Svet
KIVANIS KLUB, ČIJI SAM ČLAN, NIJE PREDVORJE MASONERIJE!
PREDRAG GOJKOVIĆ CUNE, legenda ovdašnje muzičke scene, nedavno je koneertom u ”Sava centru” proslavio pola veka pevanja, a u razgovoruza ”Svet” otkrio je nekedosada malo poznate pojedinosti: /'
Гtо g a I javljao Ш nekistrah, 0 ali sam ga brzo otklanjao јег sam r znao da pripaV dam ovom na\ rodu i ovoj % državi ma Џ. kako on I|к bio poliШ t i č k i Ш opre-
Razgovarao: Saša M. Miloševič
edavno održani koncert Cuneta Gojkovića nije ostao zapamćen samoposvoje- vrsnoj spektakularnosti, već i po tome što su se kao glavni organizatori ove jubilarne manifestacije pojavili Vlada Srbije i Ministarstvo za kulturu Srbije, Upravo ta činjenica bila'je dovoljna da mnoge Cunetove kolege taj angažman visokih političkih instanci okarakterišu kao Cunetov veliki minus u karijeri ”jer je dozvolio da mu se u sve ono što je do sada postigao uraeša politika”. Osim toga, kod mnogih Cunetovih generacijskih kolega proradila je i sujeta, jer ”eto i oni bi organizovali takav koncert samo da su imali zaleđinu kao Cune...” ”Naše društvo je svih pedeset godina zastupalo stav da morate da pripadate nekome da biste uspeli u životu i karijeri. Možda se i u meni zbog
S obzirom da sam tom istom narodu pevao, zaslužio sam da mi on to i vrati na neki način, bilo kroz ovu ili onu stranku, da rai vrati kroz Srbiju, kroz moju zemlju za koju sam vezan i koju sam predstavljao u njenoj dijaspori i u svetu koji je nije poznavao. Ja sam je, na neki način, otkrivao, Smatram, a mislim da bi tako trebalo da misle i sve moje kolege, da je normalno za jednog umetnika koji peva pedeset godina da ima svu pažnju od svoje države, od svoje Vlade i Mnistarstva za kulturu, bez obzira koja je stranka vladajuča. ♦ Vremena kad ste nekome morali da pripadate u ime sopstvenog prosperiteta, po svemu sudeči, još uvek nisu prošla. Da li Vi danas pripadate nekome? Zasigurno je da i danas morate nekome da se priklonite, ali ja ne pripadam nikome. Stvarno ne pripadam nikome! ♦ Tvrdite da ste uspeli u pevačkoj karijeri, a da pri tome čak ni u Titovo vreme niste
bili član Saveza Komunista Jugoslavije? Naravno. Mene je narod od momenta kada sam se pojavio uočio i jeđnostavno me je čuvao takvog. Mene je narod voleo, pratio i čuvao 50 godina! I tada se o meni pisalo sve i svašta, da li pripadam nekome ili ne, da li sam prijatelj ili neprijatelj i da li sam pođ levim ili desnim uticajima. Narod je sve to sklonio na jednu stranu jer se vrlo brzo uverio da to nije tačno. ♦ Ipak, s ponosom ste pevali ”najvećem jugoslovensкош sinu”! Slušajte, ja sam svojevremeno pevao Titu jer sam bio u toj grupi pevača i nisam mogao da ćutim. Prvo, ne bi bilo u redu da ćutim kad sam već Д tu, јег ako sam tu a ne 5 ''S-. želim da pevam, \ t ipzašto sam or.da uopšte tu? Zato sam i ja tada pevao ”Druže Tito, mi ti se kunemo” i ”Ide Tito preko Romanije” jer mi smo narod koji glorifikuje ličnosti. Mada, nismo iraali veliki broj takvih pa se nikome više nije pevalo osim ”Njemu”, ♦ Sta ste konkretno od Tita dobili na poklon? Od Tita sam dobio aplauze, odabrana pića i imao sam tu čast da ponekad popušim njegove cigarete. ♦ Znaći, pušili ste Titov tompus? Ne, nisam pušio tompus, Već cigarete na kojima je pisalo "Jugoslavija” i koje su se specijalno pravile za Tita. To je stvarno bio kvalitetan duvan i dok je Tito pušio cigarete, pušio sam i ja. Kada je IшК I P re šao na cigare, ja bih uz njego™ dozvolu iz’Tozovac ie шшу odbio da dođe па binu jer nije ШШ hteo da peva Cunetovu pesmu na Cunetovom koncertu!” vadio svoje cigarete i zapalio. ♦ Niste se "ogrebali” za stan, auto, kao što su to radile neke vaše kolege koje su imale tu ćast da pevaju Titu? Ne, nisam dobio ni stan ni kola. Ako sam dvadeset puta pevao Titu, ja sam deset puta dobio honorar, a deset puta samo aplauz. ♦ Da li ste pevali današnjem predsedniku SRJ, gospodinu Slobodanu Milošcviću? Našem današnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću
pevao sam samo dva puta. Prvi put na Konjičkim igrama u Požarevcu, kadaje gospodin Milošević bio predsednik gradskog komiteta Partije, a drugi put pre tri godine, kadaje Bogoljub Karić slavio svoj rođendan pa je gospodinpredsednik bio prisutan. ♦ Šta ste dobili od predsednika Miloševića? Nikada ništa sem aplauza! Cak ni honorar! ♦ Da li pripadate nekoj od današnjih aktuelnih ili vladajućih partija? Ne! Ja nikada nisam bio ni u jednoj partiji, niti sam to sada! Ja nikada nikom neću pripadati sem samom sebi i svojoj umetnosti. Ako ta moja umetnost glprifikuje i veliča moj narod,jaćunataj načinondapripadati i njemu. Ф Po prićama, koje sam ćuo ovih dana, niste baš ni Vi u potpunosti neutralni. Naime, kruži prića u nekim medijskim krugovima da ste ćlan "Kivanis kluba” koji se, opet po istim prićama, osim humanitarnog rada bavi i ”prodajom uticaja svojih članova” i predstavlja "predvorje jugoslovenske masonerije”. Kratko rečeno, okarakterisani ste kao potencijalni mason. Presvega, "Kivanis klub” nije nikakvo predvorje svega onoga što ste spomenuli. To je stvarno klub koji je baziran na humanitarnoj pomoći i rođen je početkom ovog veka u Americi, a na jeziku Indijanaca to znači "pomoć na komunalnoj bazi”. Recimo, u svetu "Kivanis klub” deluje po sledećem principu. Uzmimo za primer jeđnu ulicu u kojoj postoji starija osoba koja iz zđravstvenih i finansijskih razloga ne može đa se brine o sebi. Onda njegovi članovi, sa tog područja kome pripada ulica, brinu o toj osobi. Naravno, ne daju pare iz svog džepa već se organizuju humanitarne akcije, pa se onda sredstva ste Čena tim putem koriste za pomoć toj osobi. Mi u Jugoslaviji sm'o "Kivanis klub” prilagodili našem mentali- „ tetu. Uprkos tome što se tu * nalaze neke ličnosti koje pfipađaju raznim političkim partijama, mi smo apolitični i akonfesionalni. Nas ne interesuje ni vera ni nacija jer nam je glavni imperativ- clete. Svakog četvrtog oktobra, kada je Dan deteta, mi u "Hajatu” priređujemo veliku humanitarnu
pnredbu, koju smma i televizija, Sa tim programom izlazimo u svet, da pokažemo da ”Kivanis klub” i u usloviraa anatemisane Srbije i Jugoslavije može da funkcioniše. ♦ Cuo sam da su, pored Vas, članovi kluba i poznatiTVrežiserJovan Ristić Rica i čuveni muzikolog Niko”Od Tita sam dobiiao aplauze. odabrana pića i speciialne ciaarete - ”Jugoslavija”, a od Miloševića- nikada ništa sem aplauza! Čak ni honorar!” laßackov.Akojesve to tačno što ste mi ispričali i ako klub već ima toliko poznatih ličnosti, zbog čega se o svemu tome malo priča i zašto se o tome do sada nije pisalo? Zbog čega tolika enigma? 0 svemu tome malo se zna iz prostog razloga što se klubaštvo i klubarenje kod nas uvek pođvodi pod političku konotaeiju. Iz tog razloga pravi klubovi, koji imaju poštene i iskrene namere, ne nailaze na razumevanje, Osim toga klubašenje u titoističkom, a i u posttitoističkom periodu je bilo zabranjeno.
♦ Vi mu dođete nešto kao ”Rotarijanci”... Ne, ni nalik "Rotarijancima", ni nalik masonima ni nalik "Lajensima”... Mi ne ličimo ni na jedan od nabrojanih klubova! ♦ Koji su uslovi za ulazak u ”Kivanis klub”? Javas prepomčim kao svog prijatelja, vi dođete, vidite da li vam se sviđa taj rad, ostanete ili odete! Među poznatira ličnostima danas je mnogo onih koji svoju popularnost potkrepljuju pričama o homoseksualnosti, prihvatajuči to sve više kao modni trend. Da li je toga bi-10 i u Vaše vreme? U moje vreme sve takve priče su bile više od sramote. Cak se o !ome mnogo nije ni znalo niti se pričalo. Nekako su Ijudi bili normalni. Svi oni koji su izlazili iz kodeksa normalnog bili su na neki način obeleženi. U to vreme ni novine nisuotome pisalejer je tada i vaša branša, da me pogrešno ne shvatite, imala više morala. Tada se nije bila bitka za tiraž. A ondašu došlavremena kada su se pojavili novinari koji su kazali ”žrtvujemo ženu i decu za dobar naslov”. Ondaje taj dobar naslov pravio tiraže, a onda se počelo pisati sve i svašta. Novinari su uvek bili nužno zlo! Sportistu mogu da izvižde, pevača takođe, ali vas ne možemo da fzbegnemo, ♦ Na Vašem solističkom koncertu među gostima na podijumu nije se pojavio Vaš pobratim Predrag Zivkovič Tozovac, sa kojim ste ostvarili izuzetno kvalitetnu saradnju. Zbog čega Vam se desio taj "propust”? Ja sam zvao Tozovca da mi buđe gost, ali on nije hteo da prihvati da na Cunetovom koncertu otpeva Cunetovu pesmu i da sa Cunetom u duetu peva Cunetove pesme. On je hteo da za tu priliku lično iskomponuje nešto novo i da to otpeva, što u svakom slučaju ovakvoj vrsti i ovakvom karakteru manifestacije ne bi bilo primereno. Zato je odustao. ♦ Možda se naljutio? Ja mislim da nije! ♦ Slušajuči Lepu Lukič kako na vašem koncertu peva antologijsku pesmu ”Bisenija, kčeri najmilija” nikako nisam raogao da shvatira zbog čega je drastično otišla u krajnost snimajuči pesmu ”Šta ja mala da radim po sudu”! Kada pričamo o slučaju Lepe Lukić moramo razmotriti da 11 se radi o "preživljavanju”, o tome da se pošto-poto ostane na sceni ili se radi isključivo o muzičkom eksperimentu. ♦
GODINE LJUBAVI: Cune sa supmgom
15. MART 1999.
15