Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje
БР. 11—19. ОВ ЛЕОЕОТ | 871
— Која моја жена г
— Џа она, коју ти будеш Уа6о.
— Зар ћу ја да узмем жену г
— Та оженићеш се де! И жена твоја ЊЕ да ме гледа. Ал' ја ћу да вежем камен за гушу, па ћу да скочим у најдубљи вир да се удавим!
— Немој!... јао!... — бризну Дикан у плач. — Нећу да, се женим Роа ми, само да ми се ти не удавиш. — И укопча матер за гушу да му се не би удавила, па је држи, докле год га сан опет не савлада. |
Доцније, кад је више разазнао, он је мање плакао, кад
му мати помене плот и вир, ал' јој је више обећавао да ће је чувати.
П
Санда је већином прала рубље и пеглала по туђим кућама и од тога издржавала себе и свога Дикана, који је свуд ишао ва њом и помагао јој простирати рубље, пунити пеглу жаром, просипати помије и остало. А кад већи у школу пође, увек је из школе свраћао да јој то исто помаже.
Том приликом госпођа, где Санда ради, као да знађаше да Санди треба помоћи у васпитавању њенога сина, па и она окупи Дикана:
— Видиш болан како ти се мајка мучи за тебе, а ти ћеш то све после да заборавиш кад се ожениш.
Дикан се насмеја што му помиње женидбу и погну главу застиђен.
= Не смеј се, не смеј се, но гледај ову твоју мајку, жако се мучи за тебе, па да водиш рачуна о њој кад по-станеш човек.
— А, неће он то, — додаје Санда. и цеди кошуљу, неће он мене да погледа кад се ожени. Скапаћу ја моја госпа под плотом. ба
— А... да нема суда!
— Какав суд, кад ја доспем да се судим са сином, "тешко мени!... — и гронуше јој сузе.
— Зашто тако Дикане мајку вређаш! — Завика госпођа, сажаљиво. — Шта ћеш ти радити доцније, кад још "сад "тако радиш: -
— Па шта Јо) ја радим! — брани се Дикан у чуду.
24%