Svet

RUMUNI-UBICE SELE SE IZ ISTOČNE SRBIJE U ŠUMADIJU!

Piše: Nebojša Radišić

travični zločini rumunskih nadničara, koji često ne biraju sredstva da đođudoderiza, \dše ne potresaju samo istočnu Srbiju, vcć i njen centralni deo. Najnoviji slučaj zbio se u pitomom Pomoravlju, u selu Batinei, par kilometara udaljenom od Cuprije.Tuje dvadesetogodišnji Rumun Florijan Aurel u četvrtak, 25. februara, na začuđujuće svirep.način übio šezdesetčetvorogodišnju staricu Cvetu Marjanović, a posle detaljne premetačine njenogdoma ukrao lovačku pušku, zlatne priveske, sat i automobil marke "golf’j nakon čega je pod "punim gasom” pobegao iz sela. Nespretan i začuđujuće nepromišljen, ulivaćen je već sutradan, u selu Guberevcu kod seoske kafane. ”Taj Rumun je iskoristio

priliku kada sam bio ođsutan od kuće, Baš tog dana sam otišao da preuzmem novi traktor sa carine u Vojvodini, a moja žena je ostala sama kod kuće. Florijan je došao u naše domaćinstvo osam dana рге toga i nije izgledao kao neki loš momak, Znao je dagovori nemački, francuski i engleski, pričao je da hoće da radi, da je školovan, ali i da je nesrećne sudbine jer su mu otac i majka stradali u saobraćajnoj nesreći, dok mu je deda bio alkoholićar. Poverovali smo mu, pa smo ga i primili da nam pomaže. Pogodili smo se'da mu damo stan i hranu, i još 100 maraka mesečno priđe. Tfebala nam je radna snaga, đeca su nam u Svajcarskoj, tamo rade, a mi smo ovđe ostali sami”, priča Mihajlo Marjanović, muž pokojne Cvete. ”Otišao sam da dovezem traktor, ne sluteći ništa. Kada sam se sutradan izjutra vratio u Cupriju, tu me je sačekao unuk ženine sestre. Samo mi je rekao: ’Nije dobro kod tebe, uđi u kola’, Poslušao sam ga, seo

sam u kola, a on je ćutao. Ja više nisam mogao da izdržim, hteo sam da znam šta se dogodilo. 'Rumun je tukao tvoju ženu, mnogo ju je tukao... Više nije živa...’ rekao je na kraju. Kada smo stigli u selo, zatekao sam puno dvorište policije. Ona je, sirotica, ležala na podu u kuhinji, sve je bilo krvavo.” Napadač je staroj Cveti naneo teške powede. Iskoristio je priliku kada gaje ona, posle mtiže krava'i završetka ostalih poslova, ugostila. Skuvala mu je kafu, sipala mu i čašu kisele vode. Kada se okrenula ka sudoperi, on joj je prišao sa leđa i nožem je

rasekao od usta pa do vrata. Pošto se Cveta očigledno branila, on je nastavio da je seče, I prsti su joj bili posečeni, jer je verovatno pokušala da uhvati nož. Florijan je žrtvu oborio na pod, udarao joj je glavu o pločice, a onda je dograbio i veliku oklagiju, i njome je dotukao. Kako se prctposlavlja, 'zločinac je tog dana popio veču količinu alkohola, najverovatnije da bi sebe “ohrabrio” dapočini ono što mu je palo na pamet. ”Njegova nesreća je”, kako kaže Mihajlo Marjanović, ”to što prilikom premetačine kuće, koju je obavio nakon übistva, nije uspeo da pronađe svojpasoš,

koji je Cveta tog popodneva premestila. Nije pronašao ni novac, pa je sa sobom odneo, pored oružja, malo zlata i automobil i dve nove kožne jakne. Zauzvrat, ostavio je svoju staru jaknu...” Übica Florijan Aurel se zaputio ka Kragujevcu, a posle skretanja sa autoputa i prolaska kroz ovaj grad, pošao je ka KraIjevu. Kod selaVitkovca naišao je na rupu.gde je pocepao gumu. Na svoju nesreću, u kolima nije bilo rczervnog točka, pa je razbojnik ostao bez prevoza, Prenoćio je u obližnjoj šumi, da bi sledećeg jutra otišao do prvih kuća i zatražio pomoć. Ali, odgovara-

jućeg točka nigde nije bilo, a Fiorijan je u obližnjoj seoskoj kafani nastavio da pije. Razbesnelo ga je saznanje da automobil ne može da bude popravljen, a definitivno je postao sumnjivkadaje, umesto novcem, popijeno piče hteo da plati zlatnim narukvicama. Naj\ r eći ”kiks” je napravio kada se, poput najveće šeprtlje, zbunio i raspreo priču kako on u stvari nije lovac, kako se do tada predstavljao seljanima, već borac koji ide da raluje na Kosovo јег je čuo da se to “dobro plaća”. Tada su mu, prilično Ijuti, okupljeni Sumadinci ođuzeli pušku od koje se nije odvajao, Pokušao je dapobegne ukradenirn "golfom”, ali zbog h'ara nije mogao daleko. Vratio se u kafanu, seo za sto i zafražio da-pozovu policiju. Iste večeri je sve priznao istražnim organima. Cveta Marjanović je sahranjena na svoj.rođendan, 27. februara, $

SAHBANJENANA SOPSTVENi ROĐENDAN: Ćerka uMeneCvete objßšnjavakako |e Rumun nožem zakiao njenumajku

OSTALABEZ DOIVIACICE;KuĆa Marjanovića u selu Batinci

DANISREČE: Mihajlo i Cveta sa unukom

PREVLADANI BEZRAZLOŽNI STRAHOVI

Priča. ginfirsasijallc© Milice S. ic©|a d@rBeda¥K@ 5 rsi u sv®|@| 18. y©idirsl 5 rsije smela da - sama u sofeil

Odrasla sam u mimoj, srećnoj, relativno dobro situiranoj porodici. Kao jedinica, bila sam zaštićena od svakoga i od svačega; nije bilo ničega od onoga što, objektivno, spoljnim uticajima, često izaziva dečije traume. Međutim, još od najranijeg detinjstva bila sam vrlo povučena i plašljiva; što kažu, bojala sam se i sopstvene senke. Da spavam sama u sobi, pa još uz ugašeno svetlo - ni slučajno! Dobijala sam prave male histerične napade, ukoliko bih, noću, primetila da su me ostavili samu, makar i uz upaljeno svello. Roditelji su, u početku, mislili da su u pitanju samo faze u odrastanju, razmaženost, uobičajeni dečiji hirovi... sve dok se to nije produžilo i kroz osnovnu školu. Negđe u 5-6. razredu, odveli su me kod školskog psihijatra, koji je ustanovio'da se radi o dečtjim i pretpubertetskim fobijama i fiksacijama,i da će one, kroz puberlet, verovatno prestati. Nisu. Negde u mojoj 16. godini, već kao gimnazijalka, dobila sam svoju sobu;

kutak u kome učim i provodim slobodno vreme. Odlučila sam da spavam sama-u sobi. Nekima je to (pa i meni, sada) smešno, ali, ja sam zaista u toj sobi, noću, preživljavala stravične trenutke. Trzala sam se na svaki šum, na senku oblaka koji bi na trenutak prekrio mesec. Ukoliko bi mi noga, slučajno, izvirila izvan kreveta, brzo bih je sklupčala pod sebe, da me ~neko“ strašan ne zgrabi i ~nešto“ mi, još strašnije, učini. Od straha, u krevetu nisam smela ni da se okrenem, otkrijem ili pokrijem, prigušivala sam disanje da to ~nešto“ slučajno ne primeti da sam tu... Često sam i zoru dočekivala budna, a i kada bih usnula, bilo je to samo na mahove. Da bih koliko-toliko spavala (a konstantno sam dremala i bila dekoncentrisana na časovima), uveče sam, krišom od mojih, počela da uzimam najpre ~bensedine“, a potom i pilule za spavanje. Snovi su se pretvarali u košmare; dan isto tako, uz stalne glavobolje, malaksalost, dekoncentraciju... Počeli su i problemi sa želucem, neredo\me i bolne menstruacije. A onda je mama, ne mogavši više da gleda kako iz dana u dan kopnim, uzela stvar u svoje шке, Uvidevši da za moje fobije ne postoji racionalno objašnjenje, niti terapija i lek u savremenoj medicini, odlučila je da pokuša sa alternativom. Srećom (ili je u pitanju bio „prst sudbi-

ne“?), od jedne komšinice čula je za Danijelu, koja je već imala dosta uspeha u pomaganju Ijudima sa sličnim problemima. Zakazala je i otišla na razgovor. Ne znam o čemu su njih dve prilikom tog, prvog susreta razgovarale. Tek, mama se vratila kući sa nekom novom nadom i sjajem u očima. Ispričala mi je da je našla osobu za koju veruje da može da mi pomogne i zamolila me da na idući sastanak pođem i ja. Onako stalno umomu, bezvoljnu, malaksalu, večito pospariu i dremljivu, nije joj bilo potrebno da me moli; poslušala bih sve i svakoga, samo da me puste na miru, da u nekom ćošku kunjam u polusnu. Da ne zaboravim: mama je na susret sa Danijelom ponela i porodičnu fotografiju, na kojoj smo nas dve sa tatom, pošlo tati шје, u tom trenutku, želela da kaže šta je preduzela. Razgovor sa Danijelom protekao je tako „obično" i svakodnevno, kao ćaskanje uz kafu sa prijateljicama, da se detalja skoro i ne sećam. Pričale smo o svemu i svačemu; niočemu bitnom po mene i moje tegobe, čini mi se; Jedino se sećam da je Danijela, skoro sve vreme, pažljivo proučavala našu porodičnu fotografiju. Oprostile smo se kao najbolje pnjateljice, s tim što je Danijela zakazala mami-(samoj) naredni sastanak za nekoliko dana. A ja sam te noći, prvi put otkad znam za sebe, zaspala mirno, kao zakla-

na. I spavala - punih 10 sati. I probudila se sveža, čila, odmoma i - gladna, I tako, evo, već godinu dana. Nisam pitala mamu šta je bilo na trećem sastanku, niti šta joj je Danijela rekla. Iz njenog razgovora sa tatom, koji sam slučajno čula, naslućujem da se nešto, nekada da\mo, dogodilo u tatinoj porodici, što je, izgleda, mene ~stiglo“. Neću da insistiram na detaljnim objašnjenjima. Čemu? Hoću samo da poručim svima koji pate od strahova, fobija, kompleksa i sličnih nevolja za koje ne postoji racionalno objašnjenje, da se za pomoć obrate - Danijeii.

15. MART 1999.

К А К D О š: * D Д rma lilpazii Đanijelom Nikolić mogu se dobiti lefon ШШ ?ш ш ш тш