Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 179

ријално осигуран, стављао изнад Енглеске, у којој је сељак изгубио земљу. И данас још има доста социјалиста који тврде да су политичке форме индифирентне, и као најбољу тактику сматрају ударати на блиске демократске странке. Тако су баварски социјалисти недавно правили изборне компромисе са клерикалима, тако је вођ ортодоксних марксиста у Француској Жил Гед не давно узвикнуо: „Шта мари, Вилхелм или Лубе, то јест, шта чини, република или монархија 2“.

И када је Марковић онако страсно устао против српских либерала, то није било зато што је из амбиције хтео да ствара нову странку, но стога што су тадашњи социјалисти сматрали за дужност да ископају што дубљи јаз између социјализма и либерализма. Он је изједначивао политички либерализам и политичку демократију са еекономским либерализмом, са познатим Јаг5562-јаште 1018562раззег старе економске школе. Он сматра да је демократија апсолутна присталица неограничене приватне својине, да улогу државе она своди на прикупљање порезе и одржавање реда, и да се противи економском напретку у смислу стварања великих газдинства. Специјално, против либерализма у Србији он је био и са чисто политичких разлога, са демократског гледишта. Он је сматрао да су либерали после 1868 дезертирали из логора слободе, називао их „бивша опозиција“, и када је 1869 добио глас из Србије да либерали пропадају узвикнуо је: „Е па нека падају! Нису ни ваљали. Ваљда ће уступити места другима бољима !“=

У том негативном делу свога политичкога рада Марковић је имао успеха, бар делимично у Србији. Либерална странка изгубила је ореолу слободњачке странке, странке поборнице слободе и напретка, и омладина, која је до 1868 листом била у њој, напустила је. Заставу сло-

1 Социјаливам или друшлавено питање. Рад, 1874, стр. 181—182.

2 Целокупна дела, УП. 96.