Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 15

Немачке пуштао таман толико колико је потребно да се одржава грађански рат у Француској, — сва та шарена „војска Реда“, са узвицима „живео краљ“, ушла је у савладан Париз. Тјер том приликом потпуно заслужује титулу „буржоаског Суле“, коју му је Маркс дао, и тада отпочиње једна од најсвирепијих и најстрашнијих репресалија које је историја новога доба забележила. Један од генерала „војске Реда“, генерал Мак-Махон, признаје да је том приликом пушкарано 15.900 људи, а стварно преко 30.000, тако да више није било места по гробљима, но су лешине бацане у Сену и у напуштене мајдане, Стрељани су не само људи који су ухваћени са пушком у руци но и старци, жене и деца, и деца од дванаест и десет година. Из читавих улица радничких квартова извођени су становници, сви без разлике пола и старости, и брисани митраљезима. Од 40.000 заробљеника које су судили војни судови, њих 25.000 послано је на заточење у колоније, тако да су читаве индустрије и занати у Паризу остали без радних руку. М, поред свега тога католички и монархистички посланици у Скупштини, нападали су владу што је била блага према усташима!

Европска реакција, сва без разлике, сложила се у мржњи и у моралном убијању сломљене Комуне. На против, напреднији духови, као Гарибалди, и социјалисти свију земаља, узели су је у одбрану и у прославу. Европски социјализам онога доба мислио је о Комуни оно што је Маркс писао: „Париз радника из 1871, Париз Комуне биће прослављан као претеча новог друштва. Успомене на његове мученике живеће као светилиште у великом срцу радничке класе. Истребитеље Комуне историја је већ приковала за срамни стуб, и све молитве њихових свештеника неће успети да их искупе од грехова“. Радници су, свуда где им је било слободно, чинили манифестације у част Комуне. У Пешти, због једне такве радничке манифе-

1 Та боттите де Рата. Ттадисћоп, ргбјасе еђ побез раз СћахЈев Гопечећ, Рала, 1901. р. 83.