Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 149

колико година практичнога рада и стеченога политичкога искуства, увидео да је немогуће у једној економски неразвијеној, земљорадничкој и још патриархалној земљи као што је Србија, ишта радити по једном писаном програму као што је био Интернационалин, који је Маркс створио искључиво за прилике и потребе индустријског пролетаријата у великим и економски развијеним земљама Западне Европе. Врло критички Марковић објашњавао је расцеп у Интернационали и узрок зашто се по Интернационалном програму ништа дубље не може радити у Србији. „Ја држим, писао је он у једном писму с краја 1873 или с почетка 1874, да поцепаност лежи много дубље у самој разлеци индустријалног развитка код разних народа. Ја држим да је програм Маркса, кога је усвојила Интернацијонала, у први мах једностран и неприменљив скоро за све друге народе осим Енглеске. По њему Интернацијонала ће у свим земљама бити у мањини и неке никад заузети „власт“. Према томе оправдана је тежња да се направи шири социјалистички програм... Интернационала мора ставити шири програм а не само „борбу пролетаријата са буржоазијом“, или ће се распасти и пропасти у својој домаћој кавзи“. Марковић је био у пуном праву, и стварност је потлуно доказала тачност његових погледа. Што се њега лично тицало, он је од 1873 напустио програм Интернационале, од Маркса се вратио Чернишевском, и започео рад у Србији са „ширим програмом“, тако широким да је изјс0цијализма неизбежно заишао у радикализам.

Марковић није био само проповедник Интернационале међу Србима, но и велики бранилац париске Комуне, и то у толикој мери да су противници прилепили њему и његовим пријатељима име „комунаца“ и „петролејаца“. Париска Комуна у ствари није била оно што се међу тадашњим социјалистима и у реакционарној буржоазији мислило: покушај пролетаријата за оснивање комунистичког друштва. То је у ствари био врло сложен, и економски