Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

854 _ Е НОВ ЊаАЛО 0 __БР. 1.—12.

„Светлост“ која се још од свога постанка уређује на слободној и независној основи, сматрала би за велики грех да преко овога истинитог писма пређе ћутке и не рекне реч две како у прилог оне стране која се жали тако и оне друге која је жалбу изазвала. Јер овакве ствари често наступају због наше уобичајене површности и недовољне обавештености.: То у толико више и пре што је „Светлост“ из најпоузданијег извора сазнала да г. Ћерамилац спада у онај ред наших учитеља — првих и најглавнијих просветних пионира који су свом душом и срцем предани послу коме су се посветили. Ствар прилично чудновата и размишљања до„стојна, да баш ти и такви просветни радници врло брзо доживе и искусе да се на њих управи студен сибирски ветар место да их греје благо мајско сунце нашега климата. Тај хладан сибирски ветар као по некој команди из високих просветних сфера без срца, душе и хришћанских осећања заопуца дувати преко младог и корисног шибља и тежи да гам из корена ишчупа и уништи ! На другој пак страни видимо сасвим друкчију слику. Онде и онамо, где стално расте и буја трње и остали непотребан и штетан коров, место немилостивога сибирско-просветног ветра лагано и тихо струји јужни ваздух који све више и више омогућава и потпомаже развитак штетнога трња и свакојаког корова!...

Учитељи наши, који с изузетним знањем и необичном вољом и преданошћу раде и потпомажу тек клијалу школску сигијењу могу се на прсте избројити. Они чине све што могу и умеју да потпомогну боље здравље својих ученика и да доживе да се приликом рекрутације од једне стотине младића не одбија по 40, 50, 60 и 70 као неспособних за одбрану отаџбине. И баш те и такве просветне раднике светле и ретке изузетке од ошштега правила у животу наше државе — свесно или несвесно шибати хладним сибирским ветром и чинити им неправду и штету не само да се не слаже с високим друштвеним и државним принципима него

1 Многа крупна и важна акта и факта министри у нашој земљи не читају (не допуштају им клубови!...) већ се ослањају на реферате „стручних“ референата, а ови се често управљају по рецепту: „Не прича баба како је сан снила него како је по њу (пли некога њеног) боље.“ Отуда и долаве многобројна неправедна и незаконита решења које Државни Савет на основи закона поништава.