Svet

MAUZER

Većina boraca se oseća prevarenima! Uskoro je opet MOGUĆ RAT!

Razgovarao: Stojadin Knežević

LJUBIŠA SAVIĆ MAUZER, legendarni vođa Specijalne brigade VRS "Panleri”, lider DS Bijeljine eliskluzivno za ”Sve!” priča o trenutnom stanju u Republic! Srpskoj, profitershom lobiju moćnika na čelu sa MomclldmKrajišnikom,ralnim ulogama generala Mladića i Željka Ražnatovića Arkana te tvrdi:

rlo teško je razgovarati sa Ljubišom Savićem Mauzerom, legendarnim komandantom Specijalne brigade VRS ?anteri” iz Bijeljine, liderom Demokratske stranke Bijeljina, opozicionim poslanikom u Skupštini Republike Srpske, a ne steci utisak da razgovarafe sa covekom koji se male čega i male koga plaši, koji sme reći javno sve ono što neki drugi upuceni ii našu nesvakidašnju stvarnost smeju reci samo pri-

jateljima, u poverenju, najradije u Setiri oka. Roden 1958. godine u Bijeljini, kao jedno od dvoje dece oca Đorđa, oženjen i sam otac dva sina, po zanimanju socijalni radnik, zagovornik poštovanja srpske tradicije, vere, porodice i braka. Cvrsto opredeljen da ostane "narodski ćovek” koji ne želi da menja prijatelje iz detinjstva, übeden da je kval'rtet života negde u nekoj ina nekoj sredini. Još 1990. godine, nakon čuvenog mitinga dr Jovana Raškovića u Drva/u, posvefio se svom nacionalnom radu. Zajedno sa svojim prijateljima ukljućuje se u rad SDS-a, koja u lo vreme predstavlja pokret srpskog naroda, ponosi setim periodom romantizma i entuzijazma kada su se svi odricali svoje privatnosti i izgarali u političkoj borbi u lokainom parlamentu sa politićkim proth/nicima, pre svega Strankom demokratske akcije, U svemu tome su ga zatekli procesi koji su dolazili i koji se na 10 kainom nivou i da se htelo nisu mog-11 zaustaviti, stigao je rat. ♦ Vi stejedan od ključnih aktera tzv, "Bijeljinskih dogadanja”. Recite nam kako su Srbi uspeli još 2.4.1992. godine da Bijeljinu stave

pod svoju kontrolu. Koja je uloga u svemu tome Željka Ražnatovića Arkana i šta se bitno događa posle oslobadanja Bijeljine? Sobziromdasmomiveomabrzo raščistili s lim da JNA ne može štititi interese srpskog naroda, mi se nismo ni uzdali u njih. Narod smo organizovaii i po jednom drugom osnovu, tada se to zvalo "paravojno organizovanje” iako se postavlja veliko pitanje da li je to tako i ko je u suštini paravojska imajuci u vidu realni legitimitet JNA (Slovenija otcepljena, rat u Hrvatskoj Kd.). Svako onaj ko misli da je sve to sto se dogodilo tada u Bijeljini, bilo dirigovano iz nekog centra, u velikoj je zabludi. Sve je bilo spontano, a Zeljko Ražnatović Arkan je nakon završetka rata u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, cim se rat preneo u Bosnu, stigao kao i mnogi drugi srpski dobrovoljci. Njegov doprinos je bio vidljiviji, jer je bio organizovan u jednu manju, ali kompaktnu vojnu jedinicu.

Nakon oslobođenja Bijeljine, negde sredinom aprila, Skupština tadašnje SAO Semberije i Majevice me n e

postavlja za njenog komandanta : a daje mi nalog da u

■njenom okviru formiram jednu ofanzivnu, interventnu jedinicu. Tako je nastala Srpska naoionalna garda, pod tim imenom, zbog dogovora na Lisabonskoj konferenciji kojim je bilo predvideno da se u okviru svake nacije formiraju nacionalne garde. Kasnije pojavom VRS naša jedinica je integrisana u njen sastav I pod njenom komandom provela je ostatak rata. ♦ Šta nam možete reći o komandnom kadru VRS, generalu Ratku Mladiću i sistemu nagradivanja? Od poćetka rata bio sam u stalnom sukobu sa komandnim kadrom VRS, iz prostog razloga što su oni bill limitirani svojim iskustvom iz JNAI kao oficiri partijske vojske teško su prihvatali novine koje smo mi unosili, i nove komponente u načinu organizovanja. Medutim, taj sukob i svi nesporazumi proizašli iz njega vremenom su prevazilaženi, pre svega zbog ratnog učinka jedinice kojom sam ja komandovao, te je došlo do naše svojevrsne amnestije i kraj rata smo doćekali u koreklnim odnosima. Koliko je mentalni sklop generate Mladića 'kriv”, da tako kažem, za nje-

govu i za sudbinu srpskog naroda, metafizicko je pitanje i trebace istorijska distanca i dublja analiza strucnih Ijudi da bi se dao neki ozbiljniji sud. Cinjenica je da smo sve vreme rata u Republic! Srpskoj imali dualizam vlasti, vojnu i civilnu, iz čijeg antagonizma je proizašla ogromna šteta i na lokalnom

i na republičkom nivou. To što se dogadalo na republičkom nivou, a krije se od javnosti, verovatno će u skorijoj budućnosti izaći na svetlo dana, jerjeneshvatljivo da je moglo pasti onoliko teritorija, za onako kratko vreme, a da tu ni-

je bilo nekog mešetarenja, Nesumnjivo je da je general Mladicsvo-

jim autoritetom držao nekakvu disciplinu u vojsci, naravno akosamo tadisciplina nije bila sama sebi cilj. Trenutno stanje u vojsci je katastrofaln o .

Mislim da je i

smenom oficira one ratne garniture i dolaskom ove takođe ratne, ali iz drugog i trećeg plana, vojska puno izgubila. Mi u suštini, zasad, uopste ne mamo vojsku već jednu konfuznu masu koja se, koliko čujem, i dalje finansira iz SRJ, tako da je sultinska nepoznanica ko komanduje tom vojskom. ♦ Možete li nam red nešto vise o ratu koji je iza nas i može li ponovo doći do oružanih sukoba? Ozbiljni ljudi jol nisu seli i podvukli crtu ispod ovog rata, verovatno zato sto on još uvek nije zavrben. Osim okvirnog dela Dejtonskog sporazuma, nemamo ništa što bi dale jasniju viziju skorije budućnosti. Stoga o ratu tek treba da sednu i razgovaraju: isforioari, filozofi, psiholozi, pa da se podvube erta i vidi kakav je rat bio i šta je doneo, jer što reče jedan moj prijatelj: "Nas problem je što nismo prošli bistiiište”. Jebeš rat u kome nisi mogao streljati ratnog profilers dezertera, u kome ja kao komandant nisam imao instrumente da borca kaznim ili nagradim, jer je sve bilo na dobrovoljačko-volonterskoj osnovi. 0

Dvom ratu nije gotovo ništa rečeno, a većina učesnika se oseća pre/arenim, a ovo Dodručie ie toliko

politick! porozno da u svakom trenutku može doci do novog rata. ♦ Možemo li se nadati da će tihi poiitički, uslovno rečeno, sukob izmedu prsdsednika Republike Srpske dr Biljane Plavšić i člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske mr Momčila Krajišnika doneti neku boiju situaeiju? Taj sukob nije uopste tih, on je glasan do vriska. Jednostavno gospođu Plavšić su na sastanku Predsedništva SDS-a i državnih funkeionera, na sednici od sini mi se, 12. marta 1997. godine, blago rečeno razviastili u stvari smenili. Sada su svi intstrumenti vlasti van njene modi, a njena uloga se svodi na pobasnu • protokolarnu. Biljana Plavsic je u ovom trenutku jedna irelevantna politička snaga. Druga je stvar što je ona jedina iskra nade da be biti bolje, da be biti pravde, da be se iskoreniti kriminal... Narod sve to shvata i vidi, ali nije poiitjbki organizovan, nema kritibne mase svesti da joj moze dati organizovanu politibku podrlku. ♦ Ko onda, uopste, vlada Republikom Srpskom?

Republikom Srpskom viada nekolicina moćnika, oficijelni predstavnik te gape je gospodin MofnSlo Krajisnik, koji po ustavu RS i po Dejtonskom sporazumu nije institucionalno odgovoran nikom u RS, Međutim, takav način vladanja i ponašanja je svojstven gospodinu Krajišniku, koji je i u onom delu bitisanja RS do Dejtona iako je bio formalnopravno samo predsednik Skupštinetako funkdonisao. : Pored Krajisnika, ima jedan covek ”6ije ime ne smeju da pominju”, koji takode viada a iskljucen je iz svih oblasti javnog i poi'rtickog t života, te stoga, takode, nikom nije odgovoran. Znači, odgovor bi bio: Republikom Srpskom vladaju ljudi koji nisu nikom odgovorni i za koje ne oostoie nikakvi instrument! kor> troie.

♦ Postoji li mogubnost da se "kroz institueije sistema”, Skupltinu, na primer, utiče na brzo i demokratsko rešavanje problems koje ste pomenuli? Mi u RS imamo na vlasti jedan totalitaran, jednopartijski sitem i tune može biti govora o nezavisnim institueijama kroz koje se nešto može übiniti na demokratski nabin. Eklatantan je primer pravosuđa, koje bi tre balo biti depolitizovano a nama u stvarnosti nijedan sudija ne može biti imenovan ako nema saglasnost od SDS-a; prema tome, sudije postavlja jedna partija. Isti slubaj je i sa policijom, pa šef državne bezbednosti je poslanik SDS-a, bak nam ni erkva nije nezavisna, jer u Skupltini imamo sveštenika koji je takođe poslanik SDS-a. Nema te odluke, bilo politicks, sudske ili ne znam veb kakve, koju jedan teiefonski poziv sa Pala ne može osporiti i staviti ad akta. Jedini kvalitet koji imamo u Skupltini su direktni tele vizijski prenosi zasedanja kad se nama iz opozieije jedino pruža šansa da javno kažemo ono o bemuse govori u tajnosti i to je nab preostali metod borbe, ne bi li polako formirali svest

da nešto ne treba take, kako se radi i da može drugačije. Dali ste čuli za pokret ”Slobodna Srbija” koji je na sebe preuzeo odgovornost za nedavno podmetanje eksploziva u novosadskom Sudu i šta misiite o takvom načinu vođenja političke borbe? To su sitna mesetarenja, iz nekog politićkog poiusveta i predstavijaju pojavu novih oblika političke borbe u našoj svakodnevid iako je takav cbikvodenja političke borbe već poznat odranije. Nije ni čudo što se u Srbiji vraćaju terorizmu, jer je ova vlast u Srbiji i došla pre 50 godina terorizmom. Vec znamo iz istorije da su komunisti terorizam, kao metod pol'rtičke borbe, primenjivali do Drugog svetskog rata a takav naan polk ticke borbe staino je prisutan u; Spaniji, Irskoj, islamskim zemljamaitd... Naš zemljak, komunista Fadii Jahić Španac übio ie ministra Draškovića izvlade Kraijevine jugosiavije. ♦ Ima 11 pojava u RS na koje biste posebno skrenuli pažnju? Mene izuzetno zabrinjava broj samoubistava u RS, to je svojevrstan fenomen kojim se niko u ovoj drzavi ne bavi, fenomen koji je uveliko uzeo mafia. U stanju izvesne rezignaeije duha ljudi dižu ruku na sebe, jer je na sceni opšta besmislenost, u ljudima je übijena nada koju niko nigde ne vidi, (Mivali smo svi da se rat završi, trpeli smo zbog toga i lopovluke i profitere. Međutim, kada je rat završen, ljudi su ušli u jedno stanje depresije, osećaju se ocbačenim, iskorišćenim. Doksuoni ratovaii, mnogi pojedinci su zgrtali ogromna bogatstva; sad kad treba prehraniti porodice, omogućiti elementarne uslove za život, mnogi nemaju ni krov nad glavom, Šezdeset posto stanovništva RS je pomereno sa svog ognjišta, ogromni su to lomovi u porodid i na personalnom planu, kod pojedinaoa, u pogledu struke, zaposlenja id... U toj opštoj degradaeiji ličnosti ljudi posežu za samoubistvima i to je mnogo gore nego to što se dogada po Srbiji, tolika rezignaeija i takva bezperspektivnost je najgore stanje u koje može dod jedan narod. $

S^št

7. JDI 1997.

rm