Svet
sets godine. Malo je taško tada nešto započinjati, all barem će bit! živ.” rekao je na kraju ispovest Dragan Janjid' Ponovno izricanje smrtne kazne Predragu Janjiću, branilac advokat Borivoje Borović je prokomentarisao na sledeći način: ”U ovom predmetu postojalo je mnogo toga što je ukaziva-10 na to da ne treba da se izrekne smrtna kazna, Pre svega, sud je odbio rekonstrukciju dogadaja na lieu mesta, gde bi pozvao sve učesnlke I gde bi se rasvetllla činjenica koju je odbrana osporavala da je okrivljeni mogao sa rastojanja na kome se nalazio pogoditi Lukovića i naneti mu smrtonosne povrede. Velika ditema u ovakvim postupcima se javlja i po pitanju da 11 veštacima MUP-a Srbije treba dozvoliti da vrše balistička veštadenja u predkrivičnom postupku ukoliko Je oštećeni pripadnik MUP-a. Oni tada imaju razloga da budu pristrasni ill prikriju neku odlučnu činjenicu, kao na primer da je policajac mogao pogoditi policajca. Na lieu mesta je ispaijeno stotinak hitaca što je navelo odbranu da u tom pravcu razmišlja, Sudija Cvetković je obrazlažući smrtnu kaznu naveo da je poštovao nalaze i mišljenje komisije veštaka. Čini se da je to rekao same zbog javnosti, jer je komisija utvrdila da duševni razvoj Janjića odgovara mladem punoletnom lieu prema kojem se i ne može izreći smrtna kazna. Prema tome, ako se poštuje nalaz koji je citirao sam sudija, onda je neosnovano njegovo obrazloženje. Nadalje, komisija veštaka neuropsihijatara je promenila ranip nalaz što je odbrana već ranije isticala i potvrdila da je red o osobi koja ima grižu savesti, koja je sklona kajanju i kojoj oružje i sukobi nisu sredstvo za razrešenje svih konfiikata. Jednostavno, red je o emodonalno nezreloj lidnosti koja je tog dana bila u strahu. Janpd nije pokuiao da übije policajce koji su ga opkolili, nije dljao u pokojnog Lukovida. Naprotiv, pokušao je samoubistvo. Sve su to okolnosti koje iskljuduju direktan umišljaj na strani optuženog, pa samim tim i smrtnu kaznu. Smatram da de ovog puta Vrhovni sud postupiti krajnje korektno. Prvi put je ukinuo presudu iz nekih formalnih razloga, Pošto su se pojavile nove okolnosti na glavnom pretresu mislim da de ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudenje nekom drugom sudiji, Bilo bi veoma nemoralno da osoba koja možda i nije pogodila pokojnog Lukovida, bude osudena na smrtnu kaznu”. ♦
Invazija škorpija u centru Beograda!
General Ždanove pored „domaćih” vrsta insekata, od nedavno je dobilo i prinovu - škorpije
Piše: Jelena M. Ranković
erovali ili ne, u centru Beograda ima škor-
pija! Po Vujaklijinom leksikonu škorpija je zglavkar sličan raku, srodan sa paukom čiji je übod veoma opasan. Figurativno predstavlja ženu zla i pogana jezika! Tragomvestidpšlismo u Ulicu generala Ždanova 21. Krenuli smp od stana u prizemlju. Po reakeiji stanara i po tome kako su gledali, kada smo ih upitali za škorpije, trebalo je da odustanemo, Prvi sprat posle niza uvreda, dobismo još i konstataeiju da je novinarski poziv smešan. Nezadovoljni nepronalaskom škorpije radoznalost nas odvodi u dvorište iza ove zgrade, Zapravo, ovo dvorište se nalazi između Ulica Proleterskih brigada i General Ždanove. Nema mirisa mora, sunca koje nikad ne zalazi i udara tamtama, ali, zamislite, ima ■ škorpija! Zapušteno dvorište, punobujnevegetacijeikamenja za skrivanje. Idealno mesto za italijanske škorpije koje mogu da izrastu i do šest centimetara, Posle naše "pustolovine" po zgradi saznajemo da vest o škorpijama nije ništa novo. Izgleda da su stanari iz Ulice Proleterskih brigada imali vise problema sa ovim otrovnim zglavkarima, jer smo od njih i čuli'priču. GOSPOĐA RUŽA; "IMA IH RAZNIH, OD 4 PA DO 6 cm!" Gospođa Ruža koja stanuje u prizemlju nimalo iznenađena što je pitamo za škorpije kaže: "Nije to ništa novo. Ja živim ovde već trideset godina. Bilo ihjeitada, a ima ih još uvek. Mada moram da priznam da nisam videla nijednu od proleća. Ne znam šta će to da bude, jer nekada je strašno koliko ih ima. Prava najezda. Meni sve to ne smeta toliko, jer nikad se nisam plašila. Nisam ni obraćala pažnju na njih. Znam da rnoze da übode čoveka, ali valjda što se
ne plašim, nisam ni razmišljala o tome. Ja nisam čula dajebilo koga iz komšiluka ujela. A nisu one baš male. Ima ih ođ četiri pa i do šest centimetara. Crne su boje. Kada je bila najezda, kupila sam ’kinesku kredu’ i stavljala sam je svuda. Nalazila sam ih puno ispred vrataitouginuieod krede. Zamislite, nalazila sam ih i po kadi." Niko ne zna kako su se škorpije u ovom dvorištu u strogom centra Beograda našle. Možda je ovo tema kojom bi mogli da se pozabave zoolozi ili bi tu trebalo da organizuju praksu studentima biologije. Za sada stanari samo pret-
postavljaju da su ovi gosti stigli kamionom koji je nekad davno odvozio đubre iz dvorišta. S obzirom da nam je gospoda Ruža rekla da ih ima već tridesetak godina, možemo zaključiti da je škorpijama ovo dvorište idealno za razmnožavanje i opstanak. U pitanju su italijanske škorpije i njihov übod kod čoveka izaziva otok i satima jake bolove, aii, na svu sreću, nije smrtonosan. Razgovaraii smo i sa mladićem koji je, izgleda, bio najhrabriji. 'To je bilo otprilike pre petnaestak godina kada sam ja prvi put ispred svoje zgrade video škorpije. Još kao
klinci igralismo seutom dvorištu. Jednom smo iskopali veliku rupu, otišli smo kući i kada smo sutradan došli, imali smo šta da vidimo. Na naše veliko iznenađenje urupi su biiedveškorpije. Prvu sam uhvatio pre četiri godine. Sve je krenulo tako što je devojka mog druga studirala biologiju. Imali su neki predmet za koji su morali da skupljaju razne insekte i da prave insektarijum. Palo mi je na pamet da pokušam da ulovim škorpiju. Hvatao sam ih pincetom i stavljao u plastičnu kutijicu zafilm. Neke sam doskora čuvao osušene. Poslednju sam uhvatio pre nedelju dana. Dao sam je jed-
nom drugu i valjda je još uvekživa." Ako niste dovoljno hrabri i vešti kao ovaj mladić, savetujemo vam da ne pokušavate da ih ulovite, jer zapamtite: "Škorpija übada kada je uznemirena. Aktivne su uglavnom noću, dok se danju skrivaju i ukopavaju ispod kamenja. Ja sam ih hvatao i danju i noću. Kada sam to radio noću, pored pincete nosio sam i baterijsku lampu", kaže nam ovaj iskusni lovac.
ISEiKLI DRVO u DVORIŠT7J JER SU PREKO NiEGA ULAZILE U STANOVE! Od Predragasmo saznaliiovu'priču:"Preneko- liko godina moral! smo da isečemo drvo u dvorištu, jer su se škorpije penjale i ulaziie u stanove. To je bilo strašno, nalazili smo ih svuda. Penjaie su se i na jedan zid gde im je valjda bilo leglo. U tom dvorištu ne igra se vise niko. U moje vreme kada sam ja bio mladi, mi smo čistili to dvorište, a današnje kiince to ne interesuje. Organizovano je čak i neko trovanje tih škorpija. Trenutno ih u stanovima ne-
ma, ali dole u đvorištu mogu se naći." Sudeči po pričama ovih stanara, škorpija imaiOvih dana moglo se čuti i da je na Zelenom vencu u jednom stanu pronađeno puno slepih miševa, ito vrste koja ranije nije postojala kod nas. Zato nemojte biti isključivi. Vremena se menjaju. Zavirite malo u svoja dvorišta, parkove i podrume, možda ćete pronaći nešto neobično. Samo hrabro...N#-
KAO IZ HIČKOKA: Dvorište u General Ždanovoj koje vrvi od škorpija
GOSPOĐA RUŽA: „Nalazila sam ih i u kadi”.
22
21. JUL 1997.
Svet