Svet

Hrvati, Srbi i Muslimani osumnjičeni za ratne zločine u haškom zatvoru igraju zajedno basket i šale se!

JOVAN BASIC, vgledni novosodski advokat ktga su kat branioca pred* Medunartdnim fribunalom xa ratne xltcine v Hagu angaxtvali Draxen Erdemović i Slavkt Dtkmantvić, javnosfi ptxnat i kat advtkat Btrislava (tlica tsudentg xa mtnslrutzni xlocin gad (utoikom aorodicow Smiliaim, xa "Svet" wlia o tone kcko live 'haški nbiiaši 1 ' i ttkriva!

Razgovarala: Jelena Bačić

ov a n Bab i ć , novosadski advo kat, u poslednje vreme je na udaru

medija, kako pisanih tako i elektronskih, Gospodina Babića su angažovaii kao branioca, optuženi za ratne zločine, Dražen Erdemović i Slavko Dokmanović. U svakodnevnim predmetima Jovan Babić je branilac mnogih koji su optuženi za prvostepena übistva i teške krađe. Da podsetimo čitaoce; gospodin Babić je po službenoj d_užnosti branilac Borislava Čolića, kome je izrečena smrtna kazna za übistvo tročlane porodice Smiljanić iz Futoga, Ipak, ovih dana se u žiži javnosti ime gospodina Jovana Babića pominje najviše u vezi sa optuženima za ratne zločine i Haškim sudom. Upravo je Haški sud, koji je gospodin Babić bio u prilici da poseti nekoliko puta, bio i tema našeg razgovora. - Kakav je bio Vaš prvi susret sa Haškim sudom i kako ste ga Vi profesionalno doživeli? Odlazak u Hag mi je bio sasvim neizvestan. Nisam znao šta će me tamo dočekati, ali moram da kažem da je od samog početka taj susret bio vrlo korektan i kooperativan od strane službi tog Suda, tako da su oni tu moju neizvesnost u startu razbili. Posebno mi je neizvesnost otklonjena posle posete zatvoru u Hagu kada sam video pod kojim se uslovima taj pritvor odvija i rekao bih da je to jedna vrlo respektivna institucija koju ja u našoj zemiji nisam imao prilike da vidim. To je automatizovana, kompjuterizovana, kadrovski osposobljena institucija. Ponašanje osobija prema pritvorenicimaje vrlo korektno. U Haškom zatvoru postoji obavezan zdravstveni i psihološki nadzor. Čak je psiholog u tom zatvoru jedan Jugosloven koji živi i radi u Amsterdamu. Posle toga sve one radnje koje su sledile u odbrani moga branjenika bile su iakše. No, ja sam u hodu morao da Tivatam” i pravila suda, i medunarodnog prava, i anglosaksonskog prava i prava zapadnih zemalja, i da obnavljam mnoge stvari iz našeg prava. Pravila suda su jedan spoj angio-saksonskog i evropskog prava sa upućivanjem na jugoslovensko pravo. Naravno,

kasnije kada sam, kako kažu, "useo” u predmet, i kada sam uspostavio sve odnose, od suda, tu-ži-laštva, sekretarijata, tada sam već hodao po jednom poznatijem terenu. Ja sam već imao iskustva, jer sam se sa Erdemovićem sretao na tom sudu već godinu dana, i to sudenje priveo uspešno kraju u prvostepenom postupku. Nadam se da će i drugostepeni postupak biti uspešan. Moram da kažem da se sud u tom predmetu prvenstveno rukovodio konkretnom Erdemovićevom odgovornošču, mada se jedan deo odnosio na opštu političku i vojnu situaciju. Što se tide odnosa suda prema optuženom i odnosa suda prema odbrani, to je jedan propisan, ali vrlo korektan odnos. Naravno, takav je odnos i prema drugoj strani, čak mislim da je odbrana ovde bila i u nekoj prednosti u odnosu na tužilačku stranu. S obzirom da je moj branjenik saradivao sa tužilaštvom, ti kontakti su bill vrlo precizni i korektnir tako su oni i

dali neki rezultat u odiuci suda. - Ko su sudije Haškog suda? Sudije bira generalna Skupština UN na predlog Saveta bezbednosti. To je postupak koji zahteva oštre kriterijume. Sudije Haškog suda biraju se iz najviših sudskih instanci zemalja koje su se kandidovale za izbor sudija. To su ljudi koji su, po pravilu, u svojim zemljama sudije vrhovnih sudova, to su ljudi koji imaju jedno bogato iskustvo, ljudi visokih moralnih kvaiiteta. Te sudije nastoje da se prvo raščisti činjenično stanje, onda i data presuda bude pravična u odnosu na

težinu dela. ' -Dalisu Vam se Vaši klijenti, Erdemović, i sada Dokmanović, nekada žalili na uslove u Haškom zatvoru? Režim u pritvoru je vrlo precizan, ali u svojim pravilima i izuzetno human. Svako od pritvorenika ima svoju sobu, u toj sobi može da se bavi određenim aktivnostima: mogu da čilaju, pišu, slikaju, čak mogu i sebi da pripremaju nešto za jelo. Higijena je izvanredna. Erdemović za godinu dana nije imao nijednu primedbu na odnos osoblja zatvora prema njemu. Naprotiv, on je imao tu sreću da je,

dok je bio u zatvoru, operisan. On je u zatvor došao sa vrlo ozbiljnim povredama, nad njim je uspešno izvršena jedna ozbiljna operacija i on je danas praktično zdrav čovek. Psiha mu se još uvek leči, ali on može biti zahvalan tom sudu što je uopšte doveden u jedno takvo stanje da može da mu se sudi, Imao sam nedavno susret i sa Dokmanovićem; i on je rekao da je odnos osoblja prema njemu apsolutno korektan. On se svaki dan javlja porodici telefonom, razgovara sa njima. -Da li su posetedozvoljene? Posete su dozvoljene uz odobrenje suda. Pitanje je samo uslova pod kojima porodica može da dobije vize, ali i tu sud pomaže da se viza dobije. Te ■: posete, naravno, ne \ mogu biti česte, jer je \ Hag daleko, ali su ; ipak moguce. - Dali se : pritvorenici sreću, i da li kontaktiraju i i kako se ponašaju oni koji su osuđeni za ratne zločine od strane Srba, od strane Hrvatai Muslimana kada se sretnu? Jedno vreme se niko nije susretao. Međutim, imaju šansi da se međusobno susreću tamo gde sud oceni da to može biti korisno za održavanje njihove zdravstvene i psihološke konstitucije. Pitanje je da li oni žele da se sretnu, jer su deia za koja

terete tako teška da bi se pričom o njima samo opterećivali. Verovatno su ti susreti korisni ukoliko se pažnja skrene na nešto drugo. Po pravilu, to je sport. Oni zajedno igraju basket, sale se... - Znači, život u okviru Haškog zatvorskog kruga se normalno odvija? Život teče. Polako se tu stvara neka veza, otvara se put ka nekim vezama. Ako mogu optuženi za takva dela među sobom da stvaraju veze, onda valjda mogu i narodi, Tu ima neke simbolike. - Šta mislite o presudi

Dušanu Tadiću? Ja sam Tadića i pratio i nisam. Ja uvek moram da podržim onoga ko ga brani. Kolega Vulin kaže da nema dovoljno dokaza. Ja ne bih govorio o visini kazne. Ja uvek govorim o tome da li je neko kriv ili nije. Podržavam kolegu Vulina i hoću da mu verujem da za sada nema dokaza o njegovoj krivici. Ako je kriv, onda je pitanje kazne sasvim drugo pitanje. - Šta mislite da li će Haški sud prikupiti dovoljno dokaza kada je u pitanju Slavko Dokmanović? Iz razgovora kojesam ja vodio sa Dokmanovićem i iz nekih drugih razgovora uveren sam da tužilac nema valjanih dokaza za njegovu krivicu. Međutim, tužilac je obavezan da te dokaze odbrani, predoči i da se odbrana o tim dokazima izjasni. Ja prikupljam dokaze da Dokmanović u kritično vreme uopšte nije bio u Vukovaru, da nije imao nadležnost koja mu se pripisuje u optužnici i da nema konkretne veze sa zločinom koji mu se pripisuje. Ako budem u timu odbrane, kao što sam za sada, ja mislim da ćemo gospodin Fila i ja to i dokazati. -Gospodine Babiću, po Vašem mišljenju, da li će Haški sud zaživeti? Da se vratimo malo unazad. Prvi sud za ratne zločine osnovan je posie Prvog svetskog rata, Prvi optuženi koji je trebalo da bude i prvi osuđenik bio je nemački car Vilhelm. Zemlja u koju je Vilhelm otišao jebila Holandija. Holandija nije izručila Vilhelma na suđenje koje je trebalo da se održi u Nemačkoj, u Lajpcigu. Prema tome, od 860 optuženih koji su se nalazili na listi nemačkih zločina, privedeno je sudu svega dvanaest: šestoro je osuđeno, a šestoro oslo-bođeno krivice. Prvi sud je imao takav rezultat. Nirberški proces, i svi procesi posle njega, imali su značajnije rezultate. Profesor Vojin Dabić misli da Haški sud neće zaživeti i da je to sud kratkog veka. Ja mislim drugačije, Mislim da se taj sud sve više organizuje, sve vise se uslova obezbeđuje za taj sud. Svaki dan dobijam neka dokumenta od tog suda koja su dugoročna. Iz postupanja pred sudom i ponašanja pred sudom ja izvodim zaključak da kadrovski jača, da će se verovatno ponoviti izbor svih tih sudija jer njima uskoro ističe mandat, Smatram da če Haški sud biti sud dužeg veka. ♦

Swt

Zl. JUI 1997.

11