Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

152 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

стације под црним заставама, отпочела је велика „велеиздајничка“ парница против радника.

Као и у целој Европи, тако и у Србији, јавно мнење у оцењивању Комуне поделило се у два табора. Реакционари су витлали црвеним бауком, блатом се бацали на Комуну и претили истребљивањем и домаћим „петролејцима“ и „Рошфоровићима“. Слободоумни елементи, један део напредних либерала и сви социјалисти, узимали су је у заштиту. Млада Србадија није у Комуни гледала само једну сталешку побуну против „бесних капиталиста“, но и изванредно важан експерименат светске демократије, „претечу универсалне републике“, манифестацију „узвишене мисли човечанског братства“. Светозар Милетић је у „Застави“ (1871, бр. 35) бранио идеал Комуне: „Није доста република реда, него и република рада ; није доста република права него и република шравде; није доста република слободе него и република општега благостања, република живоша“. Два главна песника српска, Јакшић и Змај, рекли су своју реч о Комуни. Јакшић је славио „лепотицу Комуну“,: а Змај је, у својој храброј песми На гробу стрељани комуниста, ожалио жртве, и то му реакционари у Србији никад нису заборавили.

Но главни адвокат Комуне у српској јавности био је Светозар Марковић. Раденик, покренут неколико недеља после њеног пада, често је доносио вести и чланке о њој, или адресе Интернационале или чланке из немачких социјалистичких листова, нарочито Уошззтаа-а. Марковић је у Раденику 187! написао неколико одважних и речитих чланака у одбрану Комуне: Погибија Париске Комуне, Комуна и“ Иншернационала, Бела Терор. Он је ту топло бранио побеђене на које су немилостиву хајку дигли „енглески богаташи, бриселски министри и депутирци (представници капиталиста), сви европски владари и сви живи маршали, ђенерали и остала

1 Ј. Скерлић: Ђура Јакшић жао сарадник „Враголана“, Одјек, 1906, бр. 79.