Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

182 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

њега била и политички и економски експлоататор народних маса.

Г. Слободан Јовановић је исцрпно анализовао антибирократске идеје Светозара Марковића. Исто онако као што је претерано црним бојама сликао стање српског сељака, исто је тако претерао у оцени бирократије у Србији. Чиновништво је било рђаво, нарочито полицијско, и у земљи су са свих страна дизали се гласови да га треба поправити, Марковић је ишао даље и тражио да се укине. Шта више, он је чиновнике представио као сталеж који економски упропашћује земљу, и тврдио да сељак сиромаши зато што чиновник харчи и троши. То су у ствари претеривања, која у крајњој линији значе русоовску критику модерне цивилизације, државе и варошког живота у опште. Цела Србија на Истоку је одсудан напад на бирократију, која је српску државу погрешно организовала, супротно народном духу и народним потребама, тражња да се народ ослободи од туторства и експлоатације бирократије, и да створи своју државу, на „непоквареном темељу“, на основу задружне својине и у облику изборне демократије и потпуне самоуправе.

Борба против бирократије била је у основу једна чисто политичка борба. Од бирократије отети власти дати је народу, то је био сав непосредни задатак „народне партије“. Марковић је на ту страну уперио целу снагу младога покрета. Он који је, доследно својим крајњим демократским начелима, био републиканац, који је 1869, у Српским Обманама, говорио о „сујеверју монархизма“ и који је писао: „онај који хоће и слободу и монархију, или лаже или не зна шта говори“ — без довољно логике и сагласности са својим демократским и самоуправним начелима био се помирио са идејом „нужног зла“ и допуштао да се монархијска форма владавине, али само форма, може задржати за неко време. „Код нас постоји монархија

1 Светозар Марковић, Глава Ш, Његова критика бирокралиског система, стр. 46—58.