Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

820 светлост БР. 9.—10.

| 0 ___НАРОДНА ШАЛА:

Кад сам био у моје младо доба стар човек, а ја наумим да крадем крушака, пак сам онда ишао, ишао, док дођем до једне брескве, погледам ув ту јабуку, попењем се на трешњу те наберем пуна недра шљива. Ал етоти однекуд једнога младог старца, па почне викати и пеовати ме: „Силази доле с те оскоруше, док те није ђаво однео.“ Ја га станем молити: „Немој, чича, молим те да наберем мало ораха“. Но он се наљути и почне се пузати к мени уз дуд. Кад ја то видим, скочим с вишње и пуно крило лешника проспем. Он ти онда узме једну шибљику, штоно зову врљика, па ме почне тући, но ја сам се бранио, и тако ђаон на мене ђа ја под њега, ђа врљика о мене, ђа ја о врљику; најпосле ја се отмем и спучим бежати, а он онда зграби нешто бело као тане а округло као грабље, те се тим баци за мном и удари ме више колена у пету. Тада се и ја ражљутим као овца, окренем се и почнем му претити: „Но, но, чича, ако ти се само вратим, опет ћеш ти мене тући“. На то пркошење потрчи он опет за мном, но ја прикупим све своје јунаштво, и почнем бежати да га стигнем. И тако сам храбро бежао све преко некаквих клада, и бежећи прескочим гаће па раздерем пањ. Дођем на послетку под једну врбу, па кад погледам на тај грм а оно видим на липи једно гнездо пуно троје косића. Станем мислити, како бих их могао ухватити; сетим се лако, — зажмурим добро, да ме не виде, па се почнем пењати уз глог, кад ја у гнездо завирим, ал: два утекоше, а једног мал не ухвати. Ето ти, помислим, какве сам среће! — Па се одатле упутим, те дођем до једне баре, кад тамо а оно лети једно јато дивљих свиња, а ја се онда сетих, да имам код куће једну златну пушку, на којој су карика до карике све чистим рогозом увезане. Дођем с том пушком и видим исто јато дивљих патака, ја зажмурим и добро нанишаним — пуче пушка, паде гуска, ја ти онда узмем тог голуба, те донесем жени грлицу, а она узме тог чворка, те одмах скува кокош, па ми донесе печену препелицу, а ја ти се онако гладан примакнем те се сит нагрувам крџавог пасуља и најфинијег скроба.

1 „Српско Коло“ 1909, стр. 5—6 — Загреб. не ЕЕЕЕЕЕЕЕВЕЕЕКЕЕЕВЕ0Е0Н0606И ИЕ ____Штампарија „Доситије Обрадовић“ Одговорни уредник: Чика-ЈБубина уд. бр. 8. | Др. Св. М. Марковић

етар ера мфнотнбртвигинјемуе

апр Ија

денркике

соданивјдеетин смене истина оази пи

сувенире чљауријсвенисвини ари а еете

ринсетисненазвивииј