Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

на и

ПРИ У НО ВАВА От 281

— А, то нећу! — оштро одговори овај тврдоглави керабан у гуњу.

— А што, брате, да нећеш:

— Није мом ђаку коса велика.

— Али је вашљив, Србине! Од гада му прићи не смем, — почех се ја већ љутити.

— Зар уши“ Шта то валиг2.... Еј, брајко мој! Зар зато дете да ошишамг — чисто смешећи ће Максим; — па настави: Имао сам оно (тј. уши) и ја, има цела моја „вамилија“, па вала Богу!....

— Ама не може то бити тако Ако ти ја морам учити ђака, не морам се нањ гадити, да хлеб у уста узети не могу,

· — готово увређено рекох му ја.

— Што не може бити!; Шта то вали, опет те ја питам; = Вали, те како вали!

— Јок! Не вали ништа! Она је живошшња његова: ујесши те неће, прећи на тебе неће, прећњ на ђаке неће! Нека, њему његова, мала!....

— Ама шта је теби данас! — готово завапих од бола. — Што, брате, тако говориш! Што да ти дете буде најгоре,

кад може бити као и остала деца“ Зар ти не видиш оне силне ваши и гњидег....

— Ништа то теби не смета! пресече ме: ивошиња је она његова, а она је белина (!) његова — срећа м „берићеш“! Да оно не треба, не би Бог ни стварао! — заврши Максим и — остаде жив.

После ових речи, место да заплачем, ја се насмејах,

— Иди, Максиме, иди! Кад ти знаш шта у закону има, а шта нема, а не знаш да је највећа срамота за човека, да на себи ваши има, онда се ја с тобом не могу више објашњавати. Олушај добро, што ћу ти рећи:

Докле год свога ђака не ошишаш и од гада у глави не очистиш, у школу га не шаљи, јер га примити нећу. То ти је моја прва и последња реч!

= Зар баш таког — рече и погледа ме Макса љутито.

— Тако, — што могох равнодушније рекох.

— Е, слушај и ти мене! Тужићу те, вала, да бих волове из јарма морао продати! А ако ти је и отац министар, тужићу и тебе и оца ти!....