSTRVU" Ponovo se vraća hotelijerstvu. Ovaj puta, sa više sreće. udružuje se sa ambicioznom kuvaricom - Mađaricom i zajedno pokreću skromnu kafanu u Torontu. Pročuli su se po mađarskim specijalitetima. "Radiii smo kao ludi. Gostiju sve više. Brzo smo se pročuli. Tako su nas pozvali da kuvamo na svetskoj izložbi u Njujorku godine 1964. Restoran nam se zvao ’Čarda’. Radili smo bez stanke i proglašeni smo najboljima. Dolari su stizali, ali mi smo bili toliko umorni da nismo imali vremena da u njima uživamo. Posle ove izložbe su nam ponudili lokal na Manhatnu ali nismo bili spremni na toliki napor. Ponovili smo isti uspeh u Montrealu - a onda je mojoj partnerki u poslu ’pukao film’. Premorena, napustila je posao." Sa solidnom ušteđevinom, ne znajući šta će sa sobom, čika Joška, koji se nika-

da nije ženio ni zaljubio, posle Đenđi, kupuje stotinu jutara močvarne zemlje u blizini Toronta. Njegovo novo, usamljeničko zanimanje u početku je delovalo jalovo. Sekao je drvo i prodavao ga. Kada je nestalo drveta - vadio je močvarnu zemlju koja jebilabogatahumusom. "Moja ideja sa humusom se pokazala veoma unosnom. Uskoro sam postao najveći kanadski snabdevač humusom. Povrće je naprosto bujalo ova zemlja je vodila poreklo od uginulih trava što je mnogo kvalitetnije od trulog drveta". Jezero se počelo pokazivati kao nusprodukt. Pošto je posao sa humusom cvetao, nabavio je bagere i radnike i godišnje vadio i prodavao oko tri četvrtine jutra zemlje. Podzemne vode su übrzo punile nastalo korito - i obližnju rečicu. Pojavile su se i ribe. Iznenađen, čika Joškaje odlučio da pripomogne prirodi. Počeojeoblikovatijezero. Poluostrvo i tri mala ostrva je ostavio - izgradio most i krstio ga "Most Ijubavi". POSLE SVEGA VENČANJE SA ĐENĐIKOM 1989. Prolaznici su krstili jezero: "Džozef lejk". govorili su. tako je nastalo ime. spontano. Izrastao je biser među šumovitim obalama. Stvoren za rekreaciju. "Pade mi na pamet jednog dana da ozvaničim ovo jezero. Podneo sam molbu Ministarstvu. Godine 1985. jezero je zvanično otvoreno, u prisustvu zvanica i dvojice kanadskih ministara. Ucrtano je u mape-" Cika Joška je, međutim. bio sam. Posle svega. na poziv starih drugova iz Sombora. došao je na proslavu godišnjice mature godine 1989. Pomalo tužan. Za sobom je u Kanadi ostavio jezero i motele vredne milione dolara ako uopšte postoji cena za jezero. Ipak. nije imao sa kim da podeli radost stvaranja. "Kada sam silazio sa voza, stoji moj stari školski drug. Pored njega, niko drugi nego moja Đenđi! Nakon svih tih godina, kao da se ništa nije promenilo. Mi smo se venčali godine 1989." Čika Joška se tako na svoje jezero vratio sa jedinom osobom koju je tamo želeoda vidi. "Eto, tako je moje jezero doživelo srećne trenutke", priča čika Joška dok već pomalo izbledelim očima posmatra isečke iz kanadskih novina na čijim stranama je bio čest gost. ♦

GLAS NARODA

Pitali smo Smederevce o tome šta misle o inteligenciji, izgledu I seksipilu trojice slavnih fudbalera, a kasnije poznatih trenera

DOSADAŠNJI REZULTATI U „GLASU NARODA” Žene 1. 139 2. Verica Bradić 137 3. Dara Bubamara 134 4. Biljana Vilimon 133 5. Ceca Ražnatović 130 6. Bošković 129 7. 127 8. Mirjana Bobić 124 9. D. Mirković 124 10. Biljana Ristić 123 H.Lepaßrena 120 12. Milica Pašič 120 13. JelenaTinska 117 14. Snežana Babić 115 15. Nataša Gaćeša 115 16. Maja Gojović 113 17. Branka Katić 112 18. Ana Sofrenović 111 19. Duška Jovanić 108 20. Jasna Šekarić 107 21. Neda Arnerić 105 22. Nina Mudrinič 103 23. Tamara Raonič 101 24. Leontina 100 25. Vesna Zmijanac 97 26. Aleksandra Ivošev 95 27. A. Janković 94 28. Jelena Karleuša 87 29. Milica Milša 80 30. Margit Savović 80 31. Danica Maksimović 78 32. Vesna Pešić 76 33. Danica Drašković 74 34. N. Popović-Perišić 74 35. Aneta Farago 68 36. S. Đukić-Dejanović 60 37. Ruška Jakić 59 35. Violeta Papić 48 36. Gorica Gajević 28

Muškarci I.SlobodanSantrač 145 2. Nikola Kojo 127 3. Miljan Miljanić 127 4. Dragutin Topić 127 5. Željko Šašić 118 6. Predrag Danilović 117 7. Miroslav Hić 116 8. Vujadin Boškov 115 9. Dejan Savićević 113 10. D. Bjelogrlić 112 11. 112 12. Vanja Bulić 107 13. Dejan Tomašević 105 14. Saša Đorđević 103 15. Zoran Đinđić 103 16.1. Todorovićdr Igi 103 17. DeskoStanojević 100 18. V. Koštunica 98 19. Mihalj Kertes 98 20. Vuk Drašković 96 21. Agošton Andraš 96 22. M. Dačević Dača 95 23. Vlade Divac 87 24. Bogdan Tirnanić 86 25: Voja Nedeljković 86 . 26. Pal Šandor 86 27. Zoran Kalezić 84 28. Aleksandar Tijanić 83 29. Nebojša Čović 83 30. M. I. Minimaks 75 31. Ivan Gavrilović 67 32. Zoran Pejić 63 33. Dejan Pantelić 60 34. S. Milošević 59 35. Šaban Šaulić 55 36. N. Knežević Knez 55 37. Gagi Đogani 55 32. Vojislav Sešelj 47 33. D. Hadži-Antić 40

SLOBODAN SANTRAC

MILJAN MILJANIĆ

VUJADIN BOŠKOV

SOMBORSKA LJUBAVNA PRIČA

14.4.1997. Svet

Važnoll! Konkurs zafotoreportere iz cele zemlje i daljeie otvoren Redakcija jetakođe raspisala konkurs za dopisnike iz Kosovske Mitrovice, Prištine, Kraljeva i Kikinde Stalniradniodnos Tel: 021-363-472