Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 183

— прво за то што народ тако хоће; друго за то: што су наше спољне околности такве, да се никаква друга форма државна не би трпела од стране суседа, од којих зависимо. Ови су разлози заиста значајни и монархија треба да постоји“. Али, за то је држао да сву снагу треба уложити на уништење бирократије.

1873 када је покретана Јавност, било је одлучено да се изради један мали општи програм, „као основ практичног рада“, који би био познат само најближим сурадницима и сигурним једномишљеницима. Тај програм је израђен, и у колико је циришки програм из 1872 био револуционаран и анархистички, у толико је крагујевачки програм био умерен и радикално-демократски. Тај важан докуменат, који је први радикални програм у Србији, био је познат само по изводу који је Беноа Малон дао у своме чланку о Светозару Марковићу.“ У целини тај програм се налази у једном писму Светозара Марковића, писаном 7 новембра 1873 сестрама Нинковићевим. Објашњавајући програм, он вели да је у њ унето само оно „што се може постићи у данашње време“ и што може послужити само као основа за рад „на даљем друштвеном преображају“. „То је обична тактика у борби: најпре ваља освојити једну, али одсудну тачку, са које нам је после отворен пут за савршену победу“. Тај историјски докуменат, у целини, гласи:

„1) Уништити сасвим данашњу управну систему скупштинским решењем;

2) Привремени одбор, изабран из средине скупштинске, заузима испрва централну управу; доцније овај се одбор замењује другим који састављају иза-

1 Целокупна дела, 1, 94.

2 Га Керце Зосљатзће, 1888, Т. УШ, р.588. „Овај програм, вели Малон, био је упућен једном земљорадничком народу, тек дотакнутом модерном индустријском и капиталистичком еволуцијом, и он није могао садржавати све генерализације западнога колективизма. Али што је више ваљало, тај програм је одговарао потребама које су осећали они којима се обраћао, и зато је успех био огроман“.