Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ А

велики преображај потребан је „дуги пут историјског развитка“. Он јасно види да је револуција ризичан, скуп и несигуран пут, да она значи раслиривање великих нада које се не могу остварити, да је она опијање речима од које стварност трезни, да „диктатура пролетаријата“, „цезаризам неколико стотина глава под црвеном капом“, по речима Е. Фурнијера, не воде; слободи и правди. У опште, разлаже он, „друштвене револуције остављају само почесне преображаје. То је закон друштвеног преображаја, и противно томе закону не могу социјалисти ништа радити“.“ „Ја не велим, објашњава он, да тиранију не треба обарати силом, само велим да ће се сваки такав преврат свршити ничим, ако маса није проникнута бар вером и надом да ће јој нови поредак донети добра. Дотле, по моме схватању сила се може употребити само на негацију, на обарање старога друштва, али организација новог друштва не може се остварити насиљем, против воље већине“. Између реакционара који хоће у назади консервативаца који хоће да одрже стање које постоји, са једне стране, и непомирљивих револуционара, који хоће своје начело као одлучна мањина насиљем да наметну своја мишљења већини, он је за средњи пут, мирну еволуцију, поступан напредак, убеђивање и задобивање већине путем политичке демократије, политичког завојевања власти и поступног извођења социјалних рефорама.

Његов политички рад има две стране: једну негативну, борбу против либералне странке, а другу позитивну, стварање радикалне странке, или, како је он 1874 називао, „народне партије“.

Социјализам око 1870 године био је непријатељски расположен према либерализму. У опште, старији социјалисти или су били равнодушни према политичким бор-

т Целокуита дела, 17, 86—87. 2 Целокуина дела, УМ, 44,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 12