Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje
212 У (ИВ: ТИ ЈЕ 0 ИТ БР. 9.—10.
а нема бунара. ни код школе, и цело село носи воду за пиће са пола, три четврти и читав сат даљине, с оних бунара, где је још по мало има. А каква је и ту, кад се непрестано мути и црпе до дна, можете и сами знати. А за стоку и живину свака кућа у своме дворишту има по једну велику ископану Јаму, у коју се слива кишница, и на томе се смрдљивом блатишту поји сва стока све до друге кише! И вранићска река, која. долави од Липовице, сасвим је пресушила, да ни стока не може да нађе барицу једну, да се напоји колико толико лел"ом водом од оне жабокречине у закопинама. А воденица на њој, у којој је некад млело цело село, још стоји, да прича како је некад било.... Поп Илија у Лесковцу прича за њи-
"хову реку Бељаницу ово: „Ја сам запамтио, кад ова наша
речица Бељаница никад није изишла из свога корита и могли смо је прећи само онде где има ћуприје. А овде испод ове узвишице на којој је црква било је језеро, у које ником никад није пало на памет да загази. Ту је возио чамац и хватани су шаранчићи од 4—5 ока. А сад, ено је Бељаница пресушила; а кад дотекне, она оплави сву ову непрегледну раван те изгледа као море! А. где је било језеро, ту је сада моја купусара!!...“ Село Мислођин, последње у реду од Београда _ уза Саву, тера стоку три четврти сахата далеко, да је напоји на Колубари. А за пиће моле и зајме са бунара, где још по мало цури. А кад ови не даду, они се бију, отимају и ноћу краду вобду!... А вредни кмет једнога села у самој Колубари „рече ми ово: „Ово је још цвеће код нас, господине. Али што причају онамо за Посаво-Тамнаву, то је страхота. Онамо умиру људи од жеђи и стока им поскапа без воде. Има домова око којих нема ништа живо: ни кокошке, ни ћурке, ни гуске, ни певца да запева! Ове је мањкало!...“ Ја се онда сетих, да је лане и преко новина био вапај отуда за помоћ, који се свршивао овако: „Воде, воде нам дајте, а хлеба ћемо и сами набавити!“ И услед овога излазила је и једна комисија, која је имала да проучи то „водено питање“ у Посаво-Тамнави и да извиди како се народу може помоћи.
Џа зар нису ово знаци назадовања нашега и предзнаци још горег стања, у које можемо запасти, ако овако продужимо # -
Сад да се запитамо: како ће стајали ваше здравље и моја шросвеша у тим жедним крајевима“.
=