Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

186 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вињава што Јавност одступа од чистог социјал истичког програма и што се чине толики уступци средини која је тако непогодна за социјалистички рад. „Изгледа страшна збрка, и један социјалист или бар радикал чисте крви на западу ужаснуо би се оваке збрке и нелогичности у једном листу. Али ми на Оријенту спрам таких пребацивања смо неосетљиви. Наше друштвено стање тако је хаотично и неодређено, да се партије не могу никако да групирају“. Било како му драго, лака или тешка срца, Марковић је од 1873 отпочео рад на основу мешовитог радикалносоцијалистичког програма, више радикалног но социјалистичког. Свакако, он помишља на ликвидацију сељачких дугова и на социјалистичку организацију производње на селу, али то су само аезгдегаћа која тек имају да се изведу у будућности, и то тек пошто се изведе први, непосредни део програма: политичка демократизација Србије, децентрализација, пуна, готово апсолутна народна самоуправа. Српски народ је „глуп и незрео;“ он зна само за „тегобе што га тиште, а не уме да нађе лека, не уме да изнађе систему државну, која му гарантира слободуи благостање.“ Тај пут треба да му покажу „теоретички образовани људи“, они „који су живели грађанском слободом у Северној Америци или у Швајцарској“. А тај „пут спасења је демократија“. На неколико недеља пред смрт, Марковић овако формулише захтеве своје, „млађе радикалне партије“: она хоће „енергично да се организује као јака партија, да унутарњом акцијом извојује самоуправу у срезу и округу, и да путем законодавне и уставотворне скупштине извојује народни суверенишеш, и таку народну врховну управу, која би била и вољна и кадра да потчини династичке интересе народним интересима“...“

Демократија, специјално социјализам око 1870 године, имала је два разна идеала: јакобинска цетрализа-

1 Целокупна дела, УП, 89—90. 2 Целокуина дела, УП, 118.