Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

144 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

малих сељака и малих грађана“, како га назива Енгелс, крајем шездесетих година био је на великом гласу. У добу око 1863 Прудон је за радничку демократију у Паризу био оно што је Луј Блан био 1848, и он је француској радничкој класи дао нов програм: узајамно потпомагање, кооперација у свима облицима, бесплатан кредит. Француски чланови Интернационале били су прудоновци, као готово сви главни чланови Комуне. Ма како да су Маркс и његови следбеници спорили Прудона, он је силно утицао на социјалистичке писце свога доба. Родбертус је од њега узео своју теорију ренте и дохотка без рада; Бакунин му дугује више од половине својих идеја. Прудон, који је толики глас уживао у радничкој демократији и европском социјализму, био је у то доба врло познат и много превођен код Срба, и може се рећи да се социјалистичка мисао код нас прво појавила у облику прудонизма.“ Али Светозар Марковић окреће социјалистичку мисао у Србији на другу страну, и доводи јеу везу са Интернационалом.

Интернационала, „међународно удружење које радници стављају на сусрет космополитској организацији капитала“, како вели Маркс, поникла је 1864. Почетак шездесетих година био је доба великог политичког и социјалнога врења готово у целом свету. У Француској, демократски покрет угушен после 1851, поново се јавља; у Немачкој, Ласал подиже на ноге велике масе радничке;

1 Раш Гоше: аафђојте ди зослапсте јтатсал5. Рата, 1901 р. 229. — Ниђеге Воџгећи : Ргошаћотп. Рала, 1901, р. 16—88.

2 Још 1866 Застава је донела Прудон о француској демокралаији, зввод из књиге Гез автостаљев аззеттетћех ефде реирге. Прудонова начела највише је ширио Живојин Жујовић. У Србији 1868, бр. 55—68, он је дао заокругљену студију: Прудон. „ивош % наука његова; у Србији за 1869 (бр. 43 зд.) изнео је по Прудону: Општа начела за реформу данка у сувременом друшлаву. Световиб, 1868, бр. 19—85, доноси Прудон ч његов осивота 1 доктрине, Србија, 1868, бр. 10—18, Народно образовање смашрано са стране политимко-економне. У Побраиимставу, 1870, чита се превод из Прудона О малмтусовцима.