Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

А ијЕ

127

тове хаљине на пландовање. Кад овчар дође с водом, нађе овце

како се све запландиле, тј. скрдиле у гомилу. Тада је Св. Сава

благословио, да се више овце не штркљају, него, кад се заврући, да се сакупе, а говедара прокле да се говеда од тада

штркљају и разбегавају, па отишао даље. Кад устаде негостољу-

биви говедар, а оно нигде два говечета заједно, сва се по-

наособ разбегла. Од тада, па до данас говеда се од Ђурђева па до Петрова дана штркљају, а овце никад више.

У селу Бунушевцу, пола часа западно од Врања, домаћин имао другу жену. Од прве жене је имао сина, а и ова друга му је довела свога сина. Маћеха је волела сина, а мрзела пасторка. Ако се шило одело, она прво своме сину изради, а за пасторка што се нађе, нешто искрпљено и старо; ако је за јело, оно што је боље и слађе даје своме сину, а пасторку да шта било. Св. Сава, обилазећи народ, пролазио је неколико пута кроз ово село. Идући улицама, говорио је: „ко што чини, све себи“. (Овој жени се досади, што неколико пута пролази и ово понавља, те је ружила свештеника и говорила: „зашто он сваког дана пролази и говори једно исто, шта

ко чини све себи; откуда он зна, шта ко чини»“ Да би се опро-

"стила пасторка, умеси кравај, метне у њега отрова и да га па"сторку, да га поједе. Овај спусти кравеј у торбу и оде за овцама.

На молбу Св. Саве, Бог учини да не једе од овог отровног краваја, него остатке ранијег хлеба. У том наиђе на њега његов доведени брат, идући из дрва мртав гладан, и упита га, има ли хлеба, јер је много гладан. Овај му каза: „мајка ми је умесила кравај, али ја имадох другог хлеба, те га нисам појео“. Огладнели се суну у торбу и халапљиво поједе кравај,

а, кад се још напио воде, пао је одмах мртав. Од тога дана је

постала реч: „ко што чини све себи“, а ужари бунушевачки

на дан своје еснавске славе, о Св. Сави, уз друге приче о

своме патрону, понављају и ову. Ово је у таквој прилици

причао у истом селу Коста Илић, трговац онамошњи.

Пок. Аранђел Стојановић, парох ораовички, у Ср. Лесковачком, казивао ми је, да и у његовој парохији има доста прича о Св. Сави, нпр. — а) Једном је Св. Сава био у гостима код овчара и, како је онда наишао вук у овце, Св. Сава зграби кавал овчарев и удари вука у крста. Вук побегне, али отада постане слаб у задњем делу трупа. Да га, веле, није Св, Сава ударио у слабину и ослабио је, коња би вук носио на леђима, као

што данас носи овцу на плећима, јер је у плећкама остао јак као што је и био.

6) Научио Св. Сава ткаљу да не кида потку, него да повраћа чунак. Наишао на орача, како обилази њиву: пушти