Svet

PITANJE NEDELJE

RATKO KRSMANOVIĆ predsednik Jugoslovenskog odbora SK-PJ Separatisti izgubili važan oslonac! Ideju o nezavisnom Kosovu nose kao politički program različiti politički subjekti sa pozornice albanskog secesionističkog nacionalnog korpusa. Među sobom se razlikuju u taktici ostvarivahja te ideje, ali su u strateškom cilju prilično saglasni, a to je otcepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije i stvaranje Velike Albanije. Nema sumnje da je važan podsticajni faktor albanskom separatizmu na Kosovu bila Albanija, bez obzira na stvarno stanje nacionalnih i Ijudskih prava na Kosovu i karakter dosadašnje vlasti u Albaniji. Bunt građana Albanije koji je proizveo opšti društveni haos učinio je ovu zemlju potpuno nestabilnom državom, socijalno i nacionalno podeljenom sa neizvesnim krajnjim ishodom. Albanski separatistički pokret na Kosovu je događajima u Albaniji izgubio važan oslonac u borbi za svoje ciljeve. Na socijalno-ekonomskom planu, Albanija u sadašnjem stanju, za većinu građana albanske narodnosti na Kosovu, nije inspirativan i prihvatljiv okvir, a na individualno-psihološkom planu ideja o ujedinjenju nije privlačna zbog eventualnog proširenja građanskog rata i haosa i na ovo područje. Zbog toga se deo albanskih separatista orijentiše prema ne baš nepoznatoj ideji o Kosovu kao trećoj federalnoj jedinici u okviru Savezne Republike Jugoslavije, što bi trebalo biti samo prelazno rešenje do krajnjih ambicija. Aktuelni događaji bi mogli biti podsticajni za mobilizaciju i povezivanje preplašenih i podeljenih snaga na Kosmetu koje rešavanje životnih pitanja vide na principima ravnopravnosti građana i u okviru Savezne Republike Jugoslavije.

Dr KONSTANTIN OBRADOVIC, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Priče o "inostranim cenfrima moći" su - besmislica! Dog’ađaji u Albaniji nemaju neposredne veze sa Kosovom. već su autonomni. Od toga kako se bude ppstavila nova albanska vlada prema zahtevima kosovskih Albanaca. zavisiće i njihovo pona.šanje. Treba pričekati da prođe određeno vreme i videćemo šta će se desiti. S obzirom na izjave. čini mi se Demaćija, da je u Albaniji sve poćelo od inostranih centara moći, dobijam ntisak da su kosovski Albanci smatrali da imaju značajnu podršku od Berišine ekipe i \ lade i da. prema tome. nisu zadovoljni što je on uzdrnian.Ta priča o inostranim centrima moći je besmislica. To je ista logika kojom se rukovodila vlast ovde: čim se nešto događa što im ne odgovara. to je satanižacija osmišljena od strane svetskih moćnika. Ja otuda zaključujem da ih je Beriša podržavao. i da su sada zbunjeni. Može se pretposta\ iti da će svoje zahteve posta\ Ijati i u zavisnosti kako se situacija bude tamo odvijala.

NOVAK PRIBIĆEVIĆ, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador SFRJ u Tirani od 1986 - 1990. Više če uticati па Albance u Makedoniji! Događaji u Albaniji. sasvim sigumo. ostavljaju trag na javnost na Kosovu. možda čak direktnije na albanski živalj u Makedoniji. Ja lično mislim da bi to. verovatno. trebalo da moti\ iše alban>ke prvake na Kosovu u prilog dijaloga o rešavanju problema Kosova. Vi znate da oni. inaće, ponavljaju svoju spremnost za razgovore. i da. zapravo. manjka inicijativa od strane vlasti u Srbiji da se krene putem pregovora. Da li će sve ovo što se desilo na jugu. odnosno u Albaniji. uticati na posta\ Ijanje budućih ričesnika u pregovonma; teško je unapred sasvim decidirano reći. ali mislim da će. ipak. biti veća spreranost za pol stizanje konsenzttsa. To znaći da će biti nešto mekša pozicija kosovskih Albanaca. jer to je prirodno i logično. Nafavno. ja isto tako mislim da je nemoguće oćekivati da poćnu ozbiljni razgovori dok se u praksi i dalje primenjuje masovna represija prema albanskom većinskom stanovnišlvu na Kosovu. Mislim da je bilan ušlo\ da >e to prekine da bi se. uopšte. moglo ozbiljno razgovarati.

Dr DRAGOUUB MIĆUNOVIĆ predsednik Demokratskog centra Srpska strana ne treba ntnogo da se raduje!

Te.ško je prognozirati. Biće onih koji će smatrati da sada treba fadikalizovati stav. ali se ja nadam da će biti i onih realistični jih koji će shvatiti da pozivanje na secesiju i stvaranje još jedne albanske države nije realno u trenutku kada Evropa i svet ima grdne brige šta će da radi s ovom jednom albanskom državom. Međutim, ovi događaji u Albaniji trebalo bi da übrzaju potrebu za dijalogom ovde, za realnijim pristupom i Srba i Albanaca. Srpska strana ne treba da bude previše zadovoljna ovim što se odigrava u Albaniji. budući da je to jedan neprijatan virus i pokazuje kako neke stvari. kada se otmu iz ruke i ako ne fiinkcionišu institucije, može da ima vrlo opasne oblike. S druge strane. mislim da je ovo pouka i za najekstremnije predstavnike separatizma da. jednostavno. to sa stvaranjem nekih novih država u ovom trenutku neće ići lako, da se mora po.štovati odluka međunarodne zajednice i. na kraju. teritorijalni integritet Jugoslavije i Srbije. koji nije nikad dovođen u pitanje ni od jedne organizacije. da se uzme kao jedna realnost. Dakle. neophodno je da im se da autonomija, da tamo zažive normalne institucije i lokalne vfasti, i parlament kosovski. i škole. univerziteti. i televizije i novine. i sve one stvari koje su normalne za jedan demokratski život, a na drugoj strani sigumo da se shvati da sad stvaranje no\ ih država ili otcepljenje od Jugoslavije ne dolazi u obzir. Ako se sa takvim realizmOm sretnemo već u Njujorku početkom aprila. kada će u organizaciji Karnegi fondacije biti održan srpsko-albanski susret, mogli bismo očekivati napredak u razgovorima. Onda bi oko sadržaja kosovske autonomije mogao da se vodi ozbiljan i koristan dijalog.

Dr PREDRAG SIMIĆ, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Kosovski Albanci postaiu giavni nosioci albanskog pdkreta! Dosadašnja vlast u Albaniji bila je neposredno povezana sa političkim krugo\ ima na Kosovu. Još 1992. kada je Demokratska stranka Sali Beriše došla na vlast, bilo je glasova da su oni imali finansijsku podršku sa Kosova. kao i da je jedan broj kosovskih Alabanaca neposredno učestvovao u predizbornoj kampanji. S druge strane. Beri.ša je jedini priznao Kosovo-republiku. L' Tirani postoji i ambasada Kosova republike. Lideri kosovskih Albanaca bih su redovni Berišini gosti. a dali su mu podršku i na prošlim izborima u Albaniji. Otuda su. izmedu ostalog. događaji u Albaniji ozbiljan udarac za kosovske Albance. Njima predstoji preispitivanje nacionalne strategije. Za početak aprila zakazani su ražgovori u Njujorku.gde će ići dosta sveta sa Kosova i Srbije. I to će biti prilika za procenu situacije i rangiranje narednih događaja. Čini mi se da može da se dogodi da albanski pokret na Kosovu preuzme ulogu fokusa albanske nacionalne politike. budući da se u anarhičnoj situaciji u Albaniji ne vidi rukovodstvo koje bi moglo da objedini Albance. koje sti najnoviji dogadaji polarizo\ali. Treba sačekati Njujork i videti kako će se pojedini lideri sa Kosova ponašati. Budući da nemaju više uporište u Tirani. Albanci na Kosovu igraće mnogo neposredniju ulogu i verovatno će nastojati da budu direktni nosioci albanskog pokreta. Ima psnova tezi da će ih Amerikanci u tome podizati. ako se uzme u obzir da su kospvski Albanci poluga organižovanog albanskog pokrelii u SAD. gde ih. po nekim procenama. ima <S().()()0. kao i u Svedskoj. Nemačkoj. Francuskoj i nekim drugim evropskim zemljama. izuze\ Italije. gde ima više Albanaca iz AJbanije nego sa Kosova. U Americi oni uliču na najmanje dva kongresmena. a imaju i dosla dobru komunikaciju sa drugim ameriekim i evropskim političarima. .

»твновосп-1« : w;. У ороЈу од 9. апрнла Ввјга Чукић и Ивана Михић: 5' DpJsAr Д : ЈзЛ'££ Г ■■ / ГТј/, .Ж i'* ШшшТомисјив Кћраћорђевић поново са породицом: j£ 7 ј мНМММ Оевалдо Риос ш »Касашзре« <£ i : Р££Ж£ Ко се разводи иа естрад« - Мира Косовка: »Риблја чорбжс И® 7£К£'£?Љ Михајло Свшшр, градовачелиик Новог Садв ■а-z-; ] ZlćJlOj У Случај Милована Бркића: £££'?/.•:£££ ј.;.ШШ

8

14.4.1997. Svet