Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БР. 9—10. - светлост ОНЕ

где год хоћете, а непрегледну раван јагодинску, коју покрива кукуруз и шшеница, гори сунце као и друга поља. Господин Д. Д. учитељ, рођени Јагодинац, уверава, да се за

његовога детињства усред лета Белица могла прећи само

преко мостова и на чамцу, а данас од 1-ог до 10 маја могли сте је прећи с камена на камен да не оквасите обуће свуда где год дођете, а до јуна она је кроз варош била сасвим пресушила! Онда је млело не само свих девет витлова на Раденковићевој воденици у Јагодини него и безброј воденица уз Белицу до самога Рековца и Каленића; а данас су све оне опустеле и цео Левач меље у парним млиновима с машинеријом из туђе земље. Џа и сама Раденковићева, воденица једва клацка с два три витла докле у лето и они не престану. (С тога се вредни и племенити г. Раденковић и

одлучио, да је затвори па да место ње подигне купало с бу-

нарском водом! У време оно (од 1867—1874), кад смо моји другови и ја учили гимназију и Учитељску Школу у Крагујевцу, у Лепеници су се усред лета давили војници при купању, који нису умели да пливају, и за све то време никад није изишла из свога корита; а данас и она лети готово пресушује, а кад дотекне она плави варош до Крста. 'И за сваку вам реку нашу, већу или мању, могу. причати оваке промене.

Ове године ме, у јуну месецу, одвео службени посао у београдску Посавину, и то у онај крај њен, с којега се сливају воде у Колубару. Олучај је хтео да сам и пре двадесет и четири године ишао истим путем и по истом послу. И, како сам се изненадио! Не познајем више онај шумовит крај и она рајска села! Све ми мирише на прљушу, блато, неопранштину, сиротињу и мизерију. Овета се истина намножило више, али је све кржљавије и сиротније. И сама им стока није онако крупна и стасита, а и немају је. Од лепе шуме липовачке и планине барајевске нема ни трага. Ове је или преорано или остала шумарица с огромним пањевима да сведочи о непромишљености и варварству данашњега нараштаја нашега у томе крају. Услед тога су пресушиле све

веће и мање реке и готово сви извори, и народ муку мучи.

за воду, и за себе и за стоку. И готово све се сада служи бунарском водом. Али ево невоље, где и ње нема свуда и нестаје је све више, Село Вранић броји на 600 пореских глава,