Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 143

млада српска књижевност „свесно труди да упозна Србе управо са најновијом струјом руске књижевности“, вели: „нова српска књижевност, при свој ограничености својих размера, мал да се не одзива живље но све остале словенске књижевности скупа на најновија друштвена питања, и више се интересује за руску књижевност“ 1

ГЛАВА Х УТИЦАЈИ ЗАПАДНОГА СОЦИЈАЛИЗМА.

ИНТЕРНАЦИОНАЛА. —— КОМУНА. —– МАРКС. —— ЛАСАЛ.

Пре но што је дошао у Швајцарску, Марковић је мало знао о западном социјализму, и у колико је знао то је било преко руских писаца. У Швајцарској, која је тада била центар Интернационале, упознао се он са начелима западнога социјализма, нарочито са начелима Маркса и Ласала.

У то доба у српској јавности дошла су била на ред економска питања, и као никада дотле политичка економија је била цењена и рађена. Чаки у романтичарској Уједињеној Омладини Српској опажала се извесна тежња за претресање економских питања и за рад на материјалном унапређењу народа. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година на српском изилази неколико преведених политичких економија“ На економској науци, и то са социјалистичке тачке гледишта, најживље је радио Живојин Жујовић, руски ђак, чиновник министарства финансија, Прудоновац по убеђењима, али више кабинетски човек но јаван радник. Прудон, „социјалист

1 Стража, 1818, стр. 188—140.

2 Ј. Скерлић: Омладина и њена клоитсевноста, стр. 159—161.

8 Чед. Мијатовић: О државном газдинству или наука о финансијамиа, по Лоренцу Отајну и другима, Београд, 1869. Народна економија за свакога, од Рапеа, изишла је у два превода, Косте Јовановића (1872) и Ђорђа Поповића, (1872). Владимир Јовановић преводи Вилхелма Рошера Систем народне привреде (1872).