Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БР, #19: а ВЕТЛОСТ : = 869

"Кад сам први пут полазио из Залфелда у Викерсдорф, беше славно, весело пролеће. Онажан, животворан ваздух подизао се изнад поља, ливаде су се шарениле од мноштва разноликог цвећа; у шуми одјекиваше тичје певање. У дворишту негдашњега господског дворца стајала, су, укрестивши мачеве, два снажна и гипка младића, на часу борења; близу њих други дечаци су скакали високо преко конопца, а. из долине долажаху девојчице с читавим руковетима цвећа, тито су их набрале, да би украсиле своје собе. Када сам последњи пут пошао у посету школи по истоме путу, висине беху покривене густим, сјајним, снежним огртачем; немо и узвишено стајаше шума, чија дрвета беху украшена милијардама ледених звездица, што се блистаху на сунцу. Са брежуљака, се спуштаху у долину на снежним лизгама дечаци и девојчице; вештији између њих скакаху са снежних узвишица; са клизаљке у селу равлегаху се гласови деце, која се клизаху на клизалицама. Увече месец осветљаваше небо, а у чистом зраку сијаху звезде, које овде изгледаху ближе к нама, него ма где на другом крају света. И ја се за све то време већах јадне деце великих градова, којима се пролеће јавља само као нека животиња, из далеких земаља, зауздапа у постриженим парковима и булеварима, а весела зима се претвара за њих у суре облаке, у кал и блато. Када ће наступити време, да сва наша деца расту и развијају се на свежем ваздуху, милована веселим сунцем, да се све њихове школе, које личе на тамнице, претворе најзад у слободне

школске задруге 6 руског П. М. Илић ; ка 1000 ИЗ ЦАРСТВА МРАКА

ЈА ЋУ ПОД ПЛОТ... — Прича о једној нечувеној матери —-д— 1 У једној малој вароши живљаше једна сирота удовица, по имену Санда. Једино наследство, које јој је од мужа остало, било је једно дете од 2 године, њен Дикан! „То светлост — 1909 24