Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

ЗИДА = -____---- __ лос пе 5

се 0 школа | по. селима о Старој. „Србији нема. готово никакве. користи. Оно мало, читања, и рачунања, не може се у тешким околностима, никад употребити. И применити. Поред. учитеља, прека би потреба. била да се постављају и путнички

економи, који би на првом месту децу и младеж поучавали

у обрађивању земље и повртарству, па и домаћинству, где би свет учили свему кућевном „послу, као: готовљењу јела, „прављењу сапуна, свећа и свега осталог; затим главно из хигијене и дијететике. Пошто би било врло тешко и економе наћи, зашто се не позивају учитељи на феријалне: курсове да се у дотичним знањима усаврше, па да и у томе правцу оку_шају неоспорно најзначајнији рад“ Али. их зато треба бољенаградити, а сад како стоје и како су им плате ништавне (које често и по 6 месеци не приме, јер се њихов кредит на друго употреби!) изненађује ме што видим да нису пали у потпуну апатију, која би била равна смрти. Ми на овим културним пионерима најмање смемо штедети, ако не желимо: _од њих да створимо сенке од људи.

Нашем се народу у Турској може само тако стварно помоћи, ако што већи број чифчија постане својим газдом, „дакле да од бегова откупљују имање и то што пре, јер и тамо се цене имању јако дижу. Новац би требало позаимати из српских новчаних завода по Турској, и то да највећи интерес буде до 8 процената. Наша Управа Фондова даје по 6, а у Турској је новац много скупљи да би дужници и ову већу стопу као благодет осетили. Три милиона тек би за почетак довољно било, и то треба из ока из бока набавити, јер пошто се железнице и тамо пограде биће све доцкан... Што тод буде више сеоских самосталних газда и држава не примати више порезе. Ово је у Немачкој најтачније срачунато. и на пракси се показало као благотворно. Зато сад тамо и сама држава иде на руку парчетању великих спахилука. Овај поступак прихватила је и сама Аустрија, па гледа чак и у Босни да се остварује. За Турску би поглавито ово био. спасоносни правац да се поремећене финансије доведу у ред, јер од благостања појединачног тече се и државно благостање, а богме и углед пред јавним мишљењем Европе.

зри Ма паран невеменр врења прзегатај и умве

грај

а аа

ба не